Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Донесе нам исти конзул од Вла-бега Ипсилантија пасош — — —. Пошљемо по коње у мезулану; дођоше коњи и пођемо. Дођемо у Фокшан где се дела ова два
” Онде су нам били дошли два бољера од Вла-бега из Влашке, да нас увјешчавају (и то је по налогу Портину), да се прођемо и да се не бијемо, да се Порта не би на
” (Видећете писмо Вла-бегово како нам пише 1805. године маја 17. у мојим прочим писмима.) Од ти̓ новаца исплаћујемо дугове Гушанчеве и за
Мане се ̓оџа сабе и молитве, веће из гласа повиче: „Аман, Турци, умет и Мухамед, уђе Вла̓ на капију у шанац!” Грну сви Турци на капију, дочекају наше: млогога у кућама убију, а друге сатерају у јендек око
биња, биња! муртатлук (тј. јаши, јаши! превара је). Сад ће Вла̓ опколити нас овде далеко од ордије”. — Ја поче̓ говорити, да то није превара, но да наши нису погодили на које ће
” Он сирома маше на све руком: „Е, сјаш̓те, браћо, турске вам вире! Вла̓ се уплашио, ̓оће да бига, па ће нам бегове одвести или побити”.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами јутрење. — Вла-вла-владика! Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.
Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами јутрење. — Вла-вла-владика! Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.
ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,« вели јој Нића, па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара:
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
“ СМРДИЋ: Већ ако Власи не подигну народ српски, неће нико. ШЕРБУЛИЋ: Ја Вла? Еј, зашто сад нема Сервијанаца, да му покажем, коме ће се подсмевати. СМРДИЋ: А како ме ви можете назвати банкротом?
СМРДИЋ: А како ме ви можете назвати банкротом? ШЕРБУЛИЋ: То је истина. СМРДИЋ: Па истина је да сте и ви Вла. Није ли вам отац говорио: „Лепа је времја!“ ШЕРБУЛИЋ: Мој се отац вас не тиче ништа. ЖУТИЛОВ: Аз иштенирт!
ШЕРБУЛИЋ: Макар како, тек ја не би допустио. ЛЕПРШИЋ: Дакле је младожења Вла? ГАВРИЛОВИЋ: Није него Маџар. ЛЕПРШИЋ: Је л’ могуће? СМРДИЋ: Ја не могу веровати.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
далматски, херцеговски, босански, сервијски, хорватски (кромје мужа), славонијски, сремски, бачки и банатски осим Вла(х)а, једним истим језиком говоре?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ко му падне шака, не искобеља се тај лако! Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Један пут ја мртав гладан дођем пред једну Влашку кућу, а Вла пред кућом теше држалицу за будак. Како ја сјашем с коња, а ја повичем на Влаа: држи море коња, па вичи Влаињу, нека
Онда ја скочим, па изиђем на поље, а то мој коњ стоји, ђе сам га и сјао, а Вла једнако теше и ђеља држалицу. Онда ја, незнајући да је крмак пијан, | сврнем лулу, па њега камишем преко леђа, а он се
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
коме, што сам пре читао, казивати, јербо други момци, моји камараде, продавајући којешта женама и девојкама Немицама и Вла[х]ињама, поваздан би се с њима шалили и смејали, нити би кад имали воље што светињско слушати; на ови начин почео сам
Свемогућ је један владетељ у свом народу кад народ савршено позна добро намереније свога вла-детеља. Стари обичаји народа имаду силу вере и зако-на и како ко почне у њи[х]ове обичаје дирати, чини Му се да му у
предложеније мило буде и пођем сутрадан с Атанасијем видити какав је то ту нашега епископа колегијум (зашто нас зову Вла[х]е). Дођемо ту.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Мисли омсица: шљива је премакла, сад ћу шићарити. Сад ил' никад! А ви знате, кад Вла', штоно веле Турци, у'вати вурсат — мјере му нема! Кад се ја трећи пут врати' од Брадаре, затекô и' у Партениној соби.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
оно звало, да, Агница, старија ћерка Димитријевићева, ваљда и знате, умрла на великом имању свога мужа — канда је био Вла', Мађар, шта ли, али много богат — умрла од неке страшне заразне болести, и она и још доста чељади на имању.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Али је наша мома добро испекла оно што Вла каже: чеј ја мун нуј минчун (само што је у руци, то је извесно). Она закте да се Роман завери, и почем ово торжество