Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
године, поводио за читатељима, ја би морао постати луд као и они што су, па би напошљетку виђео да им не могу угодити.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда му ђаво рече: — Све сам ја оно подерао, док сам тебе ту виђео. ЗАБУНИО СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ Нашли Циганина ђе краде лук, па га запитали што то чини?
НЕШТО ШУШНУ Некакав чоек казао да је ту и ту виђео десет курјака. Кад га они којима је казивао заокупе с доказивањем да то не може бити истина, онда спусти на девет, па
— Бог ти помогао, кмете! А одакле си ти, кмете? — Ја сам, кадо, с онога свијета. — Је ли, бога ти, а нијеси ли виђео тамо мога Мују који је умро прије неколико мјесеци? — О како га не бих виђео, он је мој први комшија.
— Је ли, бога ти, а нијеси ли виђео тамо мога Мују који је умро прије неколико мјесеци? — О како га не бих виђео, он је мој први комшија. — Па како је, богати, како живи? — Вала богу! Здраво је, али се богме доста мучи без ашлука.
Воденичар се стане крстити и снебивати: — Бог с тобом, господару! Ја нити сам виђео твоје жене, ни Мује, ни новаца. И тако им прође читаво пô сата, док се освијесте и виде шта је.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: ја сам јутрос и без те траве прогледо!... Камо среће да нисам! СОФИЈА: Прогледао? ДРОБАЦ: Кад сам те виђео јутрос... Кад ме та твоја коса јутрос дотакла... СОФИЈА: Па то си ти налетео кад сам се враћала?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Брат. — Зато је тако дубоко. — Лијепа је кисела погача у кисело млијеко. — А окле ти знаш? — Виђео је мој отац ђе једе попов ђак. — Одакле си? — Одакле ми је и жена. — О Турчине, за невољу куме!
хоџа заметне сјекиру на раме и пође кући, а кад у путу сустигне некаквог човека, запита га није ли онуд ђе путем виђео његова магарца; човек пак, који је однекуд гледао шта је он са својим магарцем урадио, одговори му: да је мало прије
“ а ђаво му онда из зида одговори: „Анатемате тебе и твојијех ђака! јер то ни ја досад нијесам виђео!“ Из (пре-)пуна чанка није греота одсркнути (тј. где има доста, оданде није греота украсти!).
Ја је чела, ја је брус, ја од мотике штене. — Приповиједа се да је одговорио Херцеговац кад је првипут виђео рака, па га неко запитао шта је то.
“ Нешто шушну. — Некакав човјек казао да је ту и ту виђео десет курјака. Кад га они којима је казивао заокупе с доказивањем да то не може бити истина, онда спусти на девет, па
једног магарца и на њему читав товар подеранијех опанака; онда му ђаво рече „Све сам ја оно подерао, док сам тебе ту виђео“. Еј тужан! где не у’вати за осовину и за благословину него за оно што се смиче и намиче!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ — „Бог ти помогао кмете! а одакле си ти кмете!“ — „Ја сам, кадо! с онога свијета.“ — „Је ли Бога ти! а нијеси ли виђео тамо мога Мују, који је умро прије неколико мјесеци?“ — „О! како га не би виђео! он је мој први комшија.
“ — „Је ли Бога ти! а нијеси ли виђео тамо мога Мују, који је умро прије неколико мјесеци?“ — „О! како га не би виђео! он је мој први комшија.“ — „Па како је, Бога ти! Како живи?“ — „Вала Богу!
“ Воденичар се стане крстити и снебивати: „Бог с тобом, господару! ја нити сам виђео твоје жене, ни Мује, ни новаца.“ И тако им прође читаво по сата, док се освијесте, и виде, шта је.
Чоек падне с коња и врисне од муке и жалости да се до неба могаше чути, и завиче: „Моли Бога, чоече, те си ти мене виђео приђе него ја тебе.
Тако је Премудри виђео морске дубине, па онда стане мислити како ће још виђети небеске висине. За то ухвати два ноја, па им за неколико дана
Тако је виђео и небеске висине и послије је умръо. 44. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. Послао отац дијете у воденицу, па му казао да не меље
“ — „Бог ти помогао, кмете! а одакле си ти, кмете?“ — „Ја сам, кадо! с онога свијета.“ — „Јели Бога ти! а нијеси ли виђео тамо мога Мују, који је умръо прије неколико мјесеци?“ — „О! како га не би виђео! он је мој први комшија.
“ — „Јели Бога ти! а нијеси ли виђео тамо мога Мују, који је умръо прије неколико мјесеци?“ — „О! како га не би виђео! он је мој први комшија.“ — „Па како је, Бога ти! Како живи?“ — „Вала Богу!
“ Воде- | ничар се стане крстити и снебивати: „Бог с тобом, господару! ја нити сам виђео твоје жене, ни Мује, ни новаца.“ И тако им прође читаво по сата, док се освијесте, и виде шта је.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Први дан само ју је виђео; други дан су се спознали; а трећи дан договоре се како ће побјећи. Ђевојка њега напути нека он даде начинити од злата
Како дођу на мост више двора, срете их маћија и даде сваком по једну чашу вина да попију. Оштар Дан кад је виђео то, рече им: — Кад сам вас саставио и толико се за вас промучио, ја ћу и то попити, а ви будите сретни.
— Бог ти помогао, кмете! А одакле си ти кмете? — Ја сам, кадо, с онога свијета. — Је ли, бога ти, а нијеси ли виђео тамо мога Мују, који је умро прије неколико мјесеци? — О, како га не бих виђео! Он је мој први комшија.
— Је ли, бога ти, а нијеси ли виђео тамо мога Мују, који је умро прије неколико мјесеци? — О, како га не бих виђео! Он је мој први комшија. — Па како је, бога ти, како живи?
Воденичар се стане крстити и снебивати: — Бог с тобом, господару! Ја нити сам виђео твоје жене, ни Мује, ни новаца. И тако им прође читаво пô сата, док се освијесте и виде шта је.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад би се ја подавао за читатељима, ја би морао постати луд као и они што су, па би напошљетку виђео да им не могу угодити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Тодор му се право кунијаше: „Нијесам је, царе, ни виђео, јер су ми је по мраку извели када сам је ја прстеновао“. Цар с' удари руком по колену: „Јаој мене до бога милога!
“ „Јест слободно, моје драго д'јете, ал' је јадно у те поуздање: како ћеш ти познати ђевојку, кад је нигда ни виђео ниси!“ Ал' говори Милош Војиновић: „Не брини се, царе господине!
“ Рече њему Грчићу Манојло: ,,Ближе к мене, Старино Новаче! Ближе к мене, да се ударимо! Не би бахом из клисуре тврде: виђео сам и жива међеда, а камоли кожу од међеда; виђео сам и живога вука, а камоли мртву вучетину; виђео сам и живога
Ближе к мене, да се ударимо! Не би бахом из клисуре тврде: виђео сам и жива међеда, а камоли кожу од међеда; виђео сам и живога вука, а камоли мртву вучетину; виђео сам и живога орла, а камоли орлу перушину!
из клисуре тврде: виђео сам и жива међеда, а камоли кожу од међеда; виђео сам и живога вука, а камоли мртву вучетину; виђео сам и живога орла, а камоли орлу перушину!
“ Алил с’ вати руком у џепове, те му даде лист књиге бијеле. Кад је Мујо књигу проучио, те виђео што се у њој пише, он се руком у џепове маши, те извади дванаест дуката, те их даде младу књигоноши, па му ’вако Мујо
Оде књига ка турској Удбињи на колено од Удбиње Зулу. Кад је Зуле књигу проучио, те виђео што му царе пише, а он проли сузе од очију.
Откупљуј ме, не држи ме овђе, — тавница је кућа необична!“ Оде књига Анђелићу Вуку; кад је Вуче књигу проучио, те виђео што му књига каже, он се стаде свуда прометати, док састави сријемске волове, и састави од Бачке овнове, и бијеле