Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁵ Дете рођено у фебруару, биће превртљиво, верују у Пољицама, а у марту, држе у Босни, биће „дугога вијека, али врло деверли главе“.
одашта је човјеку суђено умријети, баш ће од онога умријети, а ни од шта друго). (К-Љ, НБ, бр. 234) — Коме није вијека није му ни лијека. (Вук, бр. 2443) — Мука душе не вади, но суђени дан. (Вук, бр.
Узалудно је да се чувамо и пазимо јер од судбине нико не може умакнути („Испред Божје силе никуд и никамо“; „Коме није вијека није му ни лијека“).
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Има — потврди Драго. — У нашим крајевима дуго живе људи, који имају вијека, којима не би суђено да погину. Овај наш стрико Мргуд, стари барјактар, занаго најстарији у Црној Гори, имао је гдје
Сав је изврешетан зрнима, али му је бог дао вијека, па је имао и лијека. И овога брата нашега Стијепа Мркова, као што видиш, грдно су пушке иштетиле; ето му избиле око и
— Које би у нашој земљи било велико, ја мним — дода Крцун. — Дај боже вијека и здравља, наћи ће се начин да јој се јавиш. — То ми је велика брига, управо једина! — рече Јанко.
Јанко ми је мио као да ми је од срца, али што није прилика, није! И он би цијелог вијека био пријекоран. — Полако, жено!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
нешто што се само у вечности поново пронаћи може кида нас и усрећује: Минуло је од тих невеселих дана већ скоро пола вијека, деда одавно нема на овоме свијету, а ја још ни данас посигурно не знам какве је боје слез.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Богу, нарочито у песмама Вјерни син ноћи пјева похвалу мислима, Ода сунцу, спјевати ноћу без мјесеца, Ноћ скупља вијека, у Мисли (1844), високо религиозног и пантеистичког надахнућа, открива се будући песник Луче микрокозма и Горског
По форми ово »историјско збитије осамнаестог вијека« је драма, али само формално. У ствари то је еп сведен у дијалоге, у којима има много високо лирског елемента,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
! Није зелен? Пази ти ње! Ја се с вуцима родио и одрастао, читавог вијека с њима муку мучим, а она ти ту... о туру би тебе требало овим штапом, па да се једном научиш памети.
Туга да те ухвати. Минуло је од тих невеселих дана већ скоро пола вијека, дједа одавна нема на овоме свијету, а ја још ни данас посигурно не знам какве је боје сљез.
Ниџи, старом виловњаку, спадалу и стрмоглавцу, кад би тај улетио у какву крупну петљавину, а он је, дао бог, читавог вијека упадао из неприлике у неприлику.
пут кренуо с том историјом, али никад није стигао да је исприча до краја, и тако се грешна кума Стака већ скоро пола вијека бочи и путује с том својом срећном крмачом, а никако да обави посао.
— Видиш ли ти, мој драги, каква времена дођоше: читавог вијека био сам калајџија, а сад, под старост, отпадник. А ти? Да је негдашње среће, ти би се звао Дорат, Путаљ или тако
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они га добро дочекају и реку му: — Бог ти помогао, кад си нам друг! Он одговори: — Ваш до вијека остајем и за вас ћу мој живот дати.
Царевић знајући да има још три вијека да живи, наговори жену да бјеже, па тако и учине Но кад они почну бјегати, Баш-Челик то дозна па брже потрчи и
се препане и почне га молити да му опрости, али Баш-Челик рече му: — Знаш ли да сам ти казао да ћу ти поклонити три вијека?
благо, па са својом женом, везирским снахама и пратњом дође здраво и весело свом двору, гдје поживи задовољно до свога вијека.
те спаси тичиће који су сад у гнијезду, и који би требали за који дан да излете, па те ето срећна цијелога твога вијека.
Хамал јој се на то топло захвали и оде одмах кући, ђе је живио срећно и задовољно до свога вијека. ЦРВЕНА БРАДА Живио је у Херцеговини један вриједни стари мухамеданац.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Идем свијетом на четири стране, слушам Уну и видим Хашане. Отад, ево, мину пола вијека, све спорије откуцаје бројим, искри иње, примиче се вече, а ја опет покрај Уне стојим.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Многе мајке прокукаше, Шљемена се преломише, А огњишта угасише. Кукај, сестро, до вијека, Без лијека! ПОСЛЕНИЧКЕ ПЕСМЕ 97. Жетву жела вила и дјевојка, Вила жање, а дјевојка веже.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
У то ти је прошло по вијека! ВОЈВОДА БАТРИЋ Дану, Вуче из Љешева Ступа, узми гусле да нас разговориш; кад је добро, нека је и боље.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Учени Марин Болица, властелин которски, на измаку ХВІ-тог вијека путовао је кроз Црну Гору те у својој књизи узноси љепоту слога, особито црквенога и каже да је та грађевина на част
застрта зеленијем покровцем; за њиа диван, такођер зелене боје, а рубови му и наслони изрезано по укусу прошлога вијека. Неколико насловача, наличнијех дивану и неколико дрвенијех столица бијаше наређено свуд у наоколо.
педесет година његова владања, но сви ратови с Турцима и Французима, но биједа коју нанесе куга, првијех година овога вијека. То је доброј души његовој бриге задавало и за убудуће.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Права браћа без аршина чоху дијеле. — Брат је мио које вјере био. — Господска до вријемена, а братинска до вијека. — Свој своме и нехотице братује. — Тешко овци која се туђи свог крда. — Туђа крв браћу дијели.
— Где је сила, ту није разлог. О РАЗЛОГУ И ЗАКОНУ — Свака сила до времена, а разлози до вијека. — Разлог правду добива. — Што сила не може, (то) разлог оправи. — Разлог законом, а закон свијетом влада.
— Најгора зараза од црна образа. — Свакој рани има лијека, а срамота до вијека. — Боље је чисто чело, него пуна кућа. — Боље да си мртав но срамотан. — Глава за главу, образ ни за главу.
— Доста живе ко добро живе, али ко добро умре. — Смрт је лек свему. — Коме није вијека, није му ни лијека. — Пошто човјек умре, глава га не боли. — Свему је лијек до смрти. — Мртвој глави лека нема.
Свака крава своје теле лиже. Свака мука има своје вр’јеме, А срамота оста за вијека. Сваки Марко ради наопако, А наш Марко зло и наопако. Сваком вјетру једра не отварај.
Славно име племе посвећује. Сретнога ће причекати мајка, А несретног никад ни до вијека. Турци поље, а Латини море, А хришћани дрвље и камење. Ту су мајци танки разговори. Ту се, Мујо, осолити нећеш.
Дједе Раде, тако ти свијета и вијека, је ли ти жао умријети? — Јест, тако ми свијета и вијека, као да сам се јучер родио. — А учини ти се колик вијек?
Дједе Раде, тако ти свијета и вијека, је ли ти жао умријети? — Јест, тако ми свијета и вијека, као да сам се јучер родио. — А учини ти се колик вијек? — Учини, попе, божа ти вјера, као да пасах с гумна у појату.
бог на њу расрдио што је тако много тужила за братом, кога је он био узео себи па је претворио у кукавицу да кука до вијека.
Неимар учини, и кад удари сјекиром у оно што му је речено, а нешто из мрака повиче: „Оста! како данас тако и до вијека“. И вода онај час удари натраг и ћуприја остале до данашњега дана.
Крст те чуво до поноћи, А анђели, сине, од поноћи, А сам Господ, сине, до вијека, Спавај, сине, бог ти добар дао! 5.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
виђе јој звијезду златну на десном кољену, па кад виђе, ништа не рече, него сам у себи помисли: благо мени јутрос и до вијека!
се препане и почне га молити да му опрости, али Баш-Челик рече му: „Знаш ли да | сам ти казао да ћу ти поклонити три вијека?
стече него да стече памети, и да види идући по свијету како се трудно живи и како се ваља мучити да се овога краткога вијека поштено живи, и даде му неколико аспри што ће му доста за пут бити.
благо, па са својом женом везирским снахама и пратњом дође здраво и весело свом двору, гдје поживи задовољно до свога вијека. 20. СВЕТИ САВА И ЂАВО. Пошао свети Сава преко једне планине па срете ђавола.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе, који почетком овога вијека укидоше још толико бискупија, опатија, каптола, сјеменишта, деканата, парохија, капеланија, манастира и цркава.
двадесет и пет фратара. Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половине овога вијека, њих двадесет тројице.
Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а Кушмељ био старјешина у братству, ми ћемо о њему, и његовој породици проговорити
Жена Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Можда ме сад, из ове временске удаљености, сјећање вара, али ми се чини да читавог вијека нисам с њима, објема заједно, измијенио у све тридесет ријечи.
Чим је нешто проистекло из наше личности, није ли то само собом доказ да јој је досљедно? Види! А ја сам стратио пола вијека стрепећи над мојом досљедношћу!) И још нешто.
Зар нисмо и ми сами, мој оче, за нашег релативно кратког вијека, доживјели и били очевици више таквих истина које су касније прешле, које су престале да то буду.
дискретне и усукане природе, и поред моје одвратности према свему звучном и вањски ефектном, провео добар дио мог вијека у некаквој вези с „театром”, у широком смислу те ријечи.
и скроз изузетним појавама мада се — бар на неким латитудама — дешавају просјечно два до три пута за једног људског вијека.) Обавивши то, народ самозадовољно лупне шаком о сто: сад сам ја господар! Али, наравно, вара се.
Читавог сам се вијека од нечега „ослобађао”! Живот ми није био друго него низ сусљедних „ослобођења”. Одбацивао сам од себе све, свлачио се
А ипак, и сâм сам некад подлијегао и још како подлијегао, тој грозници времена! Сад ми се чини као да сам се читавог вијека само журио да још данас поједем и сутрашњи, и прексутрашњи оброк живота. Сад ми је то несхватљиво.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Царевић, знајући да има још три вијека да живи, наговори жену да бјеже, па тако и учине. Но кад они почну бјегати, Баш-Челик то дозна, па брже потрчи и
се препане и почне га молити да му опрости, али Баш-Челик рече му: — Знаш ли да сам ти казао да ћу ти поклонити три вијека?
И тако је живио он са женом својом до вијека свог срећно и задовољно. Ја сам у сватови био, ио и вино пио, и сад ми је језик мокар.
благо, па са својом женом, везирским снахама и пратњом дође здраво и весело свом двору, гдје поживи задовољно до свога вијека. ЦАРЕВ СИН И ОШТАР ДАН Био неки цар, па је имао сина јединца.
те спаси тичиће који су сад у гнијезду, и који би требали за који дан да излете, па те ето срећна цијелога твога вијека.
кад изнијети кабанице, већ погледа горе, а кокош пусти кустуру, па баби избије једно око, и тако баба оста ћорава до вијека свога. ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ Био старац и баба, па имали два сина и двије снахе.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па нас лаже све неким ослобођењем. А камо га? Зар да чекамо до Бога и до вијека? Нијесам ја луд, жено!.. Пођем у људе или на сабор. Све изгубило памет.
— Богдана, чујеш ли, не збори више, Турчин сам и већ турски син, ла иљ-Алах, Алаху ећбер! Тур-чин, жено, до вијека и амина, ако ти очи помажу!... Закамени, па само дај ракије!..
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и мајка,/ двије мале братац и секуна,/ оштра ћорда вијерница љуба,/ тврда ст'јена мекано узглавље,/ кабаница кућа до вијека". Из потлаченог човека израста јунак "кадар стићи и утећи и на страшну мјесту постојати".
Међу песмама најбоља му је Ноћ скупља вијека, љубавна фантазмагорија, необичан спој еротике и спиритуалности. Из црногорске историје настали су Његошеви драмски
Ћипико, Иво - Пауци
Стриц Петар знао је зашто га зове. Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Павићевић — „започета црногорским устанком у току морејског рата (1684—1699) ушла је на почетку XВИИИ вијека у фазу борбе за политичку еманципацију од турске власти и за независност Црне Горе.
Та ће борба да траје читаво једно столеће, да би почетком XИX вијека ушла у фазу рушења племенске самосталности и стварања државних и јавних институција у Црној Гори.
Бјелопавлићи, Озри(х)нићи, Пипери, Његуши, Васојевићи и где се племенска организација „одржала до пред крај XИX вијека“) даван „најжилавији, скоро непрестани отпор турским завојевачима“, па је према томе овде — може се слободно додати —
Да копамо мермера камена, да градимо цркву од камена, и Турци ће царство преузети и наше ће задужбине служит од вијека до суда божјега: од камена ником ни камена“.
).“ Слијеваће у топе ђулове (певач губи из вида да у доба кнеза Лазара још није био пронађен топ). Од вијека до суда божјега, тј. од постања до краја овога света.