Црњански, Милош - Сеобе 2
А што је било најлепше, Трандафил је био прокљувио да је шеф те мисије, Вишњевски, неки сународник Срба, родом из Вишњице, код Београда.
Неки други свет. Росијску мисију у Токају заповедао је, у то доба – како је Исаковичу Трандафил причао – неки Вишњевски. Из папира Исаковичевих, међутим, не види се јасно, је ли то био Теодор Вишњевски, ђенерал, или Гаврило Вишњевски,
Из папира Исаковичевих, међутим, не види се јасно, је ли то био Теодор Вишњевски, ђенерал, или Гаврило Вишњевски, пуковник. Отац и син.
Из папира Исаковичевих, међутим, не види се јасно, је ли то био Теодор Вишњевски, ђенерал, или Гаврило Вишњевски, пуковник. Отац и син. Може бити да је син заступао оца, а може бити и да је син, тек доцније, дошао.
Може бити да је син заступао оца, а може бити и да је син, тек доцније, дошао. Сигурно је само то, да је тај Вишњевски, кога Павле у писмима помиње, био Србин. То јест сербског порекла, пореклом из села Вишњице.
Пошто се та мисија, годинама, бавила и шпијунажом, можда је Павла лагао, и Трандафил, можда и Вишњевски, један или други, а можда су тог шефа мисије, после, и у Кијеву, од Павла, крили.
Павле се и није много распитивао, о томе човеку, ко је. Исакович му се, просто, пријавио у визит кад је стигао. Вишњевски му је одредио, за пријем, двадесет и осми септембар, по руском календару. Дан преподобног Харитона, исповедника.
Дан преподобног Харитона, исповедника. Вишњевски је Исаковича примио тог дана, пред ручак. Кућа Вишњевскова личила је на мали двор у Токају.
Велика, у решеткама, у гвожђу. Из тих, ноћу осветљених, прозора, орила се, свако вече, свирка и песма, јер је Вишњевски, у Токају, живео, à ла гранде!
Купујући вино за росијски Двор, Вишњевски је био успоставио срдачне односе са околним, хунгарским, светом, грофовима и племићима, а кроз варош пролазио је,
Павле му је био предао писма која је донео, од Волкова. Вишњевски та писма није ни погледао, али је стављао свакојака питања, Павлу.
Вишњевски та писма није ни погледао, али је стављао свакојака питања, Павлу. Као и већина његових сународника, Вишњевски је био стасит. Висок, прав, иако је био узео шездесету.