Употреба речи вичне у књижевним делима


Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Не мож’ руља да га схвати Од грдобе и пакости; Њене очи, вичне мраку, Још зазиру од светлости. На њег’ пада свака руга И потвора кивна врага — Све то види, све то чује, Све то

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

распрострв Јањету мирном деру утробу; Када се злочин мраком праћени Постељи краде жртве невине, Да једним тиском вичне деснице Живот угуши...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности