Матавуљ, Симо - УСКОК
Други трговац додаде: — Вјере ми, сад виђу и вељу да би за нас трговце — а, бора ми, и за поморце и за занатлије и за сељаке!
Па се окрете госту, који сјеђаше погнут: — Фала ти, љубавни и болећи пријатељу, јер виђу да те текнуло у срце наше јадовање и ето с нама заплака, прије но што окуси нашега хљеба!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да л' први пут сад ме видиш? Што ли дршћеш, што се кријеш? Што л' се, ружо, не развијеш? Да ја виђу окле воњи, Ма ми био час потоњи. Ој ви дојке, две јабуке!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Додија се арамбаши чекајући, па поче сам собом: — Куђ су се ђели они врагови?! Идем ја да виђу шта раде у подруму — ...Чувши ово, војник отпаше са себе каиш и приђе ближе вратима; кад ето ти арамбаше.
— А би ли ти позн'о онога што је с тобом био? — запита га цар. — Би', само да га виђу — одговори војник. — Добро, ја ћу сад послати по њ — рече цар, и оде у своју собу те обуче ловачко ођело вр' царскога
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Црвен мрачак из Црмнице пукне наром с пушкарнице. Престижем ли црну прељу? Је ли виђу што и вељу? ИИ ТРШИЋ У таљиге милогледне Вук с Филипом у сну седне. Око клена и јасена лете гусле и писмена.
Са титле се скруни титлић у замишљен Житомислић. ПРИЗРЕН, ГЊИЛАНЕ ...да виђу Призрен! Никола І Петровић Његош: Онамо, 'намо Зец из грма, с пања лане. Фијук метка: мук - Гњилане.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Казао сам, братићу, и оно господин управитељ; виђу да он тако баш хоће«. — Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Збиља ти је памет сву попила. ВУК МАНДУШИЋ Ал' је ђаво, али су мађије, али нешто теже од обоје? Кад је виђу ђе се смије млада, свијет ми се око главе врти.
Мрцино нам круну не упушти кад падиши стаде под вилице, када дину загази у чорбу. Сад те виђу на твојега Ждрала ђе разгониш код шатора Турке. Што ће бити, ко ће угодити?
Да се могу разговорит, срце моје, а са мртвом твојом главом, кам да ми је! да ти црне очи виђу, очи моје, да пољубим мртву главу, мјесто брата, да очешљам дуги перчин, јаох мени!
Тежак в'јенац, ал' је воће слатко! Воскресења не бива без смрти. Већ вас виђу под сјајним покровом, чест, народност ђе је васкреснула и ђê олтар на исток òкрêнŷт, ђе у њему чисти тамјан дими.
ЗАЧУЛЕ СЕ КАД ГА ОНАКВОГА ВИДЕ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, Вуче? Грдно ли изгледаш! Виђу да си с крваве пољане, газио си нигђе ватру живу, и Бог знаде, до тебе самога, је ли ико ту жив претекао; ер без муке
ВЛАДИКА ДАНИЛО Мрки Вуче, подигни бркове да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках колика ти токе изломише!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Студен, цича, пометох се, те ја сврни у вас. Кад тамо, шћућурили се вас десетина око пламичка. Виђу нема до руковет врежине на огњишту. Та наложите! рекох ја. — Како! шта!
“ „Не, но одмах! „Ма Бог с тобом... Шта си наумио? шта ти је?... Ја ти виђу на лицу да ти је нешто. Кажи ти мени као оцу! да се нијеси с кијем завадио; да ти није ко што ружно рекао?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А ја виђу да си ти хитре памети, и да умијеш добро и мудро зборити, би ли дакле пошао са мном к томе краљу, еда би ми како | ђево
а ти — ти ћеш бити круне моје нашљедник, већ трчи натраг својој кући, и доведи ми шћер моју, а жену твоју, да је виђу још једном пријед него ли умрем, и доведи оца свога и матер своју и сву фамиљу своју, и продај све имање своје; твој
прстен је стајао, жена га његова угледа, и не могући ни помислити да је он ње муж, рече му: „Ну, дај ми руку, да виђу прстен тај какав је.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— добро, добро, па зашта си дошâ, а? Кушмељ се снеби због така дочека. — Богмекарце да виђу тебека и оно дите. Барица је ништа ружно снивала... — Та-ако?
језик отежао, поче: — Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казивâ има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима; а, јопет, то је давно било. — Је ли то, шта си сам учинија, без стрица? — запита млинар.
— Е, јес губа! — рече најзад Бујас... — Сад виђу каква је губа! Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву лудорију! Ајдемо к Балегану кроз мала врата!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онамо, 'намо! да виђу Призрен! Та то је моје - дома ћу доћ'! Старина мила тамо ме зове, Ту морам једном оружан поћ'.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ова горда и пакосна душа зла је име у себе зачела и развила знаме страданија. Зла његова виђу посљедствије и погипше твари сожаљујем; ал' је име неблагодарности спрама оца погрешка највећа: свете правде
погубљене војске пролазаху. „Ах, Сатано, равночини брате, - Михаил му поче говорити - какве черте виђу ја погубне на твој образ, и на све остале!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станц
— Добро си учинио. Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. — Па... шта ради Вујо? — Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Мајстор се стаде обзирати: чује га гђе говори, а не види га, те ће му рећи: — Ама оклен ти то говориш? Ја те не виђу.
Ја сам те само кушала. Него ми кажи какво имаш сада чудо код себе, да те не виђу. — Е, моја драга, ја имам на себи чудотворне гаће, па ме нико не види, кад их обучем.
А ја виђу да си ти хитре памети, и да умијеш добро и мудро зборити, би ли дакле пошао са мном к томе краљу, еда би ми како ђевојк
Ја засад идем за оним што ми душа и срце иште, јер виђу да ми је отуда и корист, а за науком срце ми не прилишће, па није се фајде ни мучити.
Ћипико, Иво - Приповетке
Наједном полиже главу и упита Спасоја: —Можда га нијеси на мртву убио? —Јесам! — одговори он. — Виђу га мртва! —Ти не можеш знати да је баш онај час преминуо, — опет ће судац. —Убих га, па ето! — понавља он одлучно.
Ћипико, Иво - Пауци
— вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву. — Чудо је, виђу и ја сада, — замисли се отац. Али није се могло друкчије... Зар пустити земљу у туђе руке?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
потегох даровницу ђорду, њом ударих Белил-агу страга по рамену и по десној руци, а зажмурих очи обадвије, да не виђу кад ћу погинути.