Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија. Беше заборавио да је крај њега био Маринко... Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Улазе у кућу. Пера чисти точкове, и псује блато и пут; Глиша уводи коње у шталу, А Рокса вија живину по авлији. И док су се комшијска деца, читаво једно туце, потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и
бâка (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је побегао као да га сам Бунапарта вија.
Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе око
Црњански, Милош - Сеобе 2
Госпоже и госпожице, као неко јато, разбежаше се, уз цику. Исакович је, зачуђен, збуњен, гледао како Божич вија госпоже, а оне беже од њега, задижући сукњу. Божичку је неки шокачки свећеник, из Грана, водио у шетњу, под руку.
Па се после чуде, кад их Бургваха вија по Бечу. Треба бити захвалан аустријском трону! То, да му Божич, Божич, кога је презирао, говори о трону аустријском,
Дуго јој је требало, док је увидела да не сања, и да је нико не вија. Никога није било, ни у прашној, сиромашној, улици, коју није познавала, али којом је пошла затим према црквеном торњу
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Охо, селе, вита стаса, Држ' се браци око паса, Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија, Ал' у твоји недри туце Окле снега до две груде?
85. Свуда чудна мешавина, Све ту срња кô да с' вија: Госпа, кера, госпар, псина, Мајстор, шегрт и колија. Али нешто друго тедо, Куд се врагу у град дедо? 86.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А што кукам? — да сам и ја у том јату челебија, око Тебе што се вија, па да ме се, у тој чети, Твоје срце само сети кад инамо куд одлети, — тад би било куку-леле! све би муке на ме селе.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
То није обест, лирска, метричка, кад титрај стиха винем увалом, куд вија коња сват полудео, тобож утварин сен да сустигне - а Господ с трона као да каже: Јесен, рузмарин...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија. А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке
А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Охо, селе вита стаса, Држ' се браци око паса! Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија Ал' у твоји' недри туде Окле снега до две груде?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он ми личи на ловачког пса који је у стању да нањуши дивљач, али који нема способности да је истрајно вија њеним трагом, јер њушка сувише лево и десно док сасвим не изгуби прави траг.
„Када би се пењање воде у цеви дешавало због одвратности према празном простору, онда би вода морала да вија тај простор где год би се он налазио, или би се она зауставила на једној одређеној висини.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Боже, трчи лисица, трчи да се све вија прашина за њима, док једва једном стигоше до царскијех двора. Жао момку дати цуре, ал̓ шта ће: ако је не да, неће
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXИИ Сваку нашу срећу Страшна авет вија; Испод сваког цвета Скривена је змија. Сваком часку миља Нека клетва прети; Свака радост наша Љуто нам се свети.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али при светлости ракетле видим каплара, који је баш сада бацао бомбе, како сасвим хладнокрвно за вија цигарету. Онда облизну папир, залепи и заврну крајеве. Његово лице је изгледало као саливено од челика.
Ћипико, Иво - Пауци
Весео је и, на махове, љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу. А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И Ви сте, јел’ те, на његовом изнуреном лицу приметили да је на ивици своје снаге. Шта га вија тако бесомучно? Дојахао је са југа, са рта Сунија, да ваљда саопшти у Атини какву важну вест, донесену лађом из Азије.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Смрт тражи, и долази по човека у завичај његов. Јевреј и смрт вија по белом свету! Сироти Јевреји! То је мучан, диван и велики свет!” И Бранко се од свога успеха мало занео.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Још остаде Бошко Југовићу, крсташ му се по Косову вија, још разгони Турке на буљуке. И човек не може да се отме утиску да је народни певач — у XВИ, и у XВИИ, и у XВИИИ, и у
да је народни певач — у XВИ, и у XВИИ, и у XВИИИ, и у XИX веку, кад год је изговарао стихове: „крсташ му се по Косову вија, још разгони Турке на буљуке“ увек видео живог Бошка, његову пламену заставу и његову неуморну руку и сабљу.
Југовића, ђе брат брата издати не шћеде — докле гође један тецијаше; још остаде Бошко Југовићу, крсташ му се по Косову вија, још разгони Турке на буљуке, као соко тице голубове. Ђе огрезну крвца до кољена, Ту погибе Бановић Страхиња.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Први се на видику појавио Ђоко Потрк. Јурио је друмом као да га вија рој пчела, бијесно псето или какав Глигорије црквењак с тољагом на рамену. — Стој!
Читаво село дигне онда вику на пољара да слабо чува сеоско добро, а пољар — куд ће, шта ће! — па по дјеци. Вија их штапом око живица и плотова и пријети: — Кожу ћу вам одрати, чим вас укебам!