Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја сам сва дрхтала, мислећи на мога Алексу... Зар ту, у тим влажним зидинама да сахрани своју ломну снагу?... Ту, у томе загушљивоме ваздуху да дише и да — издахне!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
О јадна, мила моја мала, опрости ми, јер мало после она и теби неће веровати.“ А она га је својим влажним широко отвореним очима гледала покорно и радосно и у оној њеној замишљеној нежности питала: — О, чему мислиш?
Африка
Голуждрави, узбуђени, с дивним влажним очима, они стају једно иза другог како би дошли на ред. Девојчице су тек врло мало стидљивије од дечака.
Црњански, Милош - Сеобе 1
када се пробудио на скели осечкој, да опреми пук за преглед у граду, учини му се страшна збиља, својом мутном реком, влажним травуљинама и дрвећем, воденицама, мостом и зидинама и бедемима градским и сивим небом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
без трага и ја се будим— Сарајево је, дакле, било ту, надохват руке: боја његовог мокрог асфалта, позната лица под влажним сунцобранима кафане »Парк«, Сарајево у пет по подне...
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Као да нису никада ниједан људски глас унеле у себе, моје су уши сад испуњене само тамним ноћним ваздухом и влажним испарењима која се дижу са језера. Уста су ми такође пуна свеже и горке влаге.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ШВРЋА То бело куче, што влажним очима теши Тужне животе осталих паса, и људи; Тај нежни псић што се свему смеши, И чуди, чуди, тако бескрајно чуди..
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.
непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима. И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди Мита чисто кликну.
а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима. А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
те, душо моја лепа, С немарном мином и осмехом лажним, Док се у мени старо срце цепа, С погледом можда неприметно влажним.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Јесте, због тебе — шапуће за њим Аћим, у инат себи. Касније се његова соба испуни влажним кашљем, дуванским димом, смрадом мокрих свињских опанака, молбама за позајмицу, и: „Долази ли Вукашин?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
она томе послу посветила више година, и тако, мало погурену у раду, са оним болесним руменилом упалих образа и очима влажним, дубоким, широко отвореним, као осенченим смрћу, и као да не гледају у онај вез него у бескрајну, недогледну дубину,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Она се оправдавала, заклињала, увјеравала га, уздрхтала и ублиједјела дајући у то сву душу и хватајући својим влажним огњичавим длановима његове мрке и рутаве руке којима ју је од себе одгуривао.
Ошити у тим влажним просторијама били су распуцани, зидови олупљени и ишарани свакојаким цртаријама и написима, стакла полупана.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
“ Међутим, у десетој је обрнуто: „Као вучица ти ми уми језиком вид.“ А онда у последњој: „Нит вучица ми уми влажним језиком вид.
Петровић, Растко - АФРИКА
Голуждрави, узбуђени, с дивним влажним очима, они стају једно иза другог како би дошли на ред. Девојчице су тек врло мало стидљивије од дечака.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
рогови имају неки за чудо меланхоличан танак звук, и тај се тужан звук, звонак и јасан као меденица, носио и разливао влажним јутрењим ваздухом, продирући у саму душу. Турски су рогови одјекивали: тра ти.. тра ти.. тра ти...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Излежавају се моји расни момци на сувој трави, влажним очима колају по звезданом небу, ослушкују шум у својим дамарима, зрикавце и сенице, блејање оваца и комешање крава
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Неке од планета доносе влагу, неке сушу. Када се планете које стварају влагу сретну у влажним знаковима зодијака, настају дуготрајне кише, а кад се суве планете сусретну у сувим знаковима, јака суша је неизбежна.
Пада први снег, лак, чист, бео, и док се ми успесмо до врхунца брега, покрио је он траву и дрвеће једним танким, влажним слојем. Ја сам од свега начинио једну малу груду и бацио је тако да се котрља низ брег.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
очи пред Тајном Не питав за стид њену у Објаве ми звечју Када бих сваким стихом враћао себе у дом Нит вучица ми уми влажним језиком вид Нит мрачну пругу беса низ ову вечну кичму да спреми ме за Сунца огањ, са њим на завист и стид Па ипак