Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
израз његове природе, приказ трагичне драме његова срца и ума; то су, како је сам говорио уздаси, болни крици једнога вишега духа, једне уморне и разочаране душе. »Мисао је уздах духа; што дубљи дух, тим дубљи уздах...
И оно што је било најдубље и најинтимније у њему, трагику живота једнога вишега човека и високу интелектуалну егзалтацију, казивао је он дубоким, снажним и импресивним речима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Вишега жеља није м' вољна, Са тим је она задовољна. После се опрашта8 редом; прво са Симом (Крстићем), после 30 реди свршуј
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СКЕНДЕР-АГА А ја воли да надјача виши. Рашта га је Бог вишега дао: кад је виши, нека је и јачи! НОЋ ЈЕ МЈЕСЕЧНА; СЈЕДЕ ОКО ОГЊЕВАХ И КОЛО НА ВЕЉЕ ГУВНО ПОЈЕ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
врло експресивна фразеолошка грађа и с правом их треба убројати у њен понајвреднији део као стилска и поетска средства вишега реда.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се ни могла дати као трагично интониран пад у један груб и суров (сељачки) свет кад њена чула и емоције не би били од вишега реда.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Како л' да ти, што неможно, словами излажем! Седи сама — не знам, вила, рода ма вишега —, Млада, взрачна, к'о Даница, накрај злачног брега; Одежд' б'јела распуштена немарно по т'јелу, Горе каже врат и
Ћипико, Иво - Пауци
И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Стихови, носите ме далеко од ове земље: у мукама ме за бољи живот рађала мајка, ради вишега отац је са усхићењем плодио; живот мора да је драг, а љубавном да се стремље када сам се као Магбет у толикој журби
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
нешто на големо се дмети, — еда то није сврх грехота кечити се и пућити на празно, желити и захтевати све то вишега господства врхња чела, прва седења, за несито срдце и пркос другим у свему супроћ стајати и увис с неправдом зјати ...
Не приводе опаклије никога на добро поштење. Велик и јак од вишега и појачега свакад се чува. У томе није голема чуда ко се у прси груха за изгледање умакнућа густа луга.
Рђа им се у кући над главом распасала. Ка свиње од испирања у блато. Пролази ка вода кроз бадањ. У зло доби вишега се зла ваља бојати. Ако и јест вера једна, али крозазнање сваком своје.