Црњански, Милош - Сеобе 2
УМ ЧОВЕКОВ НЕ МОЖЕ ТО ВИШЕ ДА СХВАТИ 308 XВИ НИКО НЕ ЗНА ЈОАНА ТЕКЕЛИЈУ 322 XВИИ ОДЕ ИСАКОВИЧ ИЗ ЦАРСТВУЈУШЧЕ ВИЈЕНЕ 327 XВИИИ БИВШИ СРБИН А САД РУС 366 XИX СЕЛЕ СЕ, ЈАДНИ, У РОСИЈУ, А СМЕЈУ СЕ, И ПЛАЧУ 422 XX ПУТ У РОСИЈУ ВОДИО ЈЕ У
Све до краја XВИИИ века, у том краљевству ратови су били чести. Турци су били допрли до Вијене, и отерани опет натраг до Београда, а дуж путева белеле су се и сушиле људске лобање и кости.
населио, просто, у највећу касарну, над малом пијацом, поред цркве капуцина, где је Темишвар изгледао као мала слика Вијене. Због раскошног живота војске, варош је била добила надимак „малог Беча“.
У тим колима која су дошла из Вијене, седео је човек кога је Двор био изабрао да у Темишвару заведе, међу Расцијанима, реда.
У сенаторску кућу његова жена је звата, кад би, из Вијене, Варвара добила шешире. Тада би, и за његову жену, нашли један од тих шешира, као поклон богате рођаке, док би Павле
зрелих, упаљеница, али су се, овако, као ова млада девојка, понашале само оне, лорфе, које су кирасири доводили, из Вијене.
је још увек запрепашћен бестидношћу госпоже Евдокије, која га је позвала, а био је, уопште, уморан од тог батргања до Вијене, од коцкања и пијанчења при вечерама, ноћивањем по туђим кућама, церекањем свог друштва.
Кад је ноћ мрачна, кишовита, или кад дође зима, на улицама Вијене, ноћу, није било никога. Сем пијаница, и ноћних чувара. Ноћни чувари су се дозивали, као лађари у шајкама.
Флајшмаркт је, у то време, био, заиста, најгори центар Вијене, лабиринт, уских улица, са кућама грчких трговаца, кафана, коцкара, лорфи, са смрдљивим олуцима – права јазбина.
Кад би, тако, устао, и стајао, у мраку, на свом доксату, изнад Вијене, Исаковичу се чинило да га та варош вуче у дубину, да се стрмоглави, и сурва. Госпожу Божич био је заборавио.
То је велика срамота, и Вијене и Срба. Велика наша невоља. Ни прва, ни последња. Шаље им се нека милостиња, тек да не помру од глади.
Микаил Вани оде, како је Павлу био наговестио да ће учинити, из Вијене, у Росију. Али, тамо му се траг изгубио. То вече, међутим, у Вијени, у греческој кафани, поп Микаило је Павла и очарао
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
грађани, трговци и занатлије, растурени по свима местима уз Дунав, од »сребробогатога 3емуна« до »царствујушчега града Вијене«.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Можда их не би напао, можда би позно да У питању су уважена господа Коју, на путу до царствујушчег града Вијене, Ваља безбедно пропустити крај Беле Стене...