Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ову вишњу сам најбоље волио и највише тимарио, па ми се она осушила — је л̓ је то право? Синко, ја тражим правду по сокаку, и зат
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И личила јој је еманципација, личило јој је да се мало позуба са судбином. Каже народна песма : „Зорену вишњу нико не трга” — па се вишња разбрекће као да се и коштица претвара у месо и сок; простије речено: Ната оматорела,