Јакшић, Ђура - ПРОЗА
с пакосним смехом гледаше издалека како се пламен Николине колибе, вијући се кроз густе облаке дима, по ноћноме зраку вијуга... Кроз ноћну тишину слушао је како диреци прште; чуо је јаук и писку жена и деце.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
С друге стране кршеви и стене, све некаке окапине, чини ти се сад ће се сурвати доле. Речица се вијуга испод оне стране где је шума, па гдешто хучи преко широких плоча стрмо у вирове, гдешто завија између крупних као
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Иако са стрмим странама и местимице врло уска, ова долина је свуда равнога дна. Њоме вијуга врло бистра Грачаница, на чијим плодним и добро обрађеним обалама има доста воденица. Од Мрамора почињу зелене ливаде.
Црњански, Милош - Сеобе 1
дрхтали, она прође крај њега, излазећи из лађе, као да хтеде да му покаже како се, мада је тврда као камен, ипак лако вијуга и љуља. Учини му се да никада није овакве жене видео.
Милићевић, Вук - Беспуће
кукуруза, обавија се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуга преко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају своје сјене и повијене, погнуте гране у води, шуми кроз сјеновите
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
испод стола, купио кило белог и налио прву чашу, кад, као случајно, погледа за наш сто и угледа Снежану како лепо вијуга око стакларије. Чаша му остаде у висини уста, а он одједанпут пребледе. Мислила сам да ће га ударити кап.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Одједном — гледај! Триста му мука! Ето ти пред нас рогатог вука! Репина дуга за њим вијуга...“ Распричан Мачак преде без краја и преко луле немарно пљуцка, очи му пуне зелена сјаја.
У горском кланцу, кроз гротло тијесно, вијуга стаза лијево и десно, уз хрбат стрми опрезно плази, у влажну таму гудуре слази, шуља се плахо по шушњу меком и
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
клица саму себе гази ко се клијања држи тај се ускрсује и траје такво је извешће и знање што се у камену црта и вијуга види тај запис увијен проденут пење се ка врху мождине и збија у редак цртеж мозга чији се напон више не
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и светле неком љубичастом бојом, — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска речица...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.
Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Велика гашњача утрну. Мрак покупи дукате. Из Прерова вијуга пут: изгубљен вунени конац што се одмотава поред обале и једне и друге Мораве, стешњен врзинама, провлачи се кроз пола
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси
Ћипико, Иво - Приповетке
— Али заспи, свиће! Заспи, соколе, заспи! Свиће! ДОМАЋИН Кад њих двоје стигоше до речице што кроз поље вијуга, сунце је било на заходу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Стиснуо се, погнуо се — помагао би Јаблану да може. Засјенише му се очи. Само назире како се нешто пред њим врти, вијуга, угиба. Рудоња насрну свом силом. — Поду'вати га, Јабо! — викну Лујо, као изван себе.
се задихао и уморио од причања, па тромо ступа преда мном уским, утабаним путићем, који се као испребијана змијурина вијуга испред нас кроз засијане њиве. Тешко, густо, овлажено жито мрачасто се прелијева и повија.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ја читам писма, но сумор ме хвата, Јер прошлост врх њих већ остави трага, И туга Билог из вијуга веје: Сећа се данас страсне чежње, где је Сахрањен спомен на лет белог јата, Што оде у ноћ без збогом и крадом,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
шибљика му пљуште по носу, али не испушта из вида оног вижљавог скакавца што се вере уз стрмине, стрчава низ узбрдице, вијуга између букава, скакуће с камена на камен, проклети каскин.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Једна стазица вијуга тим брегом, посута свежим песком; кроз мали усек у боку брега цеди се вода. Почетак је зиме. Пада први снег, лак,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И цело биће било је обузето само том једном мишљу... Хлеба, хлеба... А пред нама је грдосија од планине и пут вијуга као огромна змијурина. Колона се расула по путу. Војници корачају лагано, замишљени и тужни.