Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се. Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега. Ко зна чега?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
прошлости у вери, У вери, да ништа чедније и драже У сну живота за нас не постоји До краљевски осмех, кад се очи влаже, Са сваке звезде амбиција моји’.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...
Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...
Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се... Једва се поврати. Испи чашу, па заиска одмах другу.