Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Мома прстен узимала, на прст натиче: “Оћу тебе, и твој прстен, и ја сам твоја.“ 207. Вишњичица род родила, Од рода се подломила, Нема нико да је бере, Него момче и девојче; Стидње момче, нег’ девојче, Испод
“ Буздован му не говори; Ја му јадна одговарам: “Јесте мајка вечерала, Вечерала и заспала.“ 235. Вишњичица род родила, више од рода, Под њом седи млад господар и с њим госпођа, Пред њима је рујно вино и огледало.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1839. Матија Бан ВУКАШИН РАДИШИЋ ПРИЧА Ил’ у мојој градини, Ил’ у туђој садини, Вишњичица вићана Љуљушка се кићана, Кора јој је танана, Кошуљица лагана; Листак зелен листао, За вишњицом пристао: Меће на њу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И, после толико времена, разлеже се песма: Вишњичица род родила... Од рода се саломила... Већ по Ускрсу почело се говорити о нашем скором покрету за Солун.