Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
камења из таме, покајаћеш се — узмеш ли га више, опет ћеш се покајати, па тај човек узе мало, а када изиђе из пећине виђе да у рукама држи драго камење и покаја се што није узео још!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Замијенише их кнез и снаха му, удовица Јоке. Мргуд, раздраган; куцну Јанка по рамену: — Виђе ли ти, млади господине, како старац скаче и урличе, а?... А шта би рекао, колико ми је година?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
За рујном зором изађе облаче, Облачити је красно затим заче. 53. Ја виђе драгу као за живота Што је она умиљата била: Коса врана сада се милота Као и пре по зрацима вила, Снежна лица и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад то царев син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд камо. Онда повиче: — Добар вечер, моја дружино, ја вас
У то укори један другога, те приошинуше и ободоше коње, и пристигоше ђевојку. Кад она виђе, извади једну длаку из главе, баци и они исти час узрасте страшна гора да не знадоше просци ће ће ни куда ће, но тамо
А кад ђевојка виђе злу и гору, пусти једну сузу, — док букнуше страшне ријеке, те се замало сви не потопише, за ђевојком нико више не
сви не потопише, за ђевојком нико више не пристајаше до самога царева сина, те он плиј на коњу те за њом, али пошто виђе да му је ђевојка одмакла, закле је три пута именом божјим да стане и она стаде на оном мјесту на којем се нађе; онда
Пошто не виђе нигдје, сиђе доље и каза Грби да није нигдје видно свјетлости. Онда Грбо рече средњем брату: — Хајде, не би ли ти
Пошто огња нигдје не виђе, сиђе доље и каза Грби да није нигдје видно свјетлости. Онда Грбо скочи, узе три камена, па им рече: — Добро пазите
Онда му Грбо рече: — Кад не даш колико ми иштемо, ми одосмо. Па пође, а за њим оба му брата. Пошто краљ виђе да неће мање од триста дуката, врати их натраг па им рече: — Даћу вам триста дуката, кроз годину, али ме поштено
Краљ је чуо коњски глас, па је одмах дошао да види шта му је. Кад виђе да нема ништа, рече коњу: — Што ти је, што се дереш и мучиш ме из ложнице. Одмах затвори врата и оде.
Коњ се још више продера, а краљ се опет врати да види шта му је. Кад дође до коња виђе да нема ништа, па рече: — Што се дереш и мучиш ме? — па се опет врати из штале.
Краљ се опет врати, па кад виђе да нема ништа, узе батину у руке, па тупа-лупа коња, па се онда врати и оде куће. Потом Грбо изиће из воде, а коњ му
Онда јами други сврд'о па провали полагано таван. Пошто провали таван, виђе да су краљ и краљица легли, па јами трећи сврд'о и поче прихваћати струку којом се бијаху покрили краљ и краљица.
Пошто му краљ виђе прст, рече жени: — Жено, ево ја одох по мога пријатеља, и доћи ћемо сјутра раније, а ти рано устани па закољи Грбу и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ништа!... Сутрадан полази војска у бој. Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А оџа се чуди шетајући што се ради од толико људих, докле виђе у пушку рожину. Ту се одмах помутисмо грдно, побисмо се огњем из пушаках; направисмо петнаест носилах, шест нашијех,
Кад сам годе много размишљавâ, вазда ми се посâ повуковâ. Ко разгађа, у нас не погађа. ВЛАДИКА ДАНИЛО ВИЂЕ ДА СУ СЕ ОКУПИЛИ СВИ, ПА И ОН ИЗИДЕ МЕЂУ ЊИХ. ВУК МИЋУНОВИЋ Не држи нас овако, владико, но отршај оволико људства.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сјетих се, онако кроз несвјестицу те бацих капу крај Илије па побјегох. У толико зар неко виђе са дну поља што би, па пуче пушка и викну поклич: ха погибе Бајица, уби га Доњокрајац! ха ко је момак!...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Посланици донесу с Пљешевице снијега и даду краљу. Краљ је узео снијег и ставио га на руку, а кад виђе да од тога рука зебе и да га одмах нестаје, поплаши се и побјеже са својом породицом.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
89. Прође бан јербан с мора на Дунаво коњском вриском, јуначком виком; мало га ко виђе, сватко га чу. 90. Пружи платно од мора до Дунава, па га сави у ораову љуску. 91. Пуна греда бијели пера. 92.
Али мајка ђевојчина пљуне у огањ, те се у они час удуне, па једнако за њима у поћеру. Ондар царев син виђе да су ово ђавоља маштанија, прекрсти се пут истока и кликну јакога Бога у помоћ, док пуче муња из неба те сажеже
Али кад виђеше калуђера, не знаде им се стрва као да их земља прождрије. Калуђер пошто виђе шта би, уклони се мало за једно дрво, док ево ти опет она иста три коња, дођоше на један гроб и над њим стадоше ногама
змај спава на ономе благу и пошто чоек виђе да од њега никако не могаше благо да узме, у три маха закуми га да се миче.
Кад он то виђе, препаде се и хоћаше натраг да бјежи, но га дочека некакав чоек вас у крваве хаљине обучен, крилат и с једнијем оком у
и она почне најприје обуковати гаће, а он подвируј не ће ли јој биљегу виђети ђегођ на ногама, док својом срећом виђе јој звијезду златну на десном кољену, па кад виђе, ништа не рече, него сам у себи помисли: благо мени јутрос и до
не ће ли јој биљегу виђети ђегођ на ногама, док својом срећом виђе јој звијезду златну на десном кољену, па кад виђе, ништа не рече, него сам у себи помисли: благо мени јутрос и до вијека!
У то укори један другога, те приошинуше и ободоше коње, и пристигоше ђевојку. Кад она виђе, извади једну длаку из главе, те баци и они исти час узрасте страшна гора да не знадоше просци ђе ће ни куда ће, но
А кад ђевојка виђе злу и гору, пусти једну сузу, док — букнуше страшне ријеке, те се за мало сви не потопише, за ђевојком нико више не
сви не потопише, за ђевојком нико више не пристајаше до самога царева сина, те он плиј на коњу те за њом, али пошто виђе да му је ђевојка одмакла, закле је три пута име- | ном Божјим да стане и она стаде на ономе мјесту на којему се нађе;
Он пође су ова два јаја у пазар, и срете на вратима од града некаква чоека, | који тек што виђе јаја притрча к њему и упита га шта иште за њих, а он му одговори: „Што даш, теке да могу купити за себе и за своју
” Ово је била душа његова брата, а рука је била његова сјен. Мало по том поврне се дух у краља и пошто виђе што је и како је, поче се кајати од својијех гријехова, и до смрти своје кајао се и сиромасима дијелио. 27.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Болно, он стиште очи и погледа у се. И, гле! тамо, он виђе оно некадање сунце, оно чудно и огромно сунце, што чињаше некада да све око њега живи, да лишће има мирис сна, и да
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то царев син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд камо. Онда повиче: — Добар вечер, моја дружино, ја вас
Кад то виђе див, препаде се још више, па, спустивши старца и благо, нададе бјежати као свјетлица натраг дивовима. Кад дође дружини,
Лија пак трчи, па трчи за својим побратимом, док га једва једном стиже. Побратим се зачуди кад виђе лију иза себе наблизо, и би му врло мило и драго. Сад кренуше сви заједно даље.
У сандуку ниђе ништа, до у пријеђељку једна јаспрена ћесетина. Кад то он виђе, рече у себи: — Нуто чуда! Међер је и он био некад сиромашан кô и ја; ама макар! Узећу је.
Он се поврати још једанпут и уљегне пред цареву кћер по трећи пут. Кад га она виђе, рече му: — Е, момче, момче! Како ти није жао трошити толике паре узалуд?
Кад цар виђе да је то све истина, препаде се, те скупи велики собет, шта ће, како ли ће чинити. Али се царска кћер досјети да ће то
— Ја сам се — вели — само шалила; а послије сам те тражила. Везировић јој повјерова и сада, а она, чим виђе да га је задобила, запита га какву има сад мајсторију уза се. Он јој показа свиралу, али јој рече да јој не да.
Врат га послуша, па узе три камена и испе се на врх јеле, гледа на сваку страну, па кад не виђе нигђе ништа, сиђе доље и каза Грби да није видио свјетлости.
Пошто огња нигђе не виђе, сиђе доље и каза Грби да није видио свјетлости. Потом Грбо скочи, узе три камена, па рече браћи: — Добро пазите на
Онда му Грбо рече: — Кад не даш колико ми иштемо, ми одосмо. Па пође, а за њим оба му брата. Пошто краљ виђе да неће без триста дуката, врати их натраг па им рече: — Даћу вам триста дуката кроз годину, али ме поштено служите.
Одмах закука, а краљ, кад чу кукање, изиђе да види шта је. Пошто виђе шта је учинио, заиска у жене чизме. Жена окрени, обрни, нема чизама. — Дај друге! — рече краљ. Жена му донесе друге.
Краљ је чуо коњски глас, па је одмах дошао да види шта му је. Кад виђе да нема ништа, рече коњу: — Што ти је, што се дереш, мучиш ме из ложнице.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ама, виђе ли ти, Вујо, како је леден и немилостан данашњи свијет: нико ни да се нашали с цијеном, а шјутра су Задушнице!
— Виђе ли ти, брате си мој слатки, данашње жеге и врућине! — одахну крупно Дуле, па раздрљи знојаву кошуљу на широким, руњавим
— „Аман, господару... царски сине! Аман, не срамоти Турчина!“ — „Лијежи, Турк пезевенк, бре!“ Кад виђе да ништа не помаже, истрже се ко рис од оне двојице што су га држали: „Мртва ме, каурине, мореш...“ Не доврши.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
То виђе млади Миленко, Повади ноже од са Да уд̓ри јелу по грани; Не уд̓ри јелу по грани, Нег̓ младу Јану по глави«.
Ћипико, Иво - Пауци
Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу. Прекиде га у мислима што га салијетаху: био је замишљен, невесео.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Латинима, као што је учинио Ватрица Стјепан са пашом Подгорицом, који му је био оборио кулу и заробио жену: Кад он виђе пашу Подгорицу, прореза му зелену доламу, па га узја како и парипа, одјаха га граду дубровнику, па продаде њега у
А када је тавна ноћца дошла, не доносе воштане свијеће, већ по мраку изводе ђевојку. Кад то виђе Тодоре везире, он извади од злата прстење са бисером и драгим камењем: разасја се соба од камења, — така му се учини
Када дође бијелу Призрену, пита њега српски цар Стјепане: „Слуго моја, Тодоре везире, виђе ли ми Роксанду ђевојку? Виђе ли је и прстенова ли? Што говори краљу Мијаило?
Када дође бијелу Призрену, пита њега српски цар Стјепане: „Слуго моја, Тодоре везире, виђе ли ми Роксанду ђевојку? Виђе ли је и прстенова ли? Што говори краљу Мијаило?“ Тодор њему све по реду каже: „Виђех, царе, и прстеновах је.
Кад дођоше бијелу Леђану, разапеше по полу шаторе. Зоб изиђе коњма царевијем, нема ништа коњу Милошеву. Кад то виђе Милош Војиновић, узе торбу на лијеву руку, од зобнице једне те до друге, док је своју пуну напунио; па он оде тражит
“ Па он пусти један пламен модар, опали му црну мећедину; а кад виђе да му не науди, онда пусти вјетра студенога: три пута се кулаш преметнуо, ал' Милошу ништа не досади.
Тако ћеш ти погубит Момчила“. Када краљу така књига дође, те он виђе, што му књига каже, то је њему врло мило било, па он диже млогу силну војску, оде с војском на Херцеговину, изведе је
То кад виђе војвода Момчило, у јунаку срце препукнуло од жалости за браћом рођеном, бијеле му малаксаше руке, те не може више да
Кад се Момчил' виђе на невољи, он дозивље сестру Јевросиму: „Јевросима, моја мила сејо, пушти мени једну крпу платна, не бих ли ти у град
Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење, узидаше дори до појаса. Тад отежа дрвље и камење, онда виђе шта је јадну нађе, љуто писну како љута гуја, па замоли два мила ђевера: „Не дајте ме, ако бога знате, узидати
То се моли, но јој не помаже. А кад виђе танана невјеста да јој молба више не помаже, тад се моли Раду неимару: „Богом брате, Раде неимаре, остави ми
Марко слуша, ништа не говори, на шатора не окреће главу. Кад га виђе Угљеша војвода, тад Угљеша ријеч говорио: „Благо мене, ето ми синовца! Он ће казат на мене је царство.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Обазре се он натраг да види Што је, и тко ли је тај, Што му тако подвикну, Ал' чудно чудо виђе: Стајаше седам златних свећњака С горућим свећама, — и усред њих Стојаше неко младо момче високо, Приличан ђакону кад
Смути се и задрхта, сва му мудрост и сила потону, сав се у чудо виђе и зло га снађе... Смућа се с памећу, каје се за своје царовање и за намет људскога многа данка, најпаче за