Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
У ДВА ЧИНА ЛИЦА Јеротије Пантић, срески капетан Анђа, његова жена Марица, њихова кћи Вића Жика срески писари Милисав Таса, практикант Ђока Алекса Жуњић, срески шпијун Газда Спаса Газда Миладин Јоса,
ЈЕРОТИЈЕ: Хм, добра прилика; Ђока, добра прилика! Иди, бога ти! Добра је прилика господин Вића, а не Ђока! И ти, да си мајка као што треба, ти би требала да је научиш. Ето, човек је хоће, није да неће.
А шта би она хтела! И ја сам личио на петла кад сам тебе узео, па шта ти фали? ИИ ГОСПОДИН ВИЋА, ПРЕЂАШЊИ ВИЋА (долази из канцеларије са телеграмом у руци): Добар дан, желим! ЈЕРОТИЈЕ: А ти си, господин-Вићо.
А шта би она хтела! И ја сам личио на петла кад сам тебе узео, па шта ти фали? ИИ ГОСПОДИН ВИЋА, ПРЕЂАШЊИ ВИЋА (долази из канцеларије са телеграмом у руци): Добар дан, желим! ЈЕРОТИЈЕ: А ти си, господин-Вићо.
ЈЕРОТИЈЕ: А ти си, господин-Вићо. Баш сад нешто о теби говоримо. ВИЋА: Телеграм, знате, па рекох... ЈЕРОТИЈЕ: Из округа?... ВИЋА: Није, из министарства.
Баш сад нешто о теби говоримо. ВИЋА: Телеграм, знате, па рекох... ЈЕРОТИЈЕ: Из округа?... ВИЋА: Није, из министарства. ЈЕРОТИЈЕ (са већом (пажњом): Из министарства? Шта је? ВИЋА: Шифра. ЈЕРОТИЈЕ: Шифра?
ЈЕРОТИЈЕ: Из округа?... ВИЋА: Није, из министарства. ЈЕРОТИЈЕ (са већом (пажњом): Из министарства? Шта је? ВИЋА: Шифра. ЈЕРОТИЈЕ: Шифра? Поверљиво? ВИЋА: Врло поверљиво. ЈЕРОТИЈЕ: Анђо, склони се ти!
ЈЕРОТИЈЕ (са већом (пажњом): Из министарства? Шта је? ВИЋА: Шифра. ЈЕРОТИЈЕ: Шифра? Поверљиво? ВИЋА: Врло поверљиво. ЈЕРОТИЈЕ: Анђо, склони се ти! Знаш, поверљиве ствари нису за жене. АНЂА: Знам, де, разумем ја то!
) Па овај, натрљај јој нос и кажи да ја то не трпим. Нека не чека да ја... АНЂА (оде). ИИИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА ЈЕРОТИЈЕ: Шифра, а? Је л' нешто важно? ВИЋА: Не знам! ЈЕРОТИЈЕ: Јеси разрешио? ВИЋА: Јесам. ЈЕРОТИЈЕ: Па шта је?
Нека не чека да ја... АНЂА (оде). ИИИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА ЈЕРОТИЈЕ: Шифра, а? Је л' нешто важно? ВИЋА: Не знам! ЈЕРОТИЈЕ: Јеси разрешио? ВИЋА: Јесам. ЈЕРОТИЈЕ: Па шта је? ВИЋА: Не знам! ЈЕРОТИЈЕ: Ама, како не знаш?
АНЂА (оде). ИИИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА ЈЕРОТИЈЕ: Шифра, а? Је л' нешто важно? ВИЋА: Не знам! ЈЕРОТИЈЕ: Јеси разрешио? ВИЋА: Јесам. ЈЕРОТИЈЕ: Па шта је? ВИЋА: Не знам! ЈЕРОТИЈЕ: Ама, како не знаш? ВИЋА: Ето, па читајте сами!
Је л' нешто важно? ВИЋА: Не знам! ЈЕРОТИЈЕ: Јеси разрешио? ВИЋА: Јесам. ЈЕРОТИЈЕ: Па шта је? ВИЋА: Не знам! ЈЕРОТИЈЕ: Ама, како не знаш? ВИЋА: Ето, па читајте сами! (Даје му телеграм.