Матавуљ, Симо - УСКОК
На, виђи што ће ти ђед дати, ако му лијепо сједнеш на кољено и ако га целиш! Драгић се обазрије и, видјевши лијепу облу јабучиц
Одговори: — Генерал Делгог и ађутант главног заповиједника Лористона потполковник Гаје. — Виђи ђавола ђетињег! — рече Мргуд. Стево настави: — Погинуло је француских војника око четири стотине и толико Дубровчана.
Тај се занаго зваше смијешно: Поповдопола! — Попвдопуло — исправи Крцун. — Виђи ђавола ђетињег! Сутрадан предвоји Мармон своју силну војску; једна се половина спусти под Нови, друга пође на нас у
— Код Фридланда, Руси и Пруси заједно, четрнаестог јунија по новом 1807-ме! — Виђи ђавола ђетињег! Све зна! — Које је доба ноћи, Јанко? — запита поп. Јанко погледа на часовник: — Ура до поноћи!
Сви домаћи сјеђаху око огњишта кад он уђе. Стари барјактар, пољубивши се с њим, викну: — Виђи ђавола, ђетињег, виђи га само у нашким хаљинама! Јест соко, овај наш нови брат! — Згодан, ваистину! — прихвати Рако.
Сви домаћи сјеђаху око огњишта кад он уђе. Стари барјактар, пољубивши се с њим, викну: — Виђи ђавола, ђетињег, виђи га само у нашким хаљинама! Јест соко, овај наш нови брат! — Згодан, ваистину! — прихвати Рако.
Првијех тренутака сви посматраху с највећом помњом, па се почеше чудити и уз Мргуда узвикивати: „Виђи ђавола! Виђи ти, молим те, ђавоље работе! Ђавоља је и та лацманска работа, као и свака“...
Првијех тренутака сви посматраху с највећом помњом, па се почеше чудити и уз Мргуда узвикивати: „Виђи ђавола! Виђи ти, молим те, ђавоље работе! Ђавоља је и та лацманска работа, као и свака“...
Сви стрекнуше. Кнез запита Лабуда: — А откуд ти знаш? — Рече ми њеко од Кустудића да га је ту видио и синоћ. — Виђи ђавола! — рече стари Мргуд. — То није без њеке! Кнез настави: — Ја му назвах бога, а он прихвати и устаде.
“ Сви браственици, осим Јанка, ударише у грохотан смијех. Стари Мргуд викну: — Виђи ђавола цуцког, пријети мегданом!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СКУПШТИНА УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ ГЛУХО ДОБА НОЋИ, СВАК СПАВА. ВЛАДИКА ДАНИЛО (сам собом) Виђи врага су седам бињишах, су два мача а су двије круне, праунука Туркова с Кораном!
Већ је у крв она прекупата стопут твоју, а стотину нашу! Виђи посла цара опакога, кога ђаво о свачему учи: „Црну Гору покорит не могу ма никако да је сасвим моја; с њима треба
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Приповиједа се како је некаква снаха узела свекрвину кошуљу да опере, па је само умочила, говорећи јој: — Виђи, водо, свекрвину кошуљу! Дан по дан, доћи ће и Ђурђев дан!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
видећи златни и лијепи прстен, узме га те стави на први прст од десне руке, и пружајући руку пут свога оца рече му: „Виђи тата, како ми лијепо стоји.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ево жертва с олтара чистога! Не даду јој право к небу ићи, на кога је славу сажежена. Поклоника виђи сиромаха како плови морем к светилишту: готово је смрзнут побожношћу, носи завјет на олтар вишњега; на њ се буре с
Ах, Сатано, обрати погледе, виђи престол оца превјечнога: он је старА начала и конца! Обрати се, душо изгубљена! Пролиј топле сузе покајања пред
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И брзо узима, па тражи, преврће и прелистава по некој купусари коју извлачи испод тезге. — Виђи, виђи, бога ти, тако, мислим, јесенас. — А одаклен сте? — пита Икета.
И брзо узима, па тражи, преврће и прелистава по некој купусари коју извлачи испод тезге. — Виђи, виђи, бога ти, тако, мислим, јесенас. — А одаклен сте? — пита Икета.
равно равцато три гроша, и неће бити на вједи, него на покој, — брани се и праћака због оне једне паре сељанка, — виђи боље, виђи боље! — Е па нема се куд, тако ти стоји, ево види сама.
равцато три гроша, и неће бити на вједи, него на покој, — брани се и праћака због оне једне паре сељанка, — виђи боље, виђи боље! — Е па нема се куд, тако ти стоји, ево види сама.
— Ама шта то уради, човече? — Па ти ми санћим галантира, па ево шта се уради: тупо к’о, ђаво, виђи сам. — Па добро, јеси клапуњ’о? — Клапуњ’о, брате, све прашти, па ништа, ете, — а све више пружа шију и показује.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? — Па виђи ’вамо, болан. Знам ти ја сад ђе је! Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну:
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али га Сефер благо таче руком и изусти: — Поврати се, чича-Рујо, и остави оружје, вјере ти! — Виђи, да ти кажем! — узвикну овај ончас грановесно, устукну мало назад, метну подланицу над очи као да му сунчане зраке
Мене, Брњачанина?!.. О, помози, Свети Петре, или данас Мени, или више нећеш имати кому!.. С пута, кујо потуричка!.. Виђи, да ти кажем!..
Причају људи да су му се тад низ бледе образе скотрљале две крупне сузе, да је болно поновио Рујову узречицу „виђи, да ти кажем!“ па позвао сејмене и одмах отишао уз планину. Ни данас се не зна шта је с њиме даље било...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зло ти било у Крушевцу вино! Зло ти вино, несретна тазбина! Виђи књигу, нечувених јада! Изубаха једна паде сила: турски, сине, од Једрене царе, а цар паде у поље Косово, а цар паде,
другу књигу Иван оправио покрај мора ломној Гори Црној на сестрића Јован-капетана: „Бре, сестрићу, Јован-калетане, виђи књигу, часа не почаси, позивље те ујак у сватове, да си ђевер уз танку Латинку, ти, сестрићу, Јован-капетане; Но ми
Трећу Иван ситну књигу пише ломну Кучу и Братоножићу на војводу Ликовић-Илију: „О Илија, Брдској земљи главо, виђи књигу, не почаси часа, ти, војводо, да си у сватове под Жабљака у широко поље; но, војводо, не пођ’ инокосан, поведи
бутун-породици, на рођака главнога јунака, на сокола Кујунџића Бура: „Ти, соколе, Буро Кујунџићу, виђи књигу, не почаси часа, но ти купи кићене сватове, скупи браћу све Подгоричане, па ођени коње и јунаке: удри коњма
Његошевић-Мато, Љубовић ме на мејдан зазива, — опремај се, мили побратиме, да идемо под гору Трусину: виђи, побро, ђе ћу погинути, ил’ како ћу бега погубити!
— онај који све види и зна видовит — онај који види и зна више и боље него други Видојевица — планина изнад Љешнице виђи — види вијећа — вијеће вијећу чинити — већати, саветовати се виком виче — виче (виком је сувишно) вила — в. бел.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ко ли ће се од сеј доби старати за ме? Који се, сâм ти, свачијим животом бринеш и промишљујеш, виђи и за ме, ко ли ће ме од жидовске налепе спажати! Нити ја више зактевам живити, кад мој живот, ето, умире!