Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Д. Рашићем? Па ако ти се чини да претерујем, а оно међу Бранком и Милорадом Поповићем?... Па, сиромах владика Његуш колико пута беше заборављен да недостојнијем од себе места уступи!... Шта и шта пута га је Ђ.
као... као вршачки владика!... Тек, хвала богу, здрав је, а апетит му је и сада добар; једе, једе, е, знате, појео би вам и живог курјака...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И ако се јоште за неко време гди нађе који владика или сасвим неучен или недовољно за једнога епископа учен, а он нека се стара да својом отменом добротом то што му у
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја се Повратим из Срема кући у Бранковину 1793. године и мој отац одма запопи ме и преда ми нурију. Владика што ме је запопио био је прост али добар човек.
— Док неки Димитрије Пуљевић и он поче нам доносити понешто џебане, и оде у Нови Сад, и покојни новосадски владика Јовановић пошље нам један од цркве гвоздени топ подуљи од по фата, кога је Пуљевић крадом у Варадину дао оправити, и
увери се, да ми имамо споразумије с Немцем, и да ће нам скоро војска доћи, и тако сад почнемо град оним топићем тући. Владика Јовановић даде Пуљевићу и други онолики топић, те га Пуљевић у Варадину оправи.
Међутим, чујемо, да је владика Леонтије долазио Црноме Ђорђу, и по заповести дахијској давао му сто кеса новаца, и да све што има његово пренесе му у
Попа Луку вратимо на скелу, да и онај други топ дочека из Варадина, што је новосадски владика дао а Пуљевић оправљао, и да га, како прими, на Врачар дотера. На Палеж превозимо војску.
Ту нам дође [Јован] Савић (Југовић) у опаклији; и будући да је онде седио владика Леонтије, и мислио је да владика има вливаније у Совету, зато се око владике умиљавао, да би га владика у Сонет
Ту нам дође [Јован] Савић (Југовић) у опаклији; и будући да је онде седио владика Леонтије, и мислио је да владика има вливаније у Совету, зато се око владике умиљавао, да би га владика у Сонет примио, а друге као за маловажне држао
је онде седио владика Леонтије, и мислио је да владика има вливаније у Совету, зато се око владике умиљавао, да би га владика у Сонет примио, а друге као за маловажне држао (зато је неко време као у подозренију био), а није знао да је Карађорђе
Мене је много пута владика питао и кушао: шта су нам Руси рекли у Петробургу. — Ја сам то казивао: да Руси ништа друго нису рекли, но толико
маја 1805. лето. А и г. Вук [Караџић] пише у својој „Даници” да је владика у Смедереву у синоду био, но то није погодио: био би, ал да није владика Леонтије у почетку код Карађорђа и код народа
Вук [Караџић] пише у својој „Даници” да је владика у Смедереву у синоду био, но то није погодио: био би, ал да није владика Леонтије у почетку код Карађорђа и код народа укварио, и не хтео остати међу народом (као наш свети Антим ваљевски,
треба знати, да донде није ни у једнога поглавара било топа кроме у нас; које су нам пријатељи из Новог Сада, особито владика новосадски Јовановић, јоште како смо у марту Шабац почели тући, по Пуљевићу из Митровице, два топића по од по фата
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Престо Патријархов од опала; престо Царев од рубина, стоји на два звера; За десет владика од бисера место; Сто кедрових стола за сто калуђера.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст! Само што ми је нешто хладно по листовима. Гле! А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист? Та то је мртвац!
Те ноћи дође у нашу окружну варош владика. Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова. Доста да знате да је наш поп био најстарији у
су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што је стојао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук. Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна. Владика одмах чинио ручак.
Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна. Владика одмах чинио ручак. Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.
Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна. Владика одмах чинио ручак. Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу. Ко ће с нама!
Ко ће с нама! Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало помало, само осташе попови код владике. Онда поче владика једног по једног питати: како се зове, одакле је, кака му је нурија, итд., па пита и нашег попа.
, па пита и нашег попа. Каже он све како је и хвали се нама — хвала му! — као својом дјецом. Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а богати, колико ти је година?
— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет. — Лијепа старост! — рече владика. — дабогда још дуго да поживиш! А богати, оче, не прими за зло, гдје си ти школе учио?
Поп Митар повуче нашег попа за мантију. Владика се слатко насмија. — Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти! Таки мени и требају!
, па стадоше пред цркву. Скочи један што сједи с кочијашем, па попа у руку: — Хајдете — вели — поздравио вас господин владика да идете на ручак. Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом.
Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце. Није шала, наш поп! Али и јесте човјек! Та приличи му да је сам владика!
Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић код кога ми купујемо со и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао пред врата и помагао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Увек се извуче из малера, па да је не знам какав. А ту је мислила на онај случај кад је Његово Преосвештвенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности. А то је било овако.
А то је било овако. Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била недеља. Он право у цркву на јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.
Он право у цркву на јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ. А Господин Владика оде у олтар, па поче да служи. Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре па виде ко је у олтару, лепо се скамени човек
— Није, — виче Аркадија сав задуван, — него нешто још горе! Дошли су Његова Екселенција Господин Владика... Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами јутрење. — Вла-вла-владика! Јао наопако!
Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами јутрење. — Вла-вла-владика! Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.
Па тако и урадише. И поп Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро! Није шала, владика; онако строг човек!
И поп Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро! Није шала, владика; онако строг човек! Владика га саслуша и поверује му, па га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.
Јест, тако је то! Све доле! И браду, и бркове, и... — Али његово преосвештенство, господин владика — Екселенц... — Каква екселенција!.. Какав владика! Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...
И браду, и бркове, и... — Али његово преосвештенство, господин владика — Екселенц... — Каква екселенција!.. Какав владика! Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!... Ћиро!
Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема више ни оних старих владика. Памтим ја, боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!
Ништа ја не видим шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом к’о сад до оног ормана тамо. Гледа... гледа.
— Јао мене! — устаде гђа Перса, — а шта је то било? — Та ово је, ово је коњски зуб, оче Кирило, — вели владика. — Та погледајте га боље колики је, та није ваљда већи од њега ни онај »зуб времена« што се зове! — Јао мене жалосне!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
ИВ ТАЈА Од свих просјака он је био најлепше обучен. Као да је био неки њихов старешина, или владика им. Нагунтан: са по неколико пари одела на себи, у неким широким, чоханим чакширама, доламама, опасан појасевима...
И, како он не да да они од тог његовог новца граде себи куће, ханове и пуне своје дућане еспапом. — Паша — ајдук, владика — ајдук! ... Сви — ајдуци. Ајдуци! ... — драо се је. А они су узимали и чували му.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кајзерлинг се и на то осмехну, па додаде да ће капетан имати сад једну, поверљиву, важну мисију – деликатну. Наиме, владика чрногорски Василије (Кајзерлинг рече: Бисхоф Басилио) на путу је у Росију, а прича да ће целу Чрну Гору преселити у
Грофу је нарочито стало да дозна да ли је владика Василије био код венецијанског амбасадора у Бечу. Исакович је, међутим, крај Волкова корачао, низ степенице,
Боље је ћутати, кад Руси Василија помену. Шутоња се са рогоњом не боде. Него, ако се владика Василије из Росије буде чио вратио, сретно, чуће се и Вани, поп Микаило! А дотле да чекамо!
Исакович на то рече да је чуо да Василије жели да одсели целу Чрну Гору, у Росију, па се народ побунио. Владика има за собом само мањину, а Сава, већину.
Позлатиће он, дуж мора Адријанског, нашу свету, православну, цркву! Павле му добаци да владика Василије продаје народ у росијску војску. Да за Росију гину! Поп се био на то уозбиљио.
Поп Микаило онда, праштајући се, рече Исаковичу, нека он не брине за владику Василија. Јесте, владика, говори, како има желаније да Чрну Гору одсели, а Чрногорце, пушконоше, одведе у сербски хусарски полк, који имају у
су они транспорт владике Василија, фамилија са њим, и да су лијепо стигли до Тријеста, једрењаком рагузинским, али да владика оде из Вијене, а они задржани против правице земаљске, и на правди бога. Од Тријеста поче несрећа да их прати.
Цео тај пројекат о преселенију Чрногораца (гроф рече: Еxодус) измислио је тај владика, обешењак, само зато да би што више пара могао да извуче у Санкт‑Петерсбургу.
Он има извештаје руских официра, да је Чрна Гора голо стење, сиромашна земља, а владика прича о лепим, широким, пољима, плодној земљи.
Тај владика је, сем тога, пред полазак, на пут у Росију, сабрао чрногорске сердаре (гроф рече: Сирдарен) па је почео да дели официр
Најзад, капетан не каже ништа о томе, да је владика измислио да се потписује као Смирени Пастир Славеносербскаго Черногорскаго Народа (Кајзерлинг је то прочитао – са
Нека му каже, просто, јасно, али поштено: Откуд да је број Чрногораца, на путу, мали, а владика каже да сели целу Чрну Гору? Целокупно становништво?
Теодосије - ЖИТИЈА
Али Владика заповеда да се и ово лако презре, и крст узме на раме, и да се за њим усрдно иде, и све лако поднесе, на страдање његов
Дођи к нама, богољубљени, и преподобноме своме оцу више од свих рођених од њега, не би ли Владика Господ наш Исус Христос твојим доласком милостиво просветлио лице своје к нама и твојим молитвама заповедио
одморивши се, дође и До реке светога Јордана, и са многим уми љењем благодарећи Христу поклони се на месту где се Владика Христос Бог, не знајући греха, телом кпцти од слуге Јована, хотећи омити наше грехе, где је виђен и Дух Свети како
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
и неписмени често цитирају стихове о људском животу и судбини највећег српског песника, Његоша, који је био црногорски владика и кнез и који је без сумње многе своје мисли поцрпео из искуства и размишљања својих поданика — пастира.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може постати владика. — Ја не би’ за то била.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Да није било мене и другијех као мене, и вас и другијех кâ вас, ћаше и данас и довијека овдјена заповиједати владика црногорски а не ћесар, и ми ћасмо бити што смо вазда били. — Никада! — прихвати Ивановић...
— А владика? — пита Марко. — А шта може владика!? Трчи не патише по племенима, хвата вјеру, куне, благосиља, и тијем помаже колико
— А владика? — пита Марко. — А шта може владика!? Трчи не патише по племенима, хвата вјеру, куне, благосиља, и тијем помаже колико може!
ту одликова соколасти Крцун Сердарев, син оглашена јунака, сердара Нова Бојичина, који погибе под Дубровником и кога владика не могаше прежалити.
? — Е, видиш, у нас је одскоро! Нема њеколико година откад је наш владика набавио из свијета сјеме и растурио га по народу.
Јадна његова мајка, ако је жива! — Ја мним — прихвати Јоке — да ће владика помирити Јанка с ћесарем. — Мниш!? — узвикну Милица, те се оне двије зачудише. — Шта би било то чудно?
Данас има: Петровићâ, Поповићâ, Кустудијâ, Радоњићâ, Жутковићâ. Владика је од Петровића. У сваком племену има војвода, кнез, сердар и барјактар. Ми обашка имамо и гувернадура. Ето ти!
У сваком племену има војвода, кнез, сердар и барјактар. Ми обашка имамо и гувернадура. Ето ти! — Ма је ли владика као краљ њеки, као принцип? — Јест у вријеме рата, а овако, главари суде у племенима и без њега.
Још само једна има у нашем племену. Ову је својом руком дао овоме Мргуду владика Сава, послије онога великога боја на Кчеву, ђе је Мргуд већ био барјактар. Послије му је и Мали Шћепан притврдио...
Петровићи, особито господин Саво, радо се с њим шале. Владика најрадије с њим збори, али насамо. Чух владику гдје једном рече да је овај Стијепо једини Црногорац, у коме нема ни
око петнаест година; први сам се пут ранио двије године касније, у четовању, у Никшићкој Рудини, баш оне године кад је владика Сава ходио у Русију да прими оне силне паре од царице Јелисавете!
И знај лијепо, да не лежах у ранама, ћаше ме владика повести са собом у Русију. То ми је рекао послије, пошто се вратио. Пошто се извидах, ожених се.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
XВИИИ веку, када се будило историјско осећање српско, једва се нешто мало знало за старе споменике српске писмености. Владика Василије Петровић, у писању своје Историе о Черной Горы, 1754, служио се нешто мало старијим рукописима, родословима и
од аустријских војних власти, мађарских жупанија и језуитских мисионара, »понизни и потурени од сваког«, како вели владика Исаија Ђаковић. И они су горко жалили што су оставили своју стару домовину.
Народни представници и варошке општине тражили су да се власт митрополита и владика ограничи, да се престане са наметима и пљачкањем верних и да световњаци добију удела у унутрашњим пословима
Попови, необразовани, слабо писмени, каткада и неписмени, куповали су своја места од владика, и да би истерали свој трошак, отимали су од народа.
У Москви је 1754. владика Василије Петровић штампао своју Исторію о Черной Горы, а у Лајпцигу, у штампарији Јохана Готлоба Брајткопфа, од 1783.
И после тога руски просветни утицај није престајао. Са једним од карловачких руских учитеља бачки владика Висарион Павловић оснује неку врсту мале богословије.
Од историје ова књига има само наслов. У ствари то је историјски подсетник и меморандум уз многобројне молбе које је владика упућивао руској царици и руским државницима, као и свима људима од утицаја, са циљем да заинтересује руске кругове о
Неколико пута нуђено му је да буде владика, али се он није хтео примити. Слабога здравља, раздражљив, у завади са осталим калуђерима, у сукобима са Синодом, он
Цар је сузбијао и православну цркву, ограничавао власт владика, извесне спорове преносио на грађанске судове, хтео да у корист школа укине неколико манастира, и против њега је
30 учитељевао при манастиру св. Петке у Маинама, у Боки Которској, и тада га је црногорски владика Василије Петровић рукоположио за свештеника.
У Црној Гори у почетку XИX века просветне прилике биле су жалосне, и још 1826. владика Петар И писао је да у земљи сем њега нема другога »чтеца и писара«.
сав српски народ »от града Будима даже до Његуша«, национално образовање за њега је било важније од религиозног, и као владика више је радио као Србин но као црквени човек. Оно што је 1826.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ишло се к њему као на ћабу, чак је и владика слао питање на свештенство. — Хех, мањ ако се у праведнике зачислио овај комшијин рођак, Сава, стари лички хајдук —
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПУТНИК: Духовно-војничко? ДОКТОР: Тако је, јер најстарија је особа и господар владика, који духовну и светску власт притјажава. Прах пушчани и олово Црногорцима продавати забрањено је у суседним државама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Вучко Стојковић — дрекну онај из строја. — А коме се ти обраћаш?... Оној штали или дрвету?... И јеси ли ти владика, или митрополит? — урлао је из баса потпоручник Александар, прилазећи све ближе грешном Вучку.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Она је била удата за Јована Путника, чији је син, Гаврило, био генерал у војсци Марије Терезије, а Мојсије, владика Бачке. За Мојсија су Путници веровали да је отрован, у Бечу, од стране аустријског двора.
доцнијег будимског владике, врло лепог мушкарца, поред архимандрита Дошена, громког гласа, падао је у очи нарочито владика Лукијан Богдановић, доцнији патријарх, који је био романтична лепота, велики заводник жена, а завршио самоубиством, у
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Умро чича Станко! викну један, што држаше конопац четвртог звона. — Наредио господин владика да звони и пето. Намрштене Маркове очи раширише се, и он погледа по деци некако необично.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Како рече? — Је л’ било још кога да претендује на то место? — Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Бјежи, грдна клетво, с рода — завјет Срби испунише! У Бечу на Ново љето 1847. года СОЧИНИТЕЉ ЛИЦА ВЛАДИКА ДАНИЛО ИГУМАН СТЕФАН ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ, сердар РАДОЊА ВУКОТА„ ИВАН ПЕТРОВИЋ КНЕЗ РАДЕ, брат владике
СКУПШТИНА УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ ГЛУХО ДОБА НОЋИ, СВАК СПАВА. ВЛАДИКА ДАНИЛО (сам собом) Виђи врага су седам бињишах, су два мача а су двије круне, праунука Туркова с Кораном!
Кад сам годе много размишљавâ, вазда ми се посâ повуковâ. Ко разгађа, у нас не погађа. ВЛАДИКА ДАНИЛО ВИЂЕ ДА СУ СЕ ОКУПИЛИ СВИ, ПА И ОН ИЗИДЕ МЕЂУ ЊИХ.
Крупно нешто учиш у памети, — збили ти се снови на Турчина! — а ја зебем од много мишљења. ВЛАДИКА ДАНИЛО Слушај, Вуче, и остала браћо!
Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити! Вјечна зубља вјечне помрчине нит' догори нити свјетлост губи. ВЛАДИКА ДАНИЛО (међу свима као да је сам) Ђе је зрно клицу заметнуло, онде нека и плодом почине.
А ево си удрио, владико, у некакве смућене вјетрове, кâ о марчу кад удри вјештица ал' у јесен мутну вједогоња. ВЛАДИКА СЕ ТРЗА КАО ИЗА СНА.
ВЛАДИКА СЕ ТРЗА КАО ИЗА СНА. ВЛАДИКА ДАНИЛО Удри за крст, за образ јуначки, ко гођ паше свијетло оружје, ко гођ чује срце у прсима!
СВИ ГЛАВАРИ СКОЧЕ НА НОГЕ С ВЕЛИКОМ ГРАЈОМ: Тако, већ никако! ВЛАДИКА ДАНИЛО Не... не... сјед'те да и јошт зборимо! Ја бих, браћо, с општег договора да главаре браће истурчене дозовемо на
Али ти се јошт хоће памети — потежа је ова наша школа. МУЧИ ОПЕТА СВАК И ГЛЕДА ПРЕДА СЕ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Боже драги, који све управљаш, који сједиш на престол небесни те могућим зажижеш погледом сва свијетла кола у
ДОХОДЕ ДЕСЕТ КАВАЗАХ ИЗ ПОДГОРИЦЕ ОД ВЕЗИРА НОВОГА, КОЈИ ОБЛАЗИ ЦАРСТВО, И ДАЈУ ВЛАДИЦИ ДАНИЛУ ПИСМО. ВЛАДИКА ГА ЧИТА. ЗАМИШЉЕН. ВОЈВОДА БАТРИЋ Каж', владико, што ти везир пише.
ВОЈВОДА БАТРИЋ Каж', владико, што ти везир пише. Већ нећемо да се крије ништа, сви ако ће окрилатит Турци! ВЛАДИКА (чита писмо од ријечи до ријечи) „Селим везир, роб роба свечева, слуга брата сунца свијетскога, а посланик од све
Нек зна пријед, па чини што може! ВУК МИЋУНОВИЋ Отпиши му како знаш, владико, и чувај му образ кâ он теби! ВЛАДИКА ДАНИЛО (отпишује) „Од владике и свијех главарах Селим-паши отпоздрав на писмо.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори: — Аферим, синко! Аферим, Николчо!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Видјело с двора напуни собу те поблијеђе пламичак од воштанице. „Е, утили свијећу па ајдемо!“ рече владика. Оба изиђоше из спаваће собе те прођоше малијем ходником па уљегоше у другу собу.
То је била пријемна соба Господарева. Ђакон скиде капу па стаде иза Владике. Владика се поклони и прекрсти три пута, па оста неколико тренутака молећи се шапатом.
“ „Не знам, Господару!“ „Ајде га зови!“ Ђакон изиђе. Владика се прошета два-три пута по соби, па изиђе и он и сиђе низ камене степенице од доксета, упутивши се к цркви.
Праћен гласовима звонâ, духовницима у одорама, двадесетином главара и својијем перјаницима, старац Владика изађе из цркве.
„Сретна и вама била нова година и свему лијепоме Приморју!“ одврати Владика. „Сједајте!“ „Ви господо из гњезда господскога, из питомијех Његуша, напредујте!
Војвода Мићо, турска крвопијо! Стеване Перка Шалетина, господско кољено! Улазите људи; жељкује вас Владика свети!“ настави ђакон.
Додуше умио је погађати најмање жеље господареве. Главари сјеђаху сви наоколо; Владика за зеленом трпезом на дивану, пред њим је лежало неколико снопића артија. Тишина бијаше настала.
“ Владика је говорио наелак; свака му ријеч бијаше одмјерена и измјерена. Видјело се из тијех ријечи да је одмах хтио заподјести
Сваки редом поче причати гдје је кога ноћ затекла и код кога је свратио. Владика је веома пажљиво слушао то. Иако би се коме учињети могло да су то ситнице, али то бијаху преважни подаци за њега, по
Пошто сваки исприча, Владика опет понови расијано: „Е жао ми вас је, жао!“ Сваки се поче бранити од тога сажаљења, наводећи како и Црногорке иду у
“ Е, можете замислити би ли смијеха. Господар исти осмјехну се и љубазно погледа свога веселога ђакона. Владика сад заче питати свакога редом за његово браство, за чељад у кући, за дјецу наособ, о потрицама, о љетини итд.
„Је ли сердар Пејо здрав?“ запита Владика Његуше. „Ама шћах таман да ти га напоменем, Господару“, рече Станко Стјепов.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Они веле да си им тежак и крив, а ја да си здрав и жив! 11 Питао владика попа: — Који ти је у нурији најгрешнији? — Они те ми нема откуда да преда бир.
Жалило га до двоје чељади: Млада мајка и мртва љубовца. Чудне лажи, да је бог убије! 6 Поранио Хусеин владика Пређе зоре на петнаест дана, На вранчићу коњу бијеломе, Па ето га мору на планику; Даде му се нешто погледати:
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Кад по том исповједник отиде к владици и замоли га да он одријеши грјешника од гријеха, владика се стане у цијели грохот смијати, пак му се наруга како он не зна за оваки мали гријех покору изнаћи, па му рече:
“ Сјутрадан ево ти грјешника да прими покору, и пошто му исповједник каже шта је владика наредио, рече грјешнику: „Моли Бога, што је наш владика добар а знао би ми казати како се мрси уз часне посте.
грјешника да прими покору, и пошто му исповједник каже шта је владика наредио, рече грјешнику: „Моли Бога, што је наш владика добар а знао би ми казати како се мрси уз часне посте.
не знајући, колику ће према гријеху покору измјерити, па пошто виђе да не може на крај изићи по покори коју је владика мало приђе казао, рече грјешнику: „Још два пут јеђи меса, то јест сјутра и прекосјутра, па очитај три оченаша и четири
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од свих ту власти, и од прота и од других манастира, и од било којих владика, и да није ни под чијим правима, нити царским, нити црквеним, нити ичијим другим, осим под једином свеопеваном
Зашто, дакле, патите и тугујете што сте од богослужења изостали? Не разумете ли да своју душу полажете за многе, као Владика мој Христос, да јасно братију вашу умирите?
Зато ћу о овоме укратко изложити, да се не умножи писање. Навршивши 37 година у држави својој, Владика, пак, премилостиви не презре мољења његова, којим је из дубине срца уздисао, већ као милосрдан и трудопријемац и
Ево, већ приспе време растанка нашег. Ево ме већ отпушта Владика с миром, по речи његовој, да испупи се речено: ,Земља си и у земљу ћеш поћи'. (Пост.
„Хвалите Господа“ стихире, глас осми, „О, преславно“ Преподобни оче, храм свети јави се постом и молитвама, које прими Владика твој, а за милостињу ништима правоверја наставник; стога ти благодат даде и света гробница моштију твојих миро
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Ваљда му нећу зитин у кандило! ЦМИЉА: Па је л ти не видиш ко је то? ИКОНИЈА: Колко ја видим, владика није! ЦМИЉА: Па то је онај са говорнице! ИКОНИЈА (седне): Вилотијевић? МИЛЕ (устане): Вилотијевић?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
слици око 50 година, у 4. око 60, у 5. До 70) ТОМА, син му од прве жене АРСА, син му од друге жене ДЕДА-ВЛАДИКА МИТА, Јовчин брат од стрица МЛАДЕН, слуга, одрастао у кући Јовчиној уз Васку ЈОВАН, слуга СЛУГА (коњушар) СТОЈМЕН,
Чује се на капији лупа звекира. ВЕЛА (истрчи из кујне и отвара врата на једном крилу капије). ВЛАДИКА (улази, благосиља Велу која га љуби у руку, погледа на доксат, полази степеницама).
ВЕЛА (отрчи брзо горе Јовчи): Тато, ево владика иде! ЈОВЧА Ако је. Сигурно први пут долази. ВЛАДИКА (попео се, иде Јовчи). ЈОВЧА (устаје): Ох, дедо, зар ти?
ВЕЛА (отрчи брзо горе Јовчи): Тато, ево владика иде! ЈОВЧА Ако је. Сигурно први пут долази. ВЛАДИКА (попео се, иде Јовчи). ЈОВЧА (устаје): Ох, дедо, зар ти? Што ти да се трудиш?
ЈОВЧА (устаје): Ох, дедо, зар ти? Што ти да се трудиш? Зар место ја теби први да дођем, а то ти... ВЛАДИКА Остави, Јовчо. ЈОВЧА (љуби му руку): Благослови! ВЛАДИКА Де, де. Какав теби благослов! Теби не треба.
Зар место ја теби први да дођем, а то ти... ВЛАДИКА Остави, Јовчо. ЈОВЧА (љуби му руку): Благослови! ВЛАДИКА Де, де. Какав теби благослов! Теби не треба. Бог ти је и иначе дао све што желиш.
А и тамо, свуда, као да сам у својој кући; свугде имам пријатеља, родбине. И тамо имам имања и своје куће. ВЛАДИКА Па и своје жене, Јовчо? ЈОВЧА Ех, било то. ВЛАДИКА Ако је било. И нека је било.
И тамо имам имања и своје куће. ВЛАДИКА Па и своје жене, Јовчо? ЈОВЧА Ех, било то. ВЛАДИКА Ако је било. И нека је било. За тебе је, Јовчо, све, и алал ти вера!
Јер, да тебе нема, шта би од нас, од ове цркве и вере било?! ЈОВЧА Па, зар вас је ко дирао? ВЛАДИКА А, не. Ко сме? Још када се чуло да си био у Стамболу, и тамо код самога цара...
Али, морао сам... СОФИЈА и ВЕЛА (доносе послужење за владику, служе њега и Јовчу, па се измичу). ВЛАДИКА (гледа за њима, Јовчи): И срећан си, Јовча. Сва ти деца добра, и синови, и снахе.
ЈОВЧА (с досадом): Деца добра, ама им матере не ваљаше, те их отерах. А и ову бих... ВЛАДИКА А немој, Јовчо, доста си их. Доста! ЈОВЧА А и ову бих, и ову!
И зато, то сам грешан, признајем, ако саме нису хтеле, миром, мирно да иду, добивале су онда манастир, и квит. ВЛАДИКА Било то, било, сад неће више. ЈОВЧА И ову бих, и ову, али Васку ми роди. Неку срећу имала што ми њу роди, а иначе...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И, да нам није жао да се одвећ не трудите, ми се сви не би[смо] наситили никад вашег разговора.” Владика, испивши чашу, почне све друге канити: „Чада моја, будимо весели!
није нај по ћуди био ови последњи владичин разговор, кога за прекратити и на коју другу страну окренути, како види да владика мало за отпочинути престане и заиште пити, намах по[х]ити и ово питање учини: „Будући дакле, господине, да је брак
архимандрит нашао се био у беди с Маленицом не знајући шта ће му одговорити, ни како ће га с врата сметнути. Владика, видећи га сасвим забуњена, дође му на помоћ. Епископ: „Доста већ, Маленица кукавче!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
својим хвалама латинској цркви, тада и доктор поче хвалити своје православље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика. Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун“, те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ја сам човек и хоћу човечански да поступим. Доста кукњаве. Кад морају краљ и владика да умру, што се толико секирате ви, обични грађани? Нека годиница пре, нека доцније, ништа не значи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
(Перка), коју је он толико загрејао за нас Србе да је прешла у православље, кад је онамо долазио један познати српски владика, и сад тамо по вас дан учи децу српски, и то нишким дијалектом, који се њему нарочито допао кад је први пут гледао
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
и окупе све домаћине пред црквом и кажу да свака кућа има владици платити по осам гроша, „а два вам — поп им каже — владика опрашта зато што се ова година десила гладна.
— Богме, — рече кнез — да плаћаш владичине паре од ове године. — А колико ови нови владика удрио на сваку кућу? — По десет гроша, али како је ово гладна година, опрашта свакој кући по два гроша, него плаћај.
— Нема ти код грчких владика вересије, а ја не знам грчки да владику молим, — одговори му кнез. — Вала, ако је и владика, није божији светац; ја
— Нема ти код грчких владика вересије, а ја не знам грчки да владику молим, — одговори му кнез. — Вала, ако је и владика, није божији светац; ја волим мојој гладној ђеци но свијем ситанијем владикама.
— Шути, зло те смело, — повиче му поп — немој да те владика прокуне. — Вала, попе, клео ме, не клео ме, не може ми бог дати горе него што ми је дао: зулумћар на врат, владика
— Вала, попе, клео ме, не клео ме, не може ми бог дати горе него што ми је дао: зулумћар на врат, владика пред кућу, а гладна година у кућу.
ришћани: — Ми ћемо по циглу једну, па ако нам умре, да се можемо и другом и трећом женити, а богме и четвртом ако нам владика допусти и ако нас зубови не издаду.
А он њој отпјева: Невјесте га драже, Да им требник каже. Онда рече му она невјеста: — Душе ми, да сам владика, обривала бих те. А он њој: — А ја, душе ми, да сам ђаво, најприје бих у тебе улетио.
Кад потом исповједник отиде к владици и замоли га да он одријеши грјешника од гријеха, владика се стане у цијели грохот смијати, пак му се наруга како он не зна за оваки мали гријех покору изнаћи, па му рече: —
Сјутрадан ево ти грјешника да прими покору, и пошто му исповједник каже шта је владика наредио, рече грјешнику: — Моли бога што је наш владика добар, а знао би ми казати како се мрси уз часне посте!
грјешника да прими покору, и пошто му исповједник каже шта је владика наредио, рече грјешнику: — Моли бога што је наш владика добар, а знао би ми казати како се мрси уз часне посте!
не знајући колику ће према гријеху покору измјерити, па пошто виђе да не може на крај изићи по покори коју је владика мало приђе казао, рече грјешнику: — Још двапут јеђи меса, то јест сјутра и прекосјутра, па очитај три „Оченаша“ и
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
је у мом родном месту свештеник, који се поносио својим знањем, могао да чита само оне беседе које му је писао и слао владика његове епархије. Једном, у шали, рекох Џимију да напусти своју ложионицу и постане поп.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Није да кажем да је то нека велика брига и да се не може. Никога немаш који би могао бити државни саветник, или владика, или тако нешто; него све тако нешто, ситне жеље, ситни захтеви, па је право, Живка, да их збринеш.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А не знаду ти за страх, као да нису раја. Њихов Поп-Добрињац им је и владика и патрика. Тврдо држе све четворо поста и љуто се крве са сваким ко то жели... Средину заравни заузели Колашинци.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕГИЊА ЦРНОГОРСКА ДРАМА У ПЕТ ДЕЛОВА ЛИЦА ЋУРЂЕ ЦРНОЈЕВИЋ, кнез Црне Горе ВАВИЛА, владика црногорски СТАНИША ЦРНОЈЕВИЋ, брат кнежев РАДОШ ОРЛОВИЋ, сердар ШУЛОВИЋ, сердар МИЋИЋ, сердар ЂУРАШКО, капетан
Сад збогом!... ДРУГИ ДЕО ПРВА ПОЈАВА Скупштинска дворана. Владика Вавила, Радош Орловић, Катуновић и Вуксан. ВЛ. ВАВИЛА: Век протиче, децо!
Да, ал’ причекај! Упитати те хтедох још нешто — Сердаре, старче, јеси л’ позвао Још ове ноћи да се саберу? Владика, хоће л’ нам и он доћ? Ил’ је зар и он, грешник матори, Курана признô глупу науку?
(Владика Вавила, а за њиме неколико све старих сердара.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Опрости, оче, Што слабом телу ломне старости Крепећа сан
) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Опрости, оче, Што слабом телу ломне старости Крепећа санка крадем часове. — ВЛАДИКА: Давно је, сине, Откад ми вида мутне зенице Кроз дуге ноћи залуд чекају Блаженог санка сјајне образе — Ал’ залуд,
нам по крви деце рођене, Пламеном живим самовољкујућ, Бесом својијем умље питомо У безум ствара братске мрзости... ВЛАДИКА: У земљи, сине, Где ретка биљка братске љубави, Умилног цветка мирис небески, Жељноме чулу смртног човека На меки
А после ћемо Богме спавати... Хе! хе! хе! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Теби је сунце, зло?... ВЛАДИКА (за себе): Савест је овде убог надничар, Што тежак товар греха пакленог На боне душе слабом рамену У црне дворе
Пуштај ме! Идем!... Ко, старче? Ја?.. Твоја те кћи прогонила!... (Јелисавета на једна врата, кнез Ђурђе, владика и остали на друга врата излазе.) ВУЈО: Буди бог с нама!... А волијах погинут, но чуват вјештице...
Опчини!... Проклета бог дô... Мрак је изјео!... О! о! о!... (Умире.) СЕДМА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, владика Вавила, сердари, перјаници, Станиша, стари Шуловић, Мићић и остали потурченици улазе.
ПОЈАВА Кнез Ђурђе, владика Вавила, сердари, перјаници, Станиша, стари Шуловић, Мићић и остали потурченици улазе. ВЛАДИКА: У име оца и сина У име неба! У име земље, Која вам и сад — изневерена — Дедова светих чува гробнице...
Проклети, бог дао! (Станиша и још неколицина одлазе.) СВИ И ЦРНОГОРЦИ И ПОТУРИЦЕ: Живео, оче, и благослови! ВЛАДИКА: Бог даје благослов И опроштење греха свакојег... (Сви га редом љубе у руке.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ Док сврши вјенчање, крштење, опијело или што друго, одмах на коња, па кући. Код себе не да ником преноћити. Сам владика да дође, па ништа!
Ето ти, вели, те шкрљачине и гереналске кабанице, а ено ти мога ата, што ми га је покојни владика Прокопије, каже, поклонио за стотину жутије' дуката...
отвори своју собицу за оставу, па поче избацивати ођећу: — Ето ти, вели, Симеуне, те моје ћурчине, што ми је покојни владика Антим — алал му курдељ! — поклонио за педесет бијели' меџедија.
Ено у намастиру има макар два товара књига, па коју гођ отвори зна у њој на моју душу кô и сарајевски владика, а да и не мећемо у рачун овог бањалучког трбушастог Ликоту што носи шкрљак кô и сваки швапски шикутор, срам га и стид
И то ми је владика и један Кристов свјештеник! — викну мајстор Глишо и презриво пљуну. Мићан их погледа мрко, дебело, па мирно, као с
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Чита даље.) „Локомотива, округ, трт, трт, трт”... (Погледа у Вићу па наставља.) „зора, кундак, владика, фењер, свастикин бут, бубањ, печат, пензија, поп!” (Престаје.) Будибокснама, шта је ово? ВИЋА: Не знам, не разумем.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
века добија свог највећег песника. Петар Петровић Његош (1813-1851), владика и владар Црне Горе, у свом песничком развоју обухватио је читаву ту епоху, од народне поезије преко класицистичких
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
О судбини преступника није имао да одлучује ни он игуман, а не обичан монах какав је Никанор. О казни је одлучивао владика моравички, епископ моравички господин преосвештени Евсавије, а не гомила заблуделих поживинчених калуђера које је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
и у све наше средњошколске уцбенике, постала је тек шест векова иза освојења Александрије; њен аутор био је хришћански владика Абулфарагиус, Бар Хебреус, што значи: син Јевреја. Томе превртљивцу вере не мора се веровати.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Умро је у Будиму. Никанор Грујић (1810–1887) био је богослов: архимандрит Крушедола и владика у Пакрацу. Потписивао се као „Срб Милутин“ (Милутин му је световно име) и показивао је интерес за народни језик и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
али све црно и фино, и наша добротворка у минут тачно на службу, стоји у свом столу висока и права и црна, као неки владика. У тасове спушта добру пару. Просјацима пред црквом, колико их год има, удели.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
команду и бацили га у некакво економско одељење, шаптао је стално празу: Qуінтіле Варе, редде міхі легіонеѕ, док један владика Христову реч „Љуби ближњега свога!“ изговарао је на латинском језику овако преведену: Проxимуѕ ѕум егомет міхі!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Данилу († 1735), и браћи Мартиновићима, који су главни учиниоци догађаја од 1707; пева се баш догађај, од тренутка кад владика буде заробљен па све док не „погибоше црногорски Турци“.
цркву, — не води јој темељ од мермера, већ од чисте свиле и скерлета, па дозива српског патријара и дванаест велики владика, те причести и нареди војску. Истом кнеже наредио војску, на Косово ударише Турци.
У Марка су млоге узавнице: двјеста попа, триста калуђера, и дванаест српскијех владика, и четири старе патријаре, од осталог ни броја не има.
Кад уљезе у бијеле дворе, ал̓ се Јово са душицом бори, више њега Максиме владика, чати брату самртну молитву. Кад то виђе мајка Анђелија, закукала кано кукавица: „Јао Јово, моје ране грдне!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ 257 ОСЛОБОЂЕНИ ЦАРИГРАД 260 СОЛУНСКЕ ЛЕГЕНДЕ 267 СЛАВЕНИ 273 СЕРВИЈАНИ 274 СВЕТИ ВЛАДИКА МАКСИМ ДЕСПОТ 275 МОЛИТВА ЗА ПОВРАТАК СРПСКЕ ЗЕМЉЕ 279 ПЛАЧ НАД ЦАРСТВОМ 280 У ПРЕВРАТНА ВРЕМЕНА
И што му на то изрече господ владика? »Устан горе, рече му, што си се тако преплашено спустио доле? Згрешили су твоји људи зашто су преступили мој заказ.
СВЕТИ ВЛАДИКА МАКСИМ ДЕСПОТ Новое процавтеније, јавил се јеси Максиме, нову обитељ обрел јеси на небесех! Синаксар Ови блажени и
И ПРОЛОГ НА НЕБУ У моме срдцу ми скрила сам твоје речи. Владика Но де, дођи архангеле Гавриле, хоћу те послати до једнога места да ми верно и поуздано с потајом, мојој неисказатој,
Може ли тако сместити њено црево нигде несмештенога? Доиста је за дивоту те тајне божије чудо страховита тога посла. Владика Та што се то снебиваш и смућаш се у себи, о ти Гавриле, чему ли се чудиш то, а ниси ли попре ти од мене послат био к
Небесни и земљани кругови тебе не могу сместити, ја девојачко ли те црево хоће сместити? Владика Да како ме је сместила Аврамова колиба?
престоли на којих но седиш пламтећи из окола жегу са својом зраком палећи и тебе ли може поднети плашљива девојка? Владика Ако је коју пакост учинила ватра у Синају купини, то и Марији ће наудити мој доход к њојзи ...
Њега прослави слуги своме вољу испуњајући у свету, а ти, будавши сам собом владика и господ, пак тако худо у ружној налици дошао си овде међу народ, видети те великога с неба сашла цара рођењем
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија. — Мори, кој не пита бричи ли се владика. Ја си с домаћицу зборим! — вели им дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном.