Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сами, у куту тешког, црног влака. Мала језа зиме, или страха, мину Телима нашим при одласку мрака, Када хладно сунце са висина сину.
Скоро ћу чути н последњи фијук Гломазног, црног и димљивог влака Што ће те вући у далеке краје, Равници снега и пределу ледном, Где као земља заборава да је, Што ће нас вечно
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и с другим вједогоњама води облаке, чупа дрвеће из корена и туку се међу собом, извлачећи летину на своју страну влака — велико тешко дрво које се не може возити, но се вуче вран — гавран; а и уместо враг гробник — загробни дух, сличан