Употреба речи вијугао у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Осим цепаница, којима су кочили кола, на низбрдицама, и узбрдицама, ништа на том путу није било тешко. Пут је благо вијугао у планину до пољске границе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

У почетку смо јахали уском путањицом између блокова. Пут је вијугао, затим скрете негде удесно према Скадарском језеру. Угледасмо пучину...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

У лишћу смокве ни дашка ветра није било, а море је блештало као разливена кап уља. Само је од пучине ка обали вијугао сребрни траг. Шћућури се старац иза стене и виде како се његов унук пење риби на леђа, како по таласима јаши.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности