Употреба речи вијугала у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Све сам учинила, све, шапутала је у кукурузу. Тиквина врежа са жутим цветовима вијугала је поред њених ногу, преко сувих, жедних грудни. У цветовима је познала стид.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Овако некако мисли сваки болесник. Онда се тек присети да путања којом безбрижно корача, - па ма како се вијугала, ма како лепо калдрмисана била, - води неминовно до једног моста са натписом „Прелаз обавезан, повратак забрањен“.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Кад је стигао на ивицу дубоке уске јаруге, у почетку није ништа нарочито запазио. Јаруга је вијугала, тајанствена, сумрачна, пуна распуцалих кречњачких стијена, испуњена гргољењем црне воде. Дјечака подиђе лака језа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности