Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Гадови!... Гадови!... И онда стаде газити и табати по оном блату... Удари руком по влажном зиду... Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. И он стаде купити влагу са зида...
Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест... Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије...
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
одсутним и занесеним; гроб детета дуг једва пола метра, с травом која би ме, кад год бих је додирнуо, подсетила на влажну, тек подшишану дечју косу; сви они су ме гледали помало запањено и чинило ми се да свуда око себе видим њихове давно
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чекао сам те. Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах. Унапред сам решио како ће бити. Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У горском кланцу, кроз гротло тијесно, вијуга стаза лијево и десно, уз хрбат стрми опрезно плази, у влажну таму гудуре слази, шуља се плахо по шушњу меком и најзад стиже пропланку неком.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Брише клупу где ћу сести. — Чувајте ноге од џакова, — каже човек, — из њих испада цемент и ако падне на влажну обућу тешко ћете га скинути. Киша почиње крупним, ретким капљама. Муж и жена одлазе по нове џакове.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ноћ хладна и пуна росе. Послужиоци, који иду стално пешке, седају са стране пута. Опомињао сам их да не лежу на влажну земљу, али један одговара: — Све се болести уплашиле од смрти, па се разбегле.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Једнога дана вејаше снег. Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Наравно да се при тако великом предузећу ово мора рачунати у ситнице: једну жену ошину трн по левом оку, те је привила влажну крпу; једно дете ударила врљика преко ножице, па рамље и јауче; један старац се саплео на остругу, пао и угануо ногу,
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Оне, при томе хитању ка мору, искоришћавају и само блато, па и влажну земљу. А колика је витална издржљивост јегуље у погледу средине у којој је, може се видети из саопштења које је Шмит,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И Софка једним погледом испод очију одмери све. И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло. Али како!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И брзо ће опет мртво лишће лећи На постељу влажну, где се тужно трули, Сањати о прошлој и пролећној срећи, О сновима што се никад нису чули; А јади ће бити суровији,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
су благо облетали око чврстог зрна на левој дојци, колено је било улегло у долину њених бутина, осећао је само топлу и влажну снагу, гомиле густе снаге од које му све зависи у животу, и он сâм.
соба под једним кровом што се нужником завршавао, не гасећи цигару, стално мамуран, неиспаван, гадљив на задах креча, влажну циглу и сасушен зној прљаве постеље.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
којој се зна само то да је била трагична, Рига од Фере је у Београду добио, на падини према Дунаву, стрму улицу, увек влажну од сенке и од помало омекле прошлости.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И падају очи к'о крунице цветне На ту земљу влажну што све мирно прима. Док цветају брескве, веселе и сретне, Свуда жалост иде 'ладна као зима.
Ћипико, Иво - Приповетке
И она, гледајући у мртвога Марка, не мисли но на своје нејако чедо... А Марко лежи на влажну жалу, непомичан, мокар; зраке сунчеве као да хоће да га исуше, угрију; пред њим је ноћашњом олујом освјежена, ведра,
Краков, Станислав - КРИЛА
Златни одблесак пливао је још по језеру, које се увлачило у влажну сенку. Крај обала се згрчиле криве куће као преплашене. — Ух, љут је да се побаци од њега...
Свануло је. Сунце се помолило над планинама, али у влажну долину зраци још нису дошли. Блистале се капљице на грању, и плакала смола на боровима.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Де, да се појубимо! Пољубише се. Лујо огрну хаљиницу, па се опет спусти на влажну траву, да сања о сјутрашњем дану. Сјутра ће се његов Јаблан бости с царским баком.
Све ћути и дрхће; све се спрема на миран, угодан починак, да у заносном, слатком, ћутању проведе кратку, влажну, миришљаву ноћ. Одасвуда бије влага. Вече мирише и разлијева око себе сладак, опојан мирис.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Шаторска крила била су поцепана, те војници нису ни покушавали да их разапну. Стављали су их на влажну земљу, па су онда легали под отвореним небом месеца јануара. Око поноћи поче и хладна киша.
Тело се све више изнурава, душевни живот лагано замире, човек није свестан свога положаја, и седа на влажну земљу, леже у воду, да би се одморио... Машина чини још један обртај и нечујно стаје... Умиру тако људи без јаука.