Црњански, Милош - Сеобе 2
Свака жеља Исаковичева, рече, за њега је као заповест. Све је на Вишњевском било чисто, опрано, углађено, и образи, и руке, и чипке, и жабо.
Углађени му беху и покрети, и удови тела, и његов осмех, који је његов говор пратио. Павле је, после, кад је о Вишњевском, братенцима, причао, имао обичај да каже, Ђурђу: „Чувај се, дебели, Србина, који не псује, има беле руке и лице
Кад је то испричао постмајстеру, Хурки, постмајстер му рече да о томе Вишњевском не говори. Не зна, каже, какве је везе Вишњевски имао, са тим синдиком, који је убио своју младу жену, и своје мало
На крају, добиће и награду росијског Двора, за ревносну службу. Исакович је Вишњевском говорио да му до награда, и богатства, није више стало. Стало му је, да не гледа више несрећу свог национа.
Жене га више не привлаче. Огадише му се и у Бечу. Чуди се, међутим, Вишњевском, што толико мисли на жене у Токају, место да мисли на несрећу свог национа.
Осим, кад га обузме онај његов бес, кад ником ништа не прашта. Решио се да се покори Вишњевском, и да пије, али је, у исти мах – иако се и он смешкао – ценио, и бирао место, где ће, Вишњевског, ако затреба,
Вишњевски је Павлу говорио да је човек усамљена креатура. Вишњевском, каже, само Вишњевски помаже. Да нема Вишњевског, никог Вишњевски не би имао.
Он, Вишњевски, осећа се Рус, а не Србин. Србин је мало, Рус велико! Исакович је неко време противсловио Вишњевском, а затим се само тужно и горко од њега праштао.
Бунтовници су то. Исакович онда рече Вишњевском, снуждено, да је Србима, колико је њему познато, обећано, свечано, да ће добити засебну, сербску, провинцију У Росији.
Допада јој се Павле, каже, јер је тако висок и прав, а то јој се допадало и на Вишњевском, кад су се упознали. Да није Вишњевског, свашта би са Павлом могло бити, али, овако, тешко да ће бити.
Павле је, од својих познаница могао да чује, о Вишњевском, само лепо. Како је наклоњен Павлу, како је добар, како је фини, како је утицајан, у Петерсбургу.
Ђурђе је мрмљао и одмахивао руком. Павле онда поче да прича Ђурђу, шта треба да каже Вишњевском, а упознао га је и са својом теоријом, да намерава да пође преко Карпата, не ових дана, него кад снегови падну.