Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А да овом имену на почетку можда не стоји и не сија Синај? А да та заталасана, та залелујана, та вијугава реч, Сињајевина, није створена можда на исти начин на који су створене речи боровина, сомовина, вепровина, медовина?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
земљи, однекуд баш испод његовог пољског кревета па тачно средином земунице ка вратима, милела је једна танка, вијугава и црна колона са свим ситних, на први поглед и невидљивих, мрава.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Младости повест ипак се испреда Кад пролети жбун и старо дрво које, Позната стаза, вијугава, бледа, И драга места што жалосна стоје, И успомене расуте без реда.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Наш поглед, вративши се опет северу, захватио је нове пределе. Оно је Харц. Даље на истоку су Судети и Карпати. Ова вијугава сребрнаста пантљика, то је Дунав. Збогом остај, мој стари пријатељу!