Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Јао, време стрмо израсло иза лажног Сусрета чула у уму. Неважно Спрема у свему виђеном поразе Оку и уху док сазвежђа силазе Кроз левак цвета у земљу, престрого Штиво корењу. Ту сам изнемого.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ни само свега довољно, ни сасма ваљало се на дузену држати у своме виђеном поштењу цигурно и кицошно носити се. У добру се не башити весело, ни се у злу спуштати покуњили носом.