Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја одмах по јутрењу, и не сачекавши да се очитају часови, трчим на пијацу И прелазим од корита кориту, мерећи вичним оком који би од ових белотрбаца био понајподеснији за мог проту... Што ?... Млађи сам, па нек носим!... Чудна ми чуда!.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— О него шта, ако је то истина, ц'еѕт трèс биен, ц'еѕт трèѕ біен. Причајте нам, причајте, голубице. Живели! Па вичним покретом збацују ћебад реконвалесценти, огрћу шињеле на врућа тела, обувају болничке папуче на изнемогле и дрхтаве
— Е па добро, причај ми шта знаш. — Ништа, господине. Онда је онај човек, на самом углу улице, хитрим и вичним једним гестом намакао ону кружну жицу о врат страшно збуњеној животињи, па је некако тријумфално одигао увис од земље,
Дакле тако? — Да, да, да. И господин Леђенски јако и срдачно стеже малу руску руку. Онда, и кад она изађе, вичним једним покретом извади своју врло укусну табакеру, запали цигарету, узе штап и шешир, па стрча низ степенице и изађе
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.