Јакшић, Ђура - ПРОЗА
цртица на њему беше пуна израза; свака је приповедала о вечном мраку подземних тамница, о мучној самоћи, која се у влажноме хладу каменитих сводова проводи... Пре страдања беше строг, а сад озбиљан, али пун благости.
Ћипико, Иво - Приповетке
упали и голо чобанче тако прожиже да му кожу на леђима пече, заклонили би се међу хриди, уживајући у благоме хладу на влажноме жалу,успружени ногама у море, а мокре главе им се тичу.
Ћипико, Иво - Пауци
Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој: Сједнимо на жало; слушајмо море! Проћи ће нам! Сједе на влажноме жалу. Шум их успављује. Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах. И у олуји слушају откуцаје живота.