Црњански, Милош - Сеобе 2
А Исакович је све то посматрао као да се скаменио. Затим је, са Божичевом ћерком, ди Ронкали играо. Ветеринар, према вијенском обичају, увек у црном фраку, лепушкаст као неки албино, успео је, некако, да преотме госпожици Текли лопту.
грофа Бестушева, и грофа Кајзерлинга, у Бечу, госпођин Алексеј Степанович Волков, одредио је био једанаести август, по вијенском календару, за полазак Исаковича, у његову нову мисију, у Срем. У Санцт Деметер, зовомаја Митроwитз.
Муке се, и мученици, мењају, заборављају. За обоје беше то недеља, за једног дванаести, за другог, по вијенском календару, двадесет и пети, септемвриј, године 1752. Дан врућ, запаран, облачан, који се завршио непогодом.
Божич му онда рече да је сад видео како је лепо живети у просвећеном, вијенском, свету. Кад су стигли у Божичеву, осветљену, кућу, да играју фараона, за њима је стигао, ускоро, и ветеринар, ди
Писали су, и они, у Лици, и Банији, који се у Росију спремају. Писали су вијенском Двору (Исакович рече: ам Хоф) и рекли да се туже, отворено. Туже се у име и великих и малих! Да се зна!