Јакшић, Ђура - ПРОЗА
се мени: — Икона по себи није лепа, није ни средње изведена, али ономе који је дуге дане и ноћи у мрачним сводовима влажних градова проводио, е, томе срце раздире... Имао сам и ја једнога друга, брата, и више од брата!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— питаше се гласно... И стаде пипати око себе. То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути... Са влажних зидова капала је вода... Светлости ни зрачка.
Африка
Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан. У оваквом пејзажу оваква жена представља уистину најдивнију жену каква се да замислити.
Млада жена није ни најмање ружна. Бледа, жута, дугуљасте лимунске главе, дугих влажних очију, али већ увела од белила, и зуба јако искварених.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад је Исакович ушао, настаде опет тишина. Нико није обраћао неку већу пажњу, на њега. У мраку дугих, влажних, ходника, у које као да светлост уопште и није допирала, иако је био дан, људи и жене стајали су ћутке, док је
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
од излизане свиле: из тих малих тајних скровишта оне пажљиво ваде новац и купују зелен и рибље главе — старице из влажних троспратница на чијим балконима чувају три букове цепанице за страшну зиму која се сваке године очекује, видех и њих.
Зими се изнад ђубришта подигне лака измаглица. После уђем у полутамну шталу, право у топли дах влажних крављих њушки. Ту је, опет, воњ трулог сена и амонијака. Понекад ми много недостаје тај мирис.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
душа тек навирила, очи се рашириле, па цео дан шврљам с друговима по виноградима, пуцамо из пушака, ложимо ватре од влажних, земљивих лозинака и пушимо дуван. Тек пред вечер ако дођем у наш виноград.
тамни јој и румени образи одскочили од стегнуте шамије, коса јој се извукла и пала по челу чак до мрких јој и крупних, влажних очију. Стоји. Чека да се насмејем, али ја нећу, но ћутим и чупкам лишће. Били смо у свађи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али онај императив дужности који нагони људе у смрт угушује моју савест и ја сам машина која се одбија од влажних зидова, готово равнодушно, јер ми је ваљда тако суђено, убеђујем себе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
?« Ах, тешко је! ... Вуче се као сенка, оборене главе, помућених влажних очију, бледа лица. Неки пут одједном јурну сузе, па лију, лију... Освану злокобни дан. Ала се тета променила.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
какав пролаз недовољно широк тако да успорава кретање масе, један део јегуља се издвоји од главне масе и прелази преко влажних земљишта тражећи ма и најмању воду која би их извела на реку или речицу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...
високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са
На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Без увреде, господо, — заврши трговчева жена „дискусију“, јетко и журно прикупљајући ствари, док је муж отворених, влажних уста још несвесно гледао у нас.
Леђенског, како с брадом на грудима, укочена лица, спава док му се конци од слузи развлаче и откидају са ивице влажних усана, загуши је до ужаса. Да уклони ову грозну слику, госпођа Леђенски се нагло окрете назад.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Промичући мимо нас подозриво су нас заобилазила, задржавајући сапу, па кретала даље, закађујући нас из влажних ноздрва праменом модрикасте накиселе парице. Шарено теле укопало се према нама на раскреченим дрвенастим ногама.
Ћипико, Иво - Приповетке
шкољи што на камену лежаху на усколебаној пучини, о које се силом таласи ломе, и задрти пусти рати око чијих бијелих влажних жала пјене се валови, јурећи у мирне заклонице да опочину. .
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
у Оцвалим примулама, а као минимална илустрација може послужити први катрен првог сонета: То су топле кћерке влажних завјетрина. Скривене и њежне, за сунцем се жуте.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
до самих врата; и са обе стране, по ширини; и изнад њега, по висини, која застрашује; па, најзад, и испод њега, јер из влажних, трулих плоча на поду долази хладноћа, језа.
Краков, Станислав - КРИЛА
Већ се било смркло када се дошљак пољубио са дебелим командиром коморе Марџукићем, који га је још влажних усана питао шта се говори о смени, и уопште какве вести доноси из Солуна. У ниској колиби се димило.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан. У оваквом пејзажу оваква жена представља уистину најдивнију жену каква се да замислити.
Млада жена није ни најмање ружна. Бледа, жута, дугуљасте лимунске главе, дугих влажних очију, али већ увела од белила, и зуба јако искварених.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
а погинем ли — Сводова влажних мрачни путови На млетачку те земљу изводе. ЈЕЛИСАВЕТА: Знам — То су гробови, Ти двора твога мрачни сводови
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да је толико не мрзим, била би ми у том тренутку чак и лепа: меки осмејак који јој је озарио лице, светлуцање влажних беоњача, мала округла брада што једва приметно подрхтава. Макарије Та жена претерује.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Крај влажних зидина твојих гомиле камења стоје И урна бачена лежи... И по камењу твом Ја ступам уморном ногом, да име урежем своје Н
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На небу трепере звезде; Месец, који се већ уздигао изнад влажних ваздушних слојева, добио је сребрн сјај; у звезданом јату Лава блиста Јупитер, а покрај Девице заруменио се Марс.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Испод ливада влажних, и свежих црних кора, Ове руке оживе преображењем у звезде, И пробијају се кроз земљу у правцу далеких мора; Измеђ
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
се иза пласта указа некаква огромна чупава и рогата главурда с избеченим очурдама и попут змаја снажно дуну на њ из влажних широких ноздрва. — Дрекавац! — помисли пољар нијем од страха и паде на леђа.
На неким мјестима тунел се толико стјешњавао да су само с муком успјели да се провуку између влажних клизавих стијена. У почетку једва примјетљиво, а касније све јаче, почеше да осјећају хладан дах промаје.