Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А сад мора да држи још и, и, и и вице-звонара!!... Хе, далеко смо дотерали! Не ваља, не ваља ништа ова нова наука. Куд ће нас то одвести, — сам бог ће знати!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
наслеђу, онда је сходно томе, у истој тој теорији, значај средине морао бити сразмерно мали, и вице верса. То, међутим, није тако у овом претпостављеном, имплицитном народном моделу, где и средина (породична) и наслеђе
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
се што прича из старине, обично се додаје: „То је било у вриме фраМартина Брзокуса, или фра-Бортула Зубаца, или фра-Вице Кркоте“ итд. — баш као кад Бошњак рече: „За Кулина бана“, а Херцеговац: „У доба херцега Шћепана!...
Само се по себи разумије да је међу Јерковићима најодабранија она грана од које је живи фратар. Фра-Вице (1774, † 1793, ††1835), онај којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“, био је Брзокус.
“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше. — Како, Јуре? Како, Баре? Како, Шимета? Како, Вице?... Како сви? — пита фра-Брне.
— Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијански да им њешто прича. Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фраШимун, фра-Јаков, фра-Баре и фра-Антун заподјенуше разговор,
И ви, људи, изађите да испратите присветога! (тј. ону звијезду у којој се држи „оштија“) — Зар је баш на умору вра-Вице? — запита њеки. — А зар није украло и присветога? — запита шапућући Бакоња. — Мучи, несритно дите!
Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице. Бакоња се зачуди како прије стигоше. На главном олтару св.
А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац! Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан.
И њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талира, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде. Даклен, Иве, у памет се!
“ — Па како нас је ослободија, кад је све покрадено и умра фра-Вице? — рече дувало. — Да чујемо! — рече Тетка претјечући Вртирепа.
Ради тога Срдар оде у Зврљево и дође са сватовима. Сељаци се зачудише увјеривши се да се Вице збиља пресели у Зврљево. Међутијем нова кућа бјеше покривена, па се закључа, и остаде тако пуста.