Употреба речи вијала у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала. И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла. Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 178. Вијала се бела лоза винова Око бела, око града Будима. То не била бела лоза винова, То су били два млада и мила: Они су

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Та су се чудовишта кретала својом властитом снагом по води и по суву, легала, устајала, тражила храну, вијала свој плен, бежала од својих непријатеља. Јер и они су их имали.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Замислите, шта би се само десило да за ту нечувену дрскост чује Николичина куја! Вијала би га кроз пет села. Завијано хајдучко гнијездо не прича више ништа о дјечацима, не зове више никог у своје окриље.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности