Употреба речи вичите у књижевним делима


Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

« — Дивота! Жестоко! Браво Бразилијанци. Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите: Живели! — Живели! — продера се Мића »Официр«. — На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе. Живели! Зито!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Архијереји божји, свештеници мирски, који читате свето евангелије, вичите! Вичите к народу; ваша је то дужност! Зато сте оци и пастири. Не издајте чисто Христово ученије!

Архијереји божји, свештеници мирски, који читате свето евангелије, вичите! Вичите к народу; ваша је то дужност! Зато сте оци и пастири. Не издајте чисто Христово ученије!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Архимедес има у Александрији своју велику љубав“. „Своју љубав!“, узвикнуше обе друге на глас. „Не вичите толико! - Знам и како се зове“. „Како? Како?“ шапутаху оне две. „Демариста“. „Откуд знаш?“, запита плавојка.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

ја на једном крају шанца био заузет овим призором с коњицом, на другој се страни шанца зачуше гласови: — Ено их, ено, вичите ове наше нека се уклањају с пољане, да нам отворе место за пуцање. Окренем се тамо.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

по бедену око свега града, те се браните од непријатеља и бијте се шњима, које камењем, које чим хитајте се на њих и вичите у глас еда би их отиснули од града и с многом виком радите да распудите те туштене људе!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности