Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Наједном се грозно тргао и задрхтао. Неко је куцао на његова врата. Бабин Владислав звао га је на вечеру; Бадњи је дан: да буде њихов гост. Он се једва подиже и пође покорно за студентом.
Где је моја сенка? — Синко! Синко! — Вештицо! Где је моја сенка? — Бесмислица! Глупост — умиривао га Владислав. — Није, није! Тражи! Где је моја сенка? Дед! Где је моја сенка? Брзо, брзо! брзо!
Теодосије - ЖИТИЈА
И доведе му невесту, кћер цара загорскога званога Асена, и обоје благословом утврди. Краљ Владислав тада узе и благослов од светога архиепископа, и поче зидати манастир у месту које се зове Милешева, у име Вазнесења
Благочастиви Владислав био је благопослушан светоме архиепископу у свему што се тиче светих цркава, и више од других, и остаде с њим у миру и
“ И тако обдаривши довољно посланике, отпусти их. А краљ Владислав, видећи да је цар неумољив, беше у недоумици шта да чини.
Када је Владислав краљ дошао, таст његов цар Асен срете овога далеко од града и дочека га са сваком почашћу и љубављу. А краљ Владислав,
А краљ Владислав, дошавши у град, замоли цара да прво иде у манастир где свети лежаше и да се поклони, хотећи видети и гроб светога и
А краљ Владислав не имађаше мере сузама, главом бијући пред гробом светога, и ако му је ШТО: сагрешио као живу исповедајући се, проштење
Прими, дакле, свога у Господу оца и однеси својој кући као што хоћеш. А краљ Владислав са епископима и са блогороднима својима, што помишљаху да ће тешко када примити од цара, а сада изненада чуше да им се
И тако сви с царем на светлој трпези у радости и у великом весељу утеху срца примаху. Потом краљ Владислав, спремивши царску багреницу и све што је потребно за подизање светога тела из земаљских недара, заповеди да се сврши
Када је ово још чуо краљ Владислав, побоја се да се цар како не би предомислио, и опет отврднувши задржао светога, те заповеди да брзо дигну светога и
Благочастиви Владислав краљ, подигавши светога цела и неразрушива из Земље загорске, заповеди да га понесу у своје отачаство, Земљу српску, а
обдари многим даровима и почастима њега и оне који беху с њим, и тако се у љубазном испраћају растадоше самодршци. Владислав краљ брзо достиже светога у ношену, и као некада Давид пред ћивотом радоваше се, излазећи и предводећи његове свете
и мало и велико, у радости великој са псалмима и песмама ношаху светога, и дошавши до манастира који сам тај краљ Владислав сазда, у место које се зове Милешева, положише га славно и часно ту у великој цркви Вазнесења Господња у светлом и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Чајкановић, В., „Приповетке народне, Народна енциклопедија, 3, Загреб 1928. Чајкановић, В., „Владислав Скарић, Постанак крсног имена“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973. Чукић, З.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Суботић је један од највреднијих и најобилнијих драматичара српских. Од њега су штампане драме: Херцег Владислав (1862), Немања (1863), Звонимир (1868), Прехвала (1868), Бодин (1868), трагедије: Милош Обилић (1868), Краљица Јакинта
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Владислав Петковић ДИС ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Владислав Петковић ДИС ПЕСМЕ Садржај УТОПЉЕНЕ ДУШЕ 2 ПРОЛОГ 3 ТАМНИЦА 4 КУЋА МРАКА 7 ПИЈАНСТВО 8 ОНА, И ЊОЈ 10 СТАРА
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
да је у српском песништву наговештај тајанства рођења као човекове бачености у свет знатно пре Растка Петровића дао Владислав Петковић Дис. Мада се иначе слике из њихових песама једва могу међусобно самеравати – толико су различите.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени, Под пољупцем мртвих успомена. Владислав Петковић Дис И Постоје књижевна дела са срећно и са мање срећно изабраним насловом.
ИИИ Један проучавалац Нечисте крви, психолог Владислав Панић, испитивао је учесталост речи у тексту. Према његовом рачунању, кућа је најучесталија именица; он мисли да иде
лиричарима једва да ико има надахнутијих и дубљих стихова о „мртвој драгој од оних које је Станковићев савременик Владислав Петковић Дис дао у песми Можда спава.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
бáнити се, поносити се, разметати се. Бард — тако се потписивао родољубни песник српски Стеван Владислав Каћански (1828—1890). бѝстијерна (по лат.), студенац, бунар (у Црној Гори). брен (цркв.-слов.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
СТЕФАНОВИЋ 218 ОДА НА РАТ 219 ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ 223 ПЈЕСН ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА 224 ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ 226 КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ 227 МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ 229 ПЕСМА 231 СПИРИДОН ЈОВИЋ 234 СПОМЕН 235 ЈОВАН СТ.
1830. Јевтимије Јовановић ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ — Дед, шта, пиљарице, имаш у корпи, покажи ми, — воће?
Једва утекох, ноктима мал’ ми Очи не изби из главе, — срећа да читав отидох. 1831. Владислав Стојадиновић Чикош МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ — Гле Благоја! Куд ти тежиш? Ваљда на орање?
Доста је. Дуг да не будем: Све је Миленку Благоје редом погодио: хлеба проси од слугу. 1831. Владислав Стојадиновић Чикош ПЕСМА Тражиш ти искреног, брате, пријатеља, Ил’ дволичнога? Тог наћи ћеш свагди на Путу.
1835. Владислав Стојадиновић Чикош СПИРИДОН ЈОВИЋ СПОМЕН Сећаш ли се оног сата Кад си мени око врата Беле руке савила, И кријући
Рајић, Јован Авакумовић, Доситеј Обрадовић, Лука Милованов, Еустахија Арсић, Михаило Витковић, Јевтимије Јовановић, Владислав Стојадиновић Чикош, Сава Мркаљ, Спиридон Јовић, а сем тога и песме грађанске лирике.
Ненадовић, Стеван Владислав Каћански. Други опет нису представљени у Антологији стога што, иако у своје време песници од извеснога гласа, немају
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Затим је Владислав Петковић Дис (1880-1917) широм отворио српску лирику за ирационалне садржаје и слике искрсле из подсвесног живота
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
9 је Обилић Милош, „али то име носи и народни јунак из првог устанка Милош Стојићевић“. Владислав старац је влашки војвода (1360—1373) који је године 1369. освојио Видин и у њему се настанио.