Употреба речи вихори у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Прва његова збирка Песама изишла је у Београду 1863, друга такође у Београду 1866; Жубори и вихори изишли су у Београду 1883. У времену од 1877. до 1888. изишло је пет свезака његових приповедака. 1902.

). Своје лирске песме он је унео у збирку Жубори и вихори, али тај наслов, који би сасвим приличио поезији Ђуре Јакшића, никако не приличи сладуњавој, бледој, малокрвној

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

ЗИМСКА ИДИЛА Зима је покрила снегом долине и поља равна, И тавне, високе горе. Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха Весело

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

М. Јакшић ЦВИ ЗИМСКА ИДИЛА Зими је покрила снегом долине и поља равна И тавне високе горе. Вихори снежног праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Колебљу се густи легиони ка по равни сазрела житија која косу к погибији брусе кад их луди узмуте вихори. „О зависти преотровне жертво, виновници вјечне погибије!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Франо располаже мањом снагом одолијевања него они разборити стричеви или зато што оне стричеве витлају мање неодољиви вихори? Истина Франо може свако своје сагрешење комотно правдати неодољивошћу свог животног порива.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

вјетрова, они би застали да одахну, да се одморе, ослушкујући, са неизмјерним страхом и зебњом, како бијесни ноћни вихори урлају и потресају, рекао би, и небом и земљом, ломећи и кршећи све пред собом.

Забасали смо... Забасали смо!... Његов изнемогли глас дочекаше и зграбише вихори и, као осветнички, помамно га растргоше и разнијеше по узбјешњелој, лудој ноћи змијањској.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1889. ЗИМСКА ИДИЛА Зима је покрила снегом долине и пола равна, И тавне, високе горе. Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Њу плава јутра умивају росом, А вјетар трепти и лако мирисним Чешља је крилом, и свиленом косом Вихори дуго под брезама лисним.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности