Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. — Јело!... Рано!... Јелица отвори очи, па онако буновна упита: — Вичеш ти, мајко? — Ја, кућо. — Да ниси жедна? — Да ти није зима?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И тако даље. Једном речи: постао сам уредан човек. Стоој, јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини. Како? Врло просто!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Ко га шиљи? ПЕТАР: Таки. ЈАЊА (продере се): Гајдарос! Ко е посло ову писму? ПЕТАР: Шта вичеш тако, нисам ја глув! Ћир Дима је казао да му таки одговор однесем. ЈАЊА: Кир Дима је моју пријатељ. (Чита.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Због себе? – Не вичи на мене! – Не вичем. – Вичеш! – Знам тај трик: кад немаш никакав паметнији одговор, онда ме набеђујеш да вичем... А ја, ево, шапућем!
– Знам тај трик: кад немаш никакав паметнији одговор, онда ме набеђујеш да вичем... А ја, ево, шапућем! – Опет вичеш! Ако не престанеш да вичеш, искочићу сад из кола! – Ја ћу искочити из коже!
А ја, ево, шапућем! – Опет вичеш! Ако не престанеш да вичеш, искочићу сад из кола! – Ја ћу искочити из коже! – О, господина је, значи, погодило то што сам му казала да је кућу
Како да се сутра појавим у граду са оваквим рукама? Како? Шта ћу да кажем? Да сам бетонирала цистерну? – Сад ти вичеш! – Нећу да вичем: вриштаћу! Има сви да ме чују! Доста си ти правио скандале... – Да се паркирамо негде? – Зашто?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
5. ЉУБА, СТАНИЈА ЉУБА: Шта је, мајка? СТАНИЈА: Ништа. ЉУБА: Бáба вели да ме вичеш. СТАНИЈА: Викам те. Тај те твој слуга проси. ЉУБА: Па шта каже бáба? СТАНИЈА: Оће да те да, да не шурујеш са ш њим.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А кад би стигло невреме бурно и ветар худ, ветар зао, када се драо, он би шкрипао: „Не буди луд! Та зашто вичеш, звиждиш и псичеш ко нека гуја, чуди се свак? Ја се не бојим бура, олуја, борим се храбро, силан и јак.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. — Ништа — вели ми. — Па што толико вичеш на њега? — Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. — Шта се прави?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
) МИЛЕ: Слабо ви ово слушате, видим ја! А на тапету су кардинални проблеми! Чујте аплаузе! СТАВРА: Је л ти то вичеш да ми чујемо, или да чују они напољу? ПРОСЈАК: Петнес мува банка, три глисте банка, ровци су две банке по комаду!
То је моје! Откуд на теби моје ране? ПРОСЈАК: Ја сам хтео да помогнем, шта вичеш... МАНОЈЛО: Ти да помогнеш? ПРОСЈАК: Да све људске болове примим на себе!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Можеш ти да цркнеш од жеђи, ја не одговарам. Ништа си. Рогачи се ти на мене колико ти вола. Настави ти да вичеш и псујеш, ја ћу да те смирим. Одавде нећеш док не постанеш бубица и док према мени не почнеш уљудно да се понашаш.
“, капетан се мало нашалио. Ти грешиш што га толико мрзиш. — Ништа нисам чуо! — Па добро. Немој да вичеш. Ако ниси чуо, ја ћу поново лепо да ти испричам. — Напоље! — Аћим устаде.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Вуци, дртино! Шта чекаш? Ради!... Сад, Раде, сад! ПОРФИРИЈЕ (иза бине): Шта вичеш тако, као да си помахнитао?... А тако ми светога Алимпија, ти си свему баш главом крив!...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ништа више. Али слика је, вичеш, отисак ђаволове опачине и покварености. Она руши наша најузвишенија чувства. Исмејава светога Ђорђа, а он је
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Брате! (Види Митку, устреми се на њега.) Бар теби! Бар ти... МИТКА (испрсујући се): Што, бре, ти све на мене вичеш? АРСА Кући! МИТКА Шта сам ја? Псето ли сам? Имаш ли, бре, душу, срце? И ја једанпут да се развеселим а ти одмах...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Псујеш, вичеш, облагујеш спречајући се, а ништо не знајући ти које зло, квар ли који, право изрећи на њу, кроме своју ти кривицу што