Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И ја сам, одиста, тако осећала као да сам у гробу. Она четири влажна дувара наше собе изгледаху ми тавни, хладни, баш као земља на новоископаној гробници...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени... Он је осећао пустош њену у својој души. Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
је сад овде на њу, Анкус Марцелинус, син Кајусов, и узео је за руку, оборио је на свој штит, и бацио се на њена влажна прса.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пред зору је била лака киша. Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!« Прошло и »сиротињско лето« и настаде позна, влажна и мочарна јесен. И Митровдан је ту, тек што није сван’о.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
му се шириле и кривиле некако свирепо, потајнички и огорчено; нос мрдао, жиле набрекле, чело мрштило, а полуотворена влажна уста блесаво зјапила, горња усна грчила и подрхтавала, зној цурио са образа и цело лице преображавало у неку ружну
Африка
Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим
Трепавице необично дуге; очи боје врло тамних шљива; беоњаче боје ћилибара. Али оно што ме узбуђује највише то је влажна дивна ружичавост њиховог језика, десни, која се обзнани иза њиховог брбљања.
Црњански, Милош - Сеобе 2
је седео погнуте главе и видео је, као муве, само своје бројеве, на белој хартији, која је била, од дугог стајања, влажна. Уморан, подиже главу и обухвати погледом Махалу, као уплашен, да није некуд нестала.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Од Демир-Капије почиње област жарких лета која су готово без кише, услед близине мора осећа се влажна, загушљива приморска жега, која дражи кожу и која узнемирује.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Није се десило ништа, бар је она, Рашида, убеђена да није. - Још су ти уста влажна, знаш! - Знам. Ујела си ме. - Ујела?
- мицала је уснама и онда кад је неко запливавши низ реку, успео да улови њен шешир и стави јој га на главу. Влажна и посивела, одједном је изгледала хиљаду година стара.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Загледан у високе и шиљате црквене звонике, он је видео над њима и љубичаста небеса, влажна од кише, са великим, плавим окнима, на дну видика.
кћер, он је са запрепашћењем видео да су све његове наде узалудне и да Аранђел Исакович више нема ни она црвена, влажна уста, увек пуна турских слаткиша, ни онај уздржани осмех блудника, ни сјај зеница којима је, пре, мерио свако женско
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Седели смо на њој у парку, у пролеће, када је трава још влажна. њом смо се гађали на великим одморима или је држали над главом уместо кишобрана, док смо још умели да трчимо но киши.
« Жена је изишла из купатила. Кроз раскопчани баде-мантил провиривала јој је влажна, тамна кожа. – Шта радиш ту? – упита девојчицу. – Не могу да спавам... — одговори дете. – Знаш ли колико је сати?
Вода у чаши залеђена! Твоја хаљина пребачена преко столице влажна. Пукла ти је жица на последњој чарапи и отпао блокеј са десне ципеле. Шта тражиш овде, где никога не познајеш?
грофова, поседника зелене долине с обе стране реке, удаљавао се као да је зачаран што су се дуже возили кроз влажна, тамна поља. —Стварно? — рече тек да учествује.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Све се праштаху и плакаху заједно с њом. Попадија је загрлила па је љуби у њене свеже обрашчиће, у врела, влажна усташца. Димитрија уђе и стаде пред Тодом. — Шта ћеш, Димитријо? — упита га она кроз плач.
Небо је сиво, тмуро. Брда и брегови црне се и непомично оцртавају. Цела је земља влажна и мрка. Покаткад пролети јато гавранова, али не гракће, већ само шушти и брзо се изгуби у мрку даљину и маглу.
Растресла се, јелек разгрнут, кошуља отклоњена, те јој груди, као мрамор блеште; коса црна и влажна, шиба је и мрси се... Снага јој се крши и вије као змија. Само јој очи раширене, чудне, тамне, а опет тако светле...
Ако га посао задржи, по неколико момака шаљу за њ. И пођемо. Магла пала, земља влажна, мрка, каљава. Још само снег што не пада. Напред иде шегрт, носи фењер, осветљава нам пут.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
и словну тежест, зелен-дојки чашке о рци тарне - стамена а крхка; из кавез-слова, с именом и добро, завапи влажна: Модруј, вече модро!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Требало га је подићи и он јекну. Онда ножем расекосмо блузу и кошуљу, која је била сва влажна и задах свеже крви запахну нас. Двојица га лагано подигоше, те му широким завојем обависмо целе груди.
Одмакли смо далеко кад се сасвим разданило. Био је светао сунчан дан без прашине. Поља су лежала пуста, а влажна дрвета опустила тужно гране. Лишће је почело да жути. Осећао се већ дах јесени.
Сва послуга је била употребљена да га на рукама изнесе. Иако је ноћ хладна и влажна, људи су се знојили и бректали под теретом челика и гвожђа.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И СМРТ 112 ЉУДСКА НЕСТАЛНОСТ 116 КАПЕТАНИЦА 124 ПРИПОВЕТКЕ ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ Суморна, влажна, студена и дуга јесен.
Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КРАВЉА ЉУБАВ — Шта је љубав? — питао сам краву На ливади, док је пасла траву, Ока влажна, памети пипаве, Ненавиклу да даје изјаве.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЈАСИКА Над крововима небо сиво, А измаглица влажна лута И ко прозрачно меко ткиво Покрива правце мога пута. На оморини људи, звери И биле, све се мртво чини.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једино што су уста била још увек свежа, влажна. А од толиког грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати када он дође, једино то би, те тишина,
Она нека остане, а ти се врати. То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.
и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само | јој уста још онако танка, влажна и свежа. Иде полако.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води. Ајдемоте трагом!... Земља је била влажна, те се трагови јасно распознаваху, али међу коњским копитима бјеше и људскијех стопа.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Пуна ће му уста бити“, помислила је замишљајући како јој влажна и мека детиња уста цимају дојку и жудно пију млеко. Снага јој се сјурила у стопала, још боса и влажна.
Снага јој се сјурила у стопала, још боса и влажна. Неколико тренутака трнула је у малаксалости. У први сумрак, чиста и узбуђена, увијена у кафени кафтан с дугим
слутња о нечему што никако не успева да домисли лута њиме, губећи се у празнини коју је за собом оставила ноћ. Влажна калдрма светлуца, шарена од лишћа и сунца. Десетак жутих пловчића дошепа до његових ногу.
Ђорђе седе на кревет и узе Адамову руку. Влажна и топла, сувише му је мала за његову нежност. Никад, никад више, шапуће дамарима, клонуло, без трунчице снаге.
Још једном погледа да ли су у соби само њих двоје, па јој завуче руку у недра да ослушне срце. Недра су влажна и топла. Њим суну дрхтавица, слатка и језива. Никад таква. Трже руку од врелине, од сласти, од греха, од...
Први пут после толико година, први пут у женским недрима; сва друга нису постојала, недра су само њена, топла и влажна, а њему је зима, брада му подрхтава, тупо и гњецаво сударају се вилице, први пут он хвата дна бледа месеца што никад
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Прозор је био отворен и задах влажне земље и мокрог лишћа, она влажна свежина пуна мириса, са месечином иза кише, испуњавала је собу неодређеним али милим успоменама рâне наше младости.
брегове око ње да открије честе и густе заоране што личе на огромне трупе у смакнутом поретку спремне за ноћни напад. Влажна, кратка трава мешала се са брадом и миловала смежуране образе старца, док је земља помешана са трулим жиром и дрветом
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
о протестним нотама, о прихватању војног буџета пер ассламатионем, простро сам на клупу пода се (јер земља је још влажна, а пролеће зна каткад бити засједно!). То ћу прочитати вечерас, пред спавање.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
В Свиће зора. По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.
Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха... Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира
Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Где-где само суве сенке голих грана К'о костури од живота, мртвих дана. Свуда земља; видик пао. Влажна тама По звуцима, преко мира, лежи, спава. И тишина у долини заборава Мирно труне. Нигде ничег што се буди. Сумаглица.
1904. ПОГРЕБ Полагано спровод иде... Киша сипи, прска блато; Лица влажна, сетна, бона; Тихо, тешко звоне звона. Са погледом, к'о сањивим Моја драга бледа, нема, Иде тако...
Ћипико, Иво - Приповетке
Неког напуштеног поподнева клечао је пред њеним олтаром. Пуста пространа црква беше влажна, као да се овлажила сузама богољубних верника, а кроз ишарано стакло високих прозора продираше сива светлост, шуљајући
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
излепљени „начађавелом хартијом”, па светлост која продире није само жута, него је „мрка”; соба је велика али влажна, у њој светлуца „мала лампица што је на столичици близу собних врата”, а гори „тихо, млако, ширећи од себе задах
да је испрошена, него се од ње захтева да привремено напусти кућу, а учињено је то „доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије”.
Краков, Станислав - КРИЛА
Већ се примакли оградама. Полегали су на ивици кукуруза. Чекају знак са стене. Земља је влажна. Пуна росе. Вилице ударају све јаче једна о другу. — Нагло су ме пробудили... Хладно је... Правда се себи.
Петровић, Растко - АФРИКА
Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим
Трепавице необично дуге; очи боје врло тамних шљива; беоњаче боје ћилибара. Али оно што ме узбуђује највише то је влажна дивна ружичавост њиховог језика, десни, која се обзнани иза њиховог брбљања.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Па онда љубав паше свемоћног? А више свега влажна тамница У којој своје дане проклиње И залуд чека лажну замену Сиромах Бошко?...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И овде су ровови били плитки, јер је испод танког слоја земље камен. Одозго нас притискује влажна магла, испод нас хладна стена, и наше тело јежи се од студени.
Зауставили смо се иза једне стене да се одморимо. Са нашега лица киптао је зној, а блуза нам била влажна. Чујемо већ јасно и оштар пуцањ изнад наших глава. Ту негде мора да је и батерија.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад Јаблан поједе жито, леже и он код свог доброг друга. Дубока страховита тишина. Влажна свјежина шири се кроз ноћ. Млак вјетар подухива преко кућâ, што се у полукружном, непрекидном низу протежу испод
Преплашена препелица негдје се у разору залепрша, дигне на крила, па се опет скрије у бледуњавожутом житу из кога бије влажна, пријатна свјежина. — Бога ми, брате, мене лијепо страх!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Нађе однекуд ону крпу коју је раније држао око главе, пипа је, па кад види да је још влажна, метне је на чело; затим наслони главу на обе руке).
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
онда се у сваку љуску метне мало соли, и идућега јутра која љуска буде сува, биће и одговарајући месец такав; ако буде влажна, биће такав и дотични месец (ЖСС, 177 ид). Мухамеданске девојке уочи Ђурђевдана посаде струк ц. л.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
у Митровачку пећину сам одлазио неколико пута из пуке радозналости. Пећина је тескобна, влажна, вода капље одозго са заобљеног свода, у дубини ври гротло подземне реке, очи се тешко привикавају на таму, нема где
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
4. У рâни освитак зоре Звездана на ноге уста, И свиње погони тада у поља влажна и пуста, А уз пут и Кићу срете. Спојише чопора оба, И онда иђаху тако, ћутећи до неко доба, Док, најзад, стигоше реци.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ - „Аха!“ узвикну онај нацврцкани плавокоси брбљивко „сада ми је јасно да ме је у тренутку мог рођења једна влажна звезда добро ожигосала.“ Сви се насмејаше на ову упадицу, па и сам Тихо, но Кеплер највише.
Предели на Венери имају, сигурно, брегова, долина и вулкана. Њена врло влажна атмосфера натапа те пределе издашно кишом и ствара онде потоке, реке, језера и мора.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На Скадарско поље стигосмо око подне. Био је мутан дан. Нека сива, висока измаглица заклањала је небо. Земља је била влажна. Војници су наилазили са свих страна. Једни су растоваривали коње, док су други разапињали шаторе.
После толико дана људи се сетише и својих породица. Тешка их носталгија мучи, а ова зелена и влажна природа изгледа им као оно шарено цвеће на гробовима. А кипариси се уздижу као надгробни споменици...
После топовске обуке скидамо блузе, јер је немогућно више издржати. Наша тела су увек влажна. Једнога дана хтедосмо да изгоримо. Од ватре на којој се кувао ручак, потпали се сува трава и букну као барут.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Још јој на очним капцима игра уздрхтао лист, шуља јој се кроз косу вјетар, а у оку јој се крије влажна шумска сјена. — Луњо, кћерко шуме, како си то тако изненада изникла ?!