Црњански, Милош - Сеобе 2
Препливао је Тамиш, кад се било разданило, а после је терао на Тису, као да га Турци вијају, испод Београда. Сунце је било одскочило, кад је, на гриви коња, прешао и Тису.
Били су сви неиспавани, уморни, занети својим мислима. Затим је четверац опет јурио, као да га вијају. Божич је понављао своје питање: зашто капетан неће, кад у Беч стигне, у његову кућу?
Као нека сен, којој се жури, Павле је већ био зашао у оближње улице, по мраку. Ишао је, као да га вијају. Био је заогрнут својој абом, иако је било топло, а, у руци, стезао је своју сабљу.
Не би се био збунио, ни скљокао, ни да је сусрео, у тој уској улици, целу Бургвахе, да се по мраку вијају. Исакович је знао да ће и Копша моћи, тешко, да му помогне, и да, ни ту, у Бечу, још није сигурно да ће жив стићи
који су становали и крили се у Енгелу, рашчуло да је Исакович папире добио и да одлази, почели су Павла да траже и вијају, па су га нашли, и у Агагијанијановом стану.
Али, ако и није осећао неки нарочити страх, Исакович је осећао дубок срам, да се они, сународници, туку по Вијени и вијају као жути мрави. Да су ту веселу варош, њих неколико стотина, претворили у праву лудницу.
Евдокија, као да је змије уједају, узвикну да су то чудовишне жеље, па отрча од стола у кућу, као да је змије и вијају. Божич се смејао.
Кад су га братенци, са торња форпоста, у Желеговки, угледали, мислили су да га вуци вијају, да је од чопора вукова побегао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
су многи, напити, који су били легли по кућама и по шталама код коња, па су, пробуђени из пијаног сна, почели да вијају, ножем у руци, животиње и људе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
њежни цветић млад; Мложина липа тебе ту покрива, На тебе шиљућ благодатни лад, А поред тебе врела воде клизе И вијају се чак до оне низе. 30.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
брзају дани, које не држи место им дато него ништине вијају зевак, кољу се, глођу, кружећи стоје - никуд да пођу. Ветровим пољем замећу мобу: Шести у Седмом xоће да блесне,
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ (тргне се, испусти телеграм, те дрекне и сам): Шта је, брате? МЛАДЕН: Јурио сам као да ме пандури вијају. В ПАВКА, СПИРА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (за њом Спира и Спириница): Шта је, забога? СПИРА И СПИРИНИЦА: Шта је?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Вук и Радак одлазе.) О, тужна земљо, пука чемера! Безглавно робље, јадан народе! Тако се вуци гором вијају, Као што Турци српске синове, До гудурама мрачним лутајућ, У неситоме траже беснилу Да турској ћуди лепо угоде:
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
на пример, у стиховима о бројности турске војске (Кон до коња, јунак до јунака,/ Бојна копља кано чарна гора,/ Све с' вијају по пољу барјаци,/ кано мрки по небу облаци).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Да човек не верује, док не доживи... Ето, драга госпа Лела, после свега мога петљања и рада, мене још и бикови вијају.
Онда чујемо како звецкају чаше, како се тата и мама смеју, и лупају по поду као да играју или се вијају, и онда ништа више...
Сви оџаци терају дебео дим; ложе се пећи и кува се бољи ручак. Зима. Деца, натронтана, вијају се с ветром, раскопчавају дебело одело: улећу у кућу и питају: може ли се нека палачинка с ногу појести, и добију или