Црњански, Милош - Сеобе 2
Од кад је те кокоте имао, спавао је мирно. Они су кукурекали пре него што сване, а он се тек у свитање враћао из куће Вишњевскове, па је до подне, као и Вишњевски, спавао.
– Рукопис Ђурђев личио је на сврачије ноге, у блату. У међувремену, поред посета госпоже Јулијане Вишњевскове, и сам Вишњевски поручивао је да би желео да своје драге познанике из Токаја посети, у Кијеву.
Те сталне претње Вишњевскове биле су ослабиле вољу тог тврдоглавог удовца. Он је у животу, сад, у Кијеву, имао само још једну жељу: да буде
Светог Мрате, у Кијеву, био чичизбео, госпожи Јулијани, док је обилазила Подољ у раскошној тројци и делила поклоне Вишњевскове, сиротињи.
Исакович је ћутао. Сви ти официри, који су иначе били пришипетље Вишњевскове – откад је Вишњевски, у Кијев, био дошао – почели су сад да свраћају Павлу и да му причају, како им је Вишњевски