Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
За Стефанова старешинства у дому Влаовића први пут долази до речи и Влаовићка. Марија Стефана Влаовића имала је право да мужу казује шта опажа у кући и на имању.
и Јосиф би требао друго нешто да узме место виолине. Мајка и ћерка се код куће сложише у тузи и бризи. Марија Влаовићка види да ћерка њена добро цени стање и пропадање њихово, и плаче горко пред њом, и тужи се да ни мужа ни сина не разуме.
— И твоју ћу бунду поклонити, биће ти одмах лакше. — Кад је Марија Влаовићка после годину дана сахрањена, остадоше брат и сестра у скоро сасвим празним собама.