Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и анатеме таксираше, и почеше их продавати (ваља знати да ту кад један хоће другога у цркви да анатеми преда, од владике ваља да купи анатему).
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
да су кнезови у Ваљеву поапшени, а он не хтедне бегати преко Саве, а лако је могао, него дође у Београд, јави се код владике Леонтија, а Леонтије није смео га сакрити, него јави Аганлији.
Пита нас обрштер: „Попо, ако Бог да ви?” Кажем да хоћу у Велику бугарску Трнаву, код владике Данила, који је био у Шапцу, а ја његов ђакон остао, пак сад Срби су с Турцима у кавзи, зато хоћу да идем код мог
Данила, који је био у Шапцу, а ја његов ђакон остао, пак сад Срби су с Турцима у кавзи, зато хоћу да идем код мог владике. — „Лепо, лепо — настави обрштер, — а зашто не идеш преко Турске?” Кажем да не смем од Турака, но хоћу преко Влашке.
(Тога смо Дамјана ја и стриц Јаков јоште 1804. године слали у Црну Гору до владике Петра и у Рисан до Ивелића, те је ̓ајдучки очô и дошао и писма однео и донео.
у опаклији; и будући да је онде седио владика Леонтије, и мислио је да владика има вливаније у Совету, зато се око владике умиљавао, да би га владика у Сонет примио, а друге као за маловажне држао (зато је неко време као у подозренију био),
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак при поздрављању новога владике.
Ко ће с нама! Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало помало, само осташе попови код владике. Онда поче владика једног по једног питати: како се зове, одакле је, кака му је нурија, итд., па пита и нашег попа.
” Можете мислити како нам је било! Али шта ћемо? Попу не смијеш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо отуд и добавио нама, ма на недјељу дана.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А кажу да су му већ поручили и од господина владике да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.
Чујеш, Ћиро... и бркове доле! И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина владике да га баш онај његов — како се ђавола зове —, но та онај његов Шаца, јест, он баш да га обријâ! Баш он, и нико други!
Какве су то силе биле! Па какав запт и каква строгост! Каква глава, боже мој! Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчији и парохијани! То је био један гром, формалан гром за свештенство, и мирско и духовно.
Ух, ух, ух! Идем, идем! — рече и пође, па застаде. — А шта је било даље? От’ш’о си, дакле, празни’ шака код господина владике? — Камо среће да сам, ал’ то је ђаво што нисам.
! А часловац је његова сопственост, он га је купио и донео. Да га питам, ко руши православје? А он код владике каже да је пентикостар, само зато што је то већа књига, па к’о вели: и последице морају страшније бити!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Зато да би угушио смех он јој руком одобрио и отпустио је. Али од владике никако не долазило одобрење. Док било лето Наза и не досађивала попу толико. Стид је било.
она се увек налазила око њега, услуживала га само да би му пала у очи те да се он сети ње и каже јој ако је што од владике дошло. Али од владике не долазило. А међутим, долазила зима. За себе се Наза није бојала већ за њега, Љубу.
Али од владике не долазило. А међутим, долазила зима. За себе се Наза није бојала већ за њега, Љубу. Јер око гробља и у вароши није
Чека, кад ће да јој каже да је од владике дошло да се венчају. — Кад дође од владике, ја ћу да те зовем. — Одбијао је једнако попа. Али Наза није могла да чека.
Чека, кад ће да јој каже да је од владике дошло да се венчају. — Кад дође од владике, ја ћу да те зовем. — Одбијао је једнако попа. Али Наза није могла да чека. Зима стегла и пуца. Љуба да се укочи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ствар је врло непријатна. Капетан треба да упозна тај свет и да дозна, ко их је кренуо, шта је намера владике Василија, са тим рођацима, у Росији? Ко је, а ко није, за владику Василија, у Чрној Гори?
Секретару је било стало до тога да дозна, из њихових уста, да ли су они, заиста, родбина владике Василија, да ли нису неки свет са венецијанских територија.
Бајевич исприча да су они транспорт владике Василија, фамилија са њим, и да су лијепо стигли до Тријеста, једрењаком рагузинским, али да владика оде из Вијене, а
Радосно. Кајзерлинг онда рече да не разуме капетана, на немецком, добро, али се пита, откуд код тог владике тај пројекат селидбе? То је, рече Кајзерлинг Волкову, пројекат, фантазмагорија, једног мистика!
Да су били навикли, очајни, обесни, распуштени, да опсују, не само владике, него и њиховог митрополита, па и грофа Мамулу и грофа Валиса.
у росијској армији, у то доба, била завладала страшна строгост, и према странцима, планови и предлози Хорвата, Шевича, владике Василија, па и Бестушева, одбачени су тек после неколико година – као, за сада, неостварљиви.
и интригама, али је био поменут, поред осталих, зато, што се – погрешно – тврдило да је одлично упознат са планом владике Василија.
Официри, око владике, у Москви – Антон Орлович, Сава Барјамович – наговарали су, високопреосвештеног, да не трпи даље срамоту, коју му
Он је, у Вијени, открио и отпремио у Росију, транспорт рођака владике Василија, према наређењу росијског посола, грофа Кајзерлинга.
Виткович је, на рапорту, својеручно, написао: Ад ацта! А пошто нико у штапсквартери није ништа знао о мисији владике Василија, и неким Чрногорцима, неко је, и на молбу, додао: Ад ацта!
била, дипломатска, каријера, секунд-секретара грофа Кајзерлинга, Волкова, који је радио папире о пресељењу Чрногораца владике Василија, трона сербскаго егзарха.
1754, у Чернигову и Бахмуту, и био жив, то се види из једног писма проте Булича, који је Исаковича, поводом смрти владике Василија у Москви, поменуо. Затим је опет дошла зима, па је Павле, ваљда, опет био у Бахмуту.
Теодосије - ЖИТИЈА
немајући ништа да изнесем на трпезу доличну вашег достојанства, пуну речи анђелске хране, вас, праве слуге богатог Владике и Бога, о оци, подстичем да се молите, реч што знањем тече и језик јасан из неоскудних његових ризница да ми да, а пре
остави никоме од синова својих, рекавши: — Краљевство није моје него Божје, и онога који се трудио за њега, светога владике и брата мојега. И као што га прво даде мени молитвама и благословом, и сада ће га такође дати коме га Бог научи.
Проливши многе сузе, дотичући се очима и телом животворнога гроба Владике својега Христа, и рукама га грлећи, с љубављу целова.
— И ви сте — рече — од истога земнога праха од кога и они, јер и вама је потребно од Бога Владике свију исто човекољубље као и њима од вас.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
су путовања често била низ веселих и пријатних догађаја у којима су узимали удела не само сељаци већ и свештеници, владике и најславније војводе.
Кажу да је „шалу Бог оставио“. Нашалиће се и на рачун „светог владике“. Даље, њихова је шала друкчија од ерске: ерска је шала махом убојита, оштра, кадшто проста, док је бокељска шала
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Кад царица крштење кћери огласи, нека певају владике и патријарси, златна кандила нек горе у олтару, нека кудељница покривач детету преде, трговац који кроз царство
Да се митрополити и владике сете сеница, са сунца изгнаних веселих просјакиња што огрнуте само шалом измаглица у јануарска јутра сиња дрхте
Матавуљ, Симо - УСКОК
Већ у почетку владања аустријског, прије годину и по, кад аустријски генерал Милутиновић прими Котор од владике црногорскога Петра И, упао је у очи лијепи кажњеник.
Кад помислиш да је отимао градове, да је у збору и при соври сједио до владике и барабарио се с ђенералима!... Ама чуда да нема више Црногораца, као на данашњи дан!
јунака, да Црну Гору никаква сила људска не може завазда покорити, иако је може прегазити као оно Бушатлија; бојао се владике као и сви остали Црногорци, а то је, бојао се његове клетве, али је, мимо друге, више цијенио владичину храброст и
тај Крцун знао напамет пјесама, прича, пословица, загонетака, то је било чудо једно; уз то, у вечерњим посијелима код владике, бјеше прикупио доста знања и о „свјетским работама“, о којима велика већина Црногораца, особито његових вршњака, ни
Рако, Маркиша, Перо и Крцун опколише ноћника, који одговори на прекид: — Ја сам солдат! Бјежим у Црну Гору, код владике! Сви спустише орозе на пушкама и пушке објесише о рамена. Рако га запита: — Јеси ли сâм? — Сâм!
Вјеруј ми да би то за мене највише уживање било, јер знање и памет је поврху свега. Бјех млад за времена владике Саве, али сам њеколика пута бивао уз њега и на Цетиње и на Стањевиће, и слушао и њега и друге ђе из књигах талијанских
— А шта је онда гувернадур? — Кâ највећи главар. У њега је једна пола печата државнога, а друга је половина код владике, па кад се састану и саставе... Силан лавеж и тутњава корака у дворишту прекидоше причање кнежево.
И сваку ти ситницу из онога времена умио бих испричати, као да сад све очима гледаш, за примјер, кад смо глобили владике Саву и Василија и узели им глобе стотину волова! Али то би дуго било!
који се често осмјекивао, рече: — Ма, ти мислиш, ђедо, да сав бијели свијет зна наше работе, да зна ко су биле владике Сава и Василије и цар Шћепан и кад си ти барјак носио и војевао!?
Сјети се онијех ријечи старога Мргуда, како су Црногорци у вријеме Малог Шћепана глобили владике Саву и Василија! Узели им, вели, стотину волова! Ко је био тај цар Шћепан? Ко је био онај други, загонетни абат Долћи?
Оженити се, него како. Наћи ћемо ти дјевојку од добре куће! — Али ако је останем код владике? — Па што? Нећеш се, ваљда, закалуђерити?
Онамо приме то за готово, те све владике руске саставе једно грдно писмо против нашега владике, и то писмо пошаљу по ђенералу Ивелићу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Митрополити и владике, често деспоти према млађима, без обзира су ударали разне намете на своју паству. Између њих и народа долазило је
Често је долазило и до сукоба, и владике су бацале анатему на грађане и на цела места, а грађани су годинама прекидали сваку везу са црквом.
* ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ Рођен 1709. у Његушима у Црној Гори, синовац владике Данила, Василије Петровић је био намењен за владичански чин. 1749. он је архимандрит цетињски, 1750.
Сасвим оронуо и оболео, добије најзад уточишта на Исајлову, добру бачког владике крај Новог Сада, и ту, убог и напуштен, умре 19. јануара 1785. године.
владика Петар И писао је да у земљи сем њега нема другога »чтеца и писара«. Долазак на престо владике Петра ИИ, песника Горског вијенца, значио је велики преокрет набоље.
је у Србији, као писар код владике Дионисија у Благовештењу, и на том месту он је један од оних који у потаји спремају нов устанак у Србији.
Немачку и преко Трста оде у Црну Гору, где постане секретар Петра И, а затим учитељ његова синовца Рада, потоњега владике Петра ИИ. Када је његов ученик 1830. постао владар, он је добио титулу »народа црногорскога секретар«.
се драматизује косовска трагедија; Дійка црногорска су драматизоване главне епизоде црногорске историје од Косова до владике Данила — »тровјека историја народа једнога«.
Онакав какав је он чини згодан прелаз од црквеног владара ка световном, од владике Петра И ка кнезу Данилу. ДУХОВНО ОБРАЗОВАЊЕ.
Пример »митроносног« песника, плашког владике, утицао је на младог цетињског владику. 1833. писао је Вук Караџић Мушицком колико га уважава Његош, који и сам пише
Његове мање песме прикупио је др Милан Решетар и критички издао 1912. године (Мање пјесме владике црногорскога Петра ИИ-га Петорвића Његоша, Српска књижевна задруга, књ. 141). СКУПЉАЧ НАРОДНИХ ПЕСАМА.
У ствари то је еп сведен у дијалоге, у којима има много високо лирског елемента, нарочито у мислима владике Данила, кроз чија уста је сам Његош говорио. Било је покушаја да се Горски вијенац игра на позорници (1897.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у при јатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се прикучи собама ђе болује царева кћи, види ђе лете љекари и љекарице; попови, калуђери и владике чате молитве, свјештавају масла, држе бденија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се;
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Прекопута католичке катедрале, била је српска Саборна црква, са двором владике, од мрамора, и мала школа мог српског учитеља Берића, код кога сам учио четири основна разреда.
Међу њима, поред синђела Зупковића, доцнијег будимског владике, врло лепог мушкарца, поред архимандрита Дошена, громког гласа, падао је у очи нарочито владика Лукијан Богдановић,
Тај би батаљон завршавао литију плотуном. Прво би зајецао слаби тенор владике Летића, као из пустиње вапијућега. После би загрмео страшни бас‑баритон архимандрита Дошена.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ДАНИЛО ИГУМАН СТЕФАН ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ, сердар РАДОЊА ВУКОТА„ ИВАН ПЕТРОВИЋ КНЕЗ РАДЕ, брат владике Данила БАЈКО РОГАН ЈАНКО НИКОЛА ВОЈВОДА ДРАШКО МИЛИЈА СТАНКО (Љуб.
Час проклињем лански по сто путах у који ме Турци не смакоше, да не варам народње надање. ВУК МИЋУНОВИЋ ЛЕЖИ БЛИЗУ ВЛАДИКЕ, ПРИТАЈИО СЕ КАО ДА СПАВА, АЛИ СВЕ ЧУЈЕ ДИВНО. ВУК МИЋУНОВИЋ Не, владико, ако Бога знадеш!
ВУК МИЋУНОВИЋ Отпиши му како знаш, владико, и чувај му образ кâ он теби! ВЛАДИКА ДАНИЛО (отпишује) „Од владике и свијех главарах Селим-паши отпоздрав на писмо. Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал зубе поломи!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Цела родбина из ње је произишла. Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То је била пријемна соба Господарева. Ђакон скиде капу па стаде иза Владике. Владика се поклони и прекрсти три пута, па оста неколико тренутака молећи се шапатом.
Стеване Перка Шалетина, господско кољено! Улазите људи; жељкује вас Владика свети!“ настави ђакон. Што око Владике, а што у тријему, жагора је било доста, а то је таман било добро дошло нашем „глаголивом“ ђакону, да по вољи узможе
Радо су га слушали, а радије се припремали (готово сваки без Владике) како ће га задијевати, јер је и игуман био велики шаљивчина. Али је вријеме већ било обједу.
Ђакон иза Владике стојећи, одизаше обрве, напрћи усне два-три пута и облизну се. Тијем „многоизраживим“ покретима одавао је свој
главом, као потврђујући, па најзад му рече: „Реци овоме човјеку, да ја баш тражим Јанка, но сам мислио да је он код Владике, на Цетињу, кадли ето га у овој кући.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да бог да и милост божија; наш брат домаћин, које год госте жудио од светих мјеста: архијереје и владике, попове и калуђере, па кнезове и кметове, браћу договорнике и кумове и пријатеље, господин му их Бог случио.
(Кремен и огњило) 69 — Два се ђеда кроз плотове за бијеле браде вуку? (Гребени за гребенање вуне) 70 — Две се владике вуку за кике? (Гребени) 71 — Двије козе, један врат, / и тај један прорезат?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се прикучи собама, ђе болује царева кћи, види ђе лете љекари и љекарице; попови, калуђери и владике, чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се;
Кад се прикучи собама ђе болује царева кћи, види ђе лете љекари и љекарице; попови, калуђери и владике чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се;
ја те не могу одријешити од гријеха прво него питам | владике, него дођи сјутра.“ Кад по том исповједник отиде к владици и замоли га да он одријеши грјешника од гријеха, владика се
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
“ „Но, шта ја то видим? Неке од госпођа као да сузе отиру! Тако ми Христа владике, то није право да ви мене частите, а да ја вас чиним плакати! Дајте, децо, пити!
Подиђу ме мрави; мислим у себи, ко би други баш онде на образу имао Гавре из Вуковара, владике Партенија ђака, велики младеж?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
руци држаше, као знак свог достојанства, дугу палицу, богато опточену сребром, сличну оној којом се данас поштапају владике.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. — Нађи, старче, и кола. Кад је свадба, нек бар буде сватовски...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад се прикучи собама ђе болује царева кћи, виде ђе лете љекари и љекарице; попови, калуђери и владике чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се.
Ја те не могу одријешити од гријеха прво него питам владике, него дођи сјутра. Кад потом исповједник отиде к владици и замоли га да он одријеши грјешника од гријеха, владика се
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Ово није било у складу ни са стиховима Владике Његоша, највећег српског песника који кажу: ”Одведе ме у царство свјетовах, Како капља росе са Цвијета Или зрнце леда
Ћипико, Иво - Приповетке
Пред ручак обавила се свечаност у присуству самога владике и остале одабране господе. После, господа и представници народних корпорација нађоше се уз обилато натрпану софру,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Лековац је он. А од Лековаца неки су већ муфтије и мудеризи, па и они што се крсте — дај, Боже, да постану владике, а он ће да хајдукује!... Сточарство је у Гори уништено и настала дотле незнана печалба.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Има ли тога цара ил’ краља Кој’ не признаје твоје дивоте? Има ли тога грофа, барона, Има ли тога владике, проте? На Крстов-даи се водица свети, Свештенство радо Дунаву ходи, Није му тешко, јербо се сети, Кечиго, да си
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(У овој Антологији иступају као песници три владике, три аустријска официра, један калуђер, један свештеник, а сви остали, сем неколицине писаца од имена, чиновници су,
Карловци 1901—2, 94, писао: „Рукопис исте Рајићеве трагедије... пропао је код владике Петровића ,из нерјаденија јего’”.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Жито ти родило, коло ти возило, и бакови букали кô у Реље Кнежевића!“ И паше су му падале на конак. Црне грчке владике високих тенџерастих камилавки, бескрајно дугих и широких рукава и облапорна срца на жуту јаспру, свраћале су њему и
А! Ево и'! — чује се из собе. — Млого ме је, кажем ти, — настави, излазећи — Џибо облагивô и код владике и код овог швапског суда. Ама мрачајски прото, ако'ш, мало бенда и владику и овај суд... Не гледај, Џибићу!
мене његов ђед, па отац, па сви његови мучили, облагивали, пањкали и код турског суда, и код овог швапског суда, и код владике, и код људи!...
— Јест богме, Симеуне! Пошљедње је вријеме настало, видим ја. И владике почеше кô и шикутори носити шкрљаке и шајцати се по чаршији у по бијела дана са швапским роспијама, стид и' и срам
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
А та отвореност добија разне облике, од фолклорних посматрања небеских прилика преко макрокосмичких визија владике Данила до философских медитација игумана Стефана, у којима се хришћанска традиција додирује с модерном науком.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ХАЏИ РИСТА (ходајући по соби): Кућо, ко те опогани? Ко ти црн образ удари? Ко у ову собу, где се скупљале владике, држала молепствија, осуђивало који ће паша, који ће крвник између наше невере да буде убијен, смакнут, па ко сад све
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— Можемо сматрати да се овај циклус проширује песмама које певају доба после владике Данила. Има песама о догађајима за владике Саве и Василија (1735—1767).
Има песама о догађајима за владике Саве и Василија (1735—1767). Обично су ситни бојеви ту описани; највећи јунак тога времена је по песми син Вука
Не изостају ни песме из времена владике Рада (1830—1851), кнеза Данила (1851—1860), и све до данашњих дала. Све ове песме су по карактеру исте као и оне о
Све ове песме су по карактеру исте као и оне о времену владике Данила. У неким од њих има нарочите живописне боје, пластичности сликања.
„Он је, као слепац, негде око 1809. године, донео Карађорђији писмо од црногорскога владике, па потом и заостао у Србији, где је до 1813. године имао нешто плате, као пензију, а 1814.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ни изговарам врло поштени и доброчовечни безимовити и смерени братољубиви частни ред, калуђери бели и свештеници, владике и попови, ђакони и ђаци!
Ту су доносни напред бирови и кметови, своје владике и свештеници, слуге и слушкиње, жене и деца, и сваки шточији послови. Који хваљени, који куђени.
Него све редом сече, цара се не боји, од судије се не плаши, мучитеља не стрепи, за војаке не мари, владике ни патријархе не почитује, лепоте личне не гледа, бољарства и господства ни толико!
је опак, мач божији којино се ни од кога не уструча ни ушундише се: цара се не боји а ни кога мучитеља, патријарха ни владике не почитује, старце не штеди, дечицу и младеж не познаје, удовице ни сироте не жали, лепоте и красоте личне не милује,
и месеца и звезда, једнако је увек, младо и хубаво и свагдар у својој снаги се јако држи и светли ради повељивања владике и створитеља, како им је заповедио јоште испрва да владају даном и ноћом.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, кад је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.