Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
МУШКАТИРОВИЋ 76 АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ 78 ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ 79 ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ 81 АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ 83 ПАВЛЕ СОЛАРИЋ 85 ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ 87 ИИ ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ 88 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XИX
Српске црквене старешине потајно одржавају блиске везе са Русијом. Арсеније ИИИ, Мојсеј Петровић, Вићентије Јовановић у отпору против уније траже помоћ од православне Русије и из ње набављају опреме и књиге за цркве.
Нови митрополит Вићентије Јовановић продужио је просветну политику свога претходника и тражио нове учитеље из Русије. 1733.
Са тим приличним бројем релативно спремних наставника митрополит Вићентије Јовановић отпочео је нов просветни рад. Од тих руских учитеља неколико иду за учитеље у већа места српска, а
Митрополити Мојсеј Петровић и Вићентије Јовановић, у интересу православља и ради црквеног јединства са Русима, наређују да се по црквама служи »по уставу и
дилетант и химеричан дух, имајући лепих планова, идеја и добрих намера, али без ведрине и снаге да све то савлада. ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ Сасвим одудара од свога доба и ради у супротном правцу Вићентије Ракић. Рођен у Земуну 1750.
ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ Сасвим одудара од свога доба и ради у супротном правцу Вићентије Ракић. Рођен у Земуну 1750. године, учио је само основне школе и одао се на трговину.
Оставши удовац, покалуђери се 1786.42 у манастиру Фенеку, место световног имена Василије добије име Вићентије, а одмах затим и запопи се. За време аустро-турског рата 1788—1791. служио је као војни капелан и становао је у Шапцу.
После 1813. пребегне у манастир Фенек, где је и умро 1818. Вићентије Ракић је био самоук и сам је научио грчки, руски и талијански.
један спев о победи црногорској над Турцима, један талијанско-српски речник, један спис против употребе дувана, итд. Вићентије Ракић, побожан хришћански песник и версификатор старих хришћанских романтичних легенди, стоји у пуној супротности са
Почео је популарном побожном поезијом, опевањем у стихове црквених легенди, онако као што је пре њега писао Вићентије Ракић.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
том, да су школа и просвета она средства која могу јадним Србима помоћи, а да за школе има највише заслуга митрополит Вићентије”. (Тих. Остојић, Српска књижевност од Велике сеобе до Доситеја Обрадовића, Срем. Карловци 1905, 80).
немају песама које би, према мерилима којих сам се ја држао, у Антологију требало или могле да уђу; такви су песници Вићентије Ракић, Гаврило Ковачевић, Јован Хаџић-Милош Светић, Ђорђе Малетић, Ђорђе Рајковић, Василије Суботић, Данило Стајић и