Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МАРИЦА: Ја сам ти казала једанпут за свагда: нећу ни речи више да ми говориш о томе господину Вићи, а ти нећеш да ме се оканеш.
ЖИКА: Јесте! XИИИ ЈОСА, ПРЕЂАШЊИ ЈОСА (уноси једну посетницу и даје је Вићи). ЈЕРОТИЈЕ: Шта је? ВИЋА: Алекса. ЈЕРОТИЈЕ: Гле, гле, ја немам визиткарте, а Алекса их има. ВИЋА: Па знате како је.
Вратићу се ја. (Пође, па се код врата сети и врати се.) А јест, бога ми: реците господин-Вићи, чим дође, нека изведе онога из 'апсе и нека отпочне саслушање.
) ЈЕРОТИЈЕ: Може бити неће бацити ништа, али боље је бити обазрив! А овај... не заборавите рећи господин– Вићи да позове и два грађанина као присутнике, јер ствар је кривична, па се не може без два присутна грађанина ислеђивати.
(Опет гледа Ђоку.) Дакле, ти си то, голубе мој, а! (Вићи.) Признаје ли? ВИЋА: Признаје! ЂОКА: Не признајем ја ништа! КАПЕТАН: Ћут'! Реч да ниси казао! Гле ти њега!
Не можеш ти ваљда сад мењати наводе власти. (Вади из џепа депешу и даје је Вићи.) Прочитај му, господине Вићо, како сам телеграфирао господину министру, да би се могао у својим исказима држати тога!
БОКА: Не признајем! КАПЕТАН: Како не признајеш? А шта је ово? (Вићи.) Где су хартије нађене код њега? ВИЋА (даје му): Ево! КАПЕТАН: А шта је ово, а?
БОКА: Ја не знам шта да признам. КАПЕТАН: Ако не знаш, ја ћу те већ научити шта ћеш да признаш. (Вићи.) Јеси л' прегледао ове хартије, господине Вићо? ВИЋА: Нисам, господине капетане.
(Диктира.) ,,Затим се прешло на читање списа и хартија нађених код оптуженог у...” (Вићи.) Где је држао ово? ВИЋА: У унутрашњем џепу од капута. КАПЕТАН (наставља диктирање): „...
КАПЕТАН: Читај, ти само! ЂОКА: Али, забога! КАПЕТАН (Боки): Пст! (Вићи.) Читај! ВИЋА (чита): „Веш дат баба-Сари на прање”. БОКА: Ето, видите! КАПЕТАН (Вићи): Ама, читај кад ти кажем!
КАПЕТАН (Боки): Пст! (Вићи.) Читај! ВИЋА (чита): „Веш дат баба-Сари на прање”. БОКА: Ето, видите! КАПЕТАН (Вићи): Ама, читај кад ти кажем!
КАПЕТАН: Добро, синко, ја сам покушао лепим да те приволим, но кад не пристајеш, кајаћеш се, ал' ће доцкан бити. (Вићи.) Читај дааље! ВИЋА: Нема више на овој хартији. Сад има овај нотес. КАПЕТАН: Има ли што у њему?