Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Шта је, баћо, — једаред ће он оцу — јесте л̓ ви полудили, је л̓ шта, кад свако јутро с вишњовцом по витру млатите? — Еј, синко, синко, — насмије се на то отац, ал̓ скоро кроз плач — нисам ја ни луд ни пуст, већ од
Синко, ја тражим правду по сокаку, и зато млатим с вишњовцом да она дрекне, ако је ударим. Види сад син да то није баш тако лудо, па ће онда оцу: — Знате што, оче, дајте ви мени
— Ето, свега сам то видио и чуо, — каже он онда диди. — Ал̓ то ти је баш доста. Сад знаш зашто су сви јаукали под вишњовцом и знаш ди је правда, па сад можеш отић и оцу казати.