Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић код кога ми купујемо со и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао пред врата и помагао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у
ја у некој великој вароши, па кô неке велике, велике куће: па кô ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина! — Па сад ћеш, 'ћери, у име бога, у Биоград — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети. — Биоград?
требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа код које је Мара у Беч, па хоће и њу да поведе. Владичина је воља да дијете, прије него се сасвим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика Попу је
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Изображено грађанство, официрија, ту је лако немачки научити. Ту је и владичина резиденција. Сад је Шамика слеме, гледи отац у њега као у зеницу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
данас у историју, бјеху им изблиза познати, те помињаху: владику Петра І; сердара Сава Пламенца; Сава Петровића, брата владичина; Вука Радоњића, гувернадура; Ђика Мартиновића, сердара цетињског; драга Јокова, кнеза његушког.
потиснута нада појави се и оснажи се брзо, те Јанко поче назирати себе у будућности као вриједна, корисна служитеља владичина, као спремна и храбра члана црногорске војске! Да ако не буде пошљедњи у новој отаџбини!
из Цуцâ Шуто Пешикан; из Бјелицâ војвода Марко Милић; са Ћеклића кнез Јован Вицковић; са Његуша сва три брата владичина, кнез Драго и Лазар Пророковић. Од Ријечке нахије: прото Иван Пејовић и два Ђурашковића.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Величанствен бијаше старац у томе часу. Сунце сијаше над њим, и зраци му одбијаху се од златнога крста; сребрена Владичина брада и цијела му глава трепташе у свјетилу, тако да им се призре као с неба послани какав светитељ.
До њега јахаше његов весели ђакон. За њима опет неколико људи на коњима. Главари, а пред њима браћа Владичина Саво и Марко, приступише најпрви па му помогоше да сиђе.