Употреба речи виђиде у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ђуро отвори пећ и принесе му један угарак. Пуштајући сада густе димове и жмиркајући, обрати се он Ђури: — Виђиде, Ђуро, богати, код оног Арнаутина Селима. Ама понеси пушку и убиј пса, ако само уста отвори.

— Море уљези, чоче, где ти је драго... Ипак га замолих да ми да једнога војника. — Ђурашине, виђиде богати тамо за стан — рече једном војнику. Прођох кроз онај народ, али када изиђох на улицу, Ђурашина нигде не беше.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности