Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Па зашто ми је жао тих планина?... Шта су мени ти Власи подгорачки и ти Срби Сумраковљани?... Ништа друго него гостољубиви домаћини, а ја бејах њихов гост из далека, примљен
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
а оно за што не мари ил' се резало или не, него од самога обичаја зависи, оно се реже пак и не осећаш, како све власи на телу и нокти.
Тада и он смејући се с другима, рече: „Хе, браћо, није чудо што ме туђе власи издају кад су ме и моје исте издале!”| Наравоученије Различне лепе науке могу се из ове басне извадити.
једном спадају власи, другом испадају зуби, младост и лепота вене и ишчезава, дни наши пролазе и ми с њима, с телом к гробу се
ружни и презрителни именами; први фторе зову или „Шокци”, или „Буњевци”, ил' „Римци”, или „Латини”, а ови оне: „Власи”, „Ркаћи” и „Шизматици”, а чесно, свето и братско име х р и с т ј а н и — то свак само за се држи, или ако кад једна
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак. Лице румено као јабука, а власи седе као руно. У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља.
— Ни милости? — рече Крушка и устаде. — Милост је у бога!... Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш. Помози ти овој двојици!... Крушку наљути овај оштри одговор.
— Па опет, ко му зна!... Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”. И тако је!... Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СОНАТА Хтедох да ми љубав има лице сретно, Као речна нимфа, чије власи дуге Весело црвèне; али беше сетно, И косе јој беху тамне, кô у Туге.
ПАЖ У пажа Милоша очи од смарагда, Рука од албастра и власи од лана; Пауни царице пресрећу га свагда, Царски лави пију из његовог длана.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Запева ону стару нежну песму: Радуј се, млада нево! Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет. Кићени свати вичу: Одби се вита грана Од плавог јоргована, Одби се с граном
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Хоћемо — хајд’мо! За један сат све је већ у приправности, па се крену, и то другим путем, унаоколо, „да се Власи не сете”. Чика-Гавра Чекмеџијића информира како се има код Мрачевићке владати.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
је тако било пре рата, и ако се онда, у њему, нису виделе ни ове безбројне боре на моме бледоме лицу, ни све ове беле власи што покривају ову моју сметену лопту у којој се непрестано и очајно грчи ово мало узбуњеног разума.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њихов врат, што иде увис, из гребена. Чинило му се да види њихову главу, њихове танке власи и реп, дуг и пун. Лако је познати добру копиту, високу, доле широку, црну.
Теодосије - ЖИТИЈА
јер си ме подигао!“ А јереј очита молитву и постриже власи главе његове и у ризу га обуче анђелскога образа, и промени му име Растко у Сава.
Узевши моју познату ризу и власи главе моје, вратите се у миру кући и ове знаке предајте родитељима и браћи мојој да вам поверују да сте ме жива нашли,
А ово рекавши сврже са куле ризу своју и младићке чисте власи главе своје, а уз то написа и писмо родитељима, да их утеши, молећи: „Немојте ништа тужити за мном, нити ме
“ А војвода са оним благороднима примивши одозго бачену ризу и чистотне власи са писмом, и положивши их пред себе, оплакиваху живога као мртвога, говорећи: — О, невоље од тебе, господару, шта ово
Како да те понесемо? Како да те попут копља или оштра мача предамо родитељима и браћи? О, власи љубљене главе, срцу и очима привијане на утеху родитеља, како да вас попут омче овима дамо?
Испричаше им све што се догодило са сином њиховим, принесоше лепу хаљину и чистотне светле зла тозарне власи младићеве. А дадоше и писмо оцу, синовљевом руком написано.
с плачем од бола срца, и са уздисањем, и као лавови чупајући ноктима из средине утробе дозиваху љубљенога, узимаху власи, подизаху ризу као неко благо и разграбљиваху као плен, и кропећи их сузама целиваху, као исцељење очима прилагаху, и
Док се служба свршавала, отвори гроб светога и видеше га ваистину света Духом, и телом свега цела и неразрушена, и власи главе и браде све светле и целе да има, и као да лежи и спава.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
По историјским подацима су Мауровласи, Морлаци, Црни Власи или Црни Латини били већ у средњем веку упола пословењени и говорили су латинским језиком помешаним са словенским.
у село Убли. Вероватно је да су се у току ових сеоба турскога времена и Власи динарских планина населили по планинском делу Истре, северно од Чичарије — они живе и сад тамо у два села (Жејане и
Свуда унаоколо по Маријовским планинама и на планини Ничу станују полупословењени Власи сточари, а у суседном Меглену су стално настањени мегленски Власи.
планинама и на планини Ничу станују полупословењени Власи сточари, а у суседном Меглену су стално настањени мегленски Власи. Женско одело у Маријову има сличне шаре као и женска ношња код Мијака, само овде превлађује црна боја.
У Росоку су најстарији становници „Власи“, који су дошли из Арбаније. Као што смо видели, у Лазаропољу има велики род Дракули, пореклом из Росоке, који се у
Балкански Власи, који су вероватно чинили компактну масу, устали су против Византије у XИИ веку и са Бугарима су основали влашко-бугарс
Док се мешавина са туранским Бугарима овде слабо запажа, дотле је примеса влашког живља врло осетна. Власи ових области били су добро познати у средњем веку и њихови су последњи представници ишчезли тек у XИX веку.
Срби који су се населили у западној Славонији често су називани именом Власи (Влах). То је био најпре назив за старо поромањено становништво на Полуострву и пренет је затим на све балканске
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
” Можда је за оца та прилика фино испала да се Чавић са Ленком упозна, а „да се не сећају Власи”. Но све је бадава. Ленка никад за њега поћи неће.
Црњански, Милош - Сеобе 1
се, почеше јагмити за картама лепших дама, засути пудром и мирисом, жваћући шећерлеме и трпајући у чакшире марамице и власи лепотица, добивене под столом за успомену.
Проседео давно, у почетку тек колико то жене воле, почео је сад и косу да губи; власи му остајаху на прстима кад би зором, при умивању, извлачио главу из ведра.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁸² Извесни делови људског тела: нокти и власи родитеља, „кошуљица“, пупак, нокат и постељица од копилчета исто тако су ефикасна средства одбране детета од злих
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али старац навуче мантију и скиде капу, те му се просуше по плећима дугачке бијеле власи. Тада поче метанисати пред иконостасом. Мило га затече у молитви, те и он клече и додирну челом земљу.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Кад је требало за народ радити, ви ми нисте викали „пст“, него „ајде, луди Шербулићу!“ СМРДИЋ: Већ ако Власи не подигну народ српски, неће нико. ШЕРБУЛИЋ: Ја Вла?
Милићевић, Вук - Беспуће
га, да је дошла прије неколико година, вратила раду, младости и животу; кад већ налажаше у проријеђеним косама сиједе власи, осјећајући слабост у тијелу, а безвољност у души, кад је сахранио младост пуну неразумљиве чежње, — јављала се она,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Око сјајно, чарне миле власи! Обрашчића, усничица краси! Дево, дево, да л' ћеш бити моја! Злаћано сунашце гле већ плану, Бели данак земљици
Гледи доле, гледи, гледи, Па не може да с' нагледи. Црне хаље, седи власи, Какви ли је гоне часи? Слуге гледе, Боже, ко је?
“ При столу овде тако ови раде. У страни седи један седи власи, Наслонио на руку стару главу, Обара доле тужно своје око Из којег горка суза сузу гони.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И Мисир старе шаље зидаре, рођаци Власи тиквице носе, сви су се стекли: или да просе, ил' да те даре. Сви су се слегли у грдну рпу кô рајска живад човеку
осмејка што се смије, што с' из отих дивских груди у надиму тешком буди, што из крета сваког бије, из обилних што се власи од потреса тајне страс'и у расплетних бујних млази' заталаси, сакрит није...
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Оно је Земља, а ово је књажество седмоградско. Власи су бројем највећи, но залуду. МАНОЈЛО: Моја је најмилија наклоност земље видити.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
С ижице младе голуб узлети. (Је ли то словна фатаморгана?) С блажене Раче - о бојо Цвети! словом се крсте дрхтаве власи, врбовог шибља иконостаси.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено божанствена мудрост краси. За руку га старац узе, пољуби му чело бледо, А кроз сузе прошапута:
И шта тражи ноћас од Божијег храма? Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасте власи. А по витком стасу, што га дичи тако, Тврдом се је ликом опасао јако. И он смерно стоји.
Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасти власи. И над лепом главом, у дубини мрака, Сјајан колут сија од најлепшег зрака.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
толико сија себе пресече преко паса сунце на најнижој тачки усред великог царства повукло је из земље лепоту за власи потегло камен дигло стуб до стуба онда се усправља трепће и зрачном својом руком руководно следи покрет који
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пратио сам све мушко из куће у рат, па ако треба и ја ћу! — и стари претећи диже штап, док му је ветар лелујао седе власи. — Стараћемо се, дедо! — одговори Петар нишанџија. — Ни коске да им нисте оставили!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Прође читав час... Он ходаше по соби завлачећи прсте у густу разбарушену косу, као да би хтео почупати те власи, као да би са тим ишчупао из корена и сву муку што му је пала на душу па га дави, сажиже...
Зачешљасмо дуге косе, само господин прота, по обичају, не дирну своје гргураве седе власи... Изиђосмо кроз царске двери и почесмо благодарење...
Ветар јурну у собу и дохвати болесниково увело лице, покрете му влажне власи и пирну преко врела чела, по коме се поређале грашке зноја...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Који запржи чорбу Турчину, Па на север збриса, једне зиме Где промени бркове и презиме, Браду обрија, да се Власи не сете Године 1760те.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Не заборав' сабље и миждрака и твојега бича пакленога, јер су Власи уши подигнули, да окупиш стоку у торину. Вуци су ти љуто погладњели; нек ти сине сабља дамаскија, да не лају пашчад
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тад сумња, к’о влага, продире у веру, А пламен се вечне страсти тихо гаси; Бледе наше душе, седе наше власи; Трагови се драгих успомена перу, А одјека стари не налазе гласи. Са свима тежњама и надама — даље!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Которани осташе сами на бедему. Дебеле вериге забрујаше те мост са великом лупњавом паде. Весели власи јурнуше у град и разметнуше трагове по њему.
Маркова плану прије но што га је Оташ могао уставити. Бег и ђогат под њим љоснуше као да их гром бјеше свалио. „Ха власи!“ гракнуше Турци смичући веле пушке и потекавши напријед у буљуку... Плотун их дочека а други им се осу с плећи.
Оба сад дотрчаше да прихвате главу свога друга да се власи не пофале, и да узму Јанкову. Али сад плотун њих рашћера, не погибе ниједан, но се један лако рани. На то и прекидоше.
“ Тако је шапатом зборила сиротина раја и веселила се турскоме покољу. А Турци опет говораху гласно: „Дочекали, вели, власи наше на Царини, ама им је присјело! Било их је, вели, тридесет и три а нашијех двадесет.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
да буде обешен). Б) ПОСРЕДНЕ Бесан море локао! Бијеле власи плела! — (клетва девојци). Вазда туђа бремена носио! Глава му град чувала! (тј. била набијена на колац).
Већ ако се превари, па рекне истину. Више би попио него би бискуп благословио. Више има дуга, него власи на глави. Газда празних јама. Да га земља не вуче, полетео би. Да га објесе, донео би кући вјешала.
Јао, мој Влахо; ни ти рад ту лежати, ни се ја више тебе дерати, али не даду Власи забадава пити и јести. — Приповиједа се да је казао Турчин кад му на хришћанском гробљу нијесу дали да једе док не
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А велико и прво исповедање оних који одлажу световне власи јесте да се исповедају само оцу, а не коме другом или игуману, као што навише писасмо, да би знао отац свих дати
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
га памтим, но растећи, кога сам год чуо о њему говорити, није га нико без уздисања спомињао, колико Србљи толико и Власи, добрим братом Ђуком називљући га, жалећи што је млад умро, и желећи да његова деца њему подобна буду.
Између свију њи[х] најбоље сам упазио једнога који у среди свију сеђаше. Брада му пократка, округла, и власи на глави беле како снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице; поглед дрзновен, но у исто време љубак и милостив;
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Ракић ЛИВ ЛЕТЊА НОЋ Откуд долазиш, разблудна ноћи, Те влагом мире твоје тамне власи? Да ли из хладних струја океана, Где си пламен летњег дана Провела на груди Воденог духа? И сад се дижеш...
И зора сину већ, а он је стојао будан; И с нова тавна ноћ распусти чаробне власи, А он је сневао сан; - и прекор из сна га трже, Кроз бурни цели град што тајни збораху гласи, И он је чуо
Са тавних коринтских гора Ветар је мирисним дахом мрсио њихове власи; И они слушаху с чежњом шуштање мирнога мора. К'о црне њихове власи, тако се и желе њине Плетоше у један венац.
К'о црне њихове власи, тако се и желе њине Плетоше у један венац. Под буром детињске страсти, Подобно мајскоме цвећу, они се свијаху
Скрушена иде к'о погреб пун мисли; Гараве своје косе је расплела: Пале су власи к' тужни таласи, Потопиле јој врат и недра цела; Црње нег' нојца, оне крију чари Беле нег' ова месечина бела!
„Свуда те тражим!... При том се сагла, И к'о од чежње обамрле Падоше власи гараве, бујне, Па се са цвећем, са травом грле. По њима пада свилена магла, Док цвеће квасе сузе јој нујне.
се то сад из гроба буди, Па у тој ноћи чезне и жуди, Кроз цветак душе, у зраку снује, У танкој магли очаран хрли; Да власи ове то њега крију Док смрт се кроз њих с животом грли; Ох, шта би дао, те сузе сјајне Да за њим мртвим 'вако се лију!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
детињства несносних аденоида, као и спљоштен нос), и да чак у брковима, црним и дугачким, нема још ни трага од белих власи. Напољу није престајало да веје кад је, тако очаран овим општим утиском, пришао прозору.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На челу јој још жарчији зраци, Лице сија, душу ти опија, Дуге власи живи су таласи, Кроз њих буја електрична струја.
Краков, Станислав - КРИЛА
Мала плавојка стајала је крај мора, и пропуштала сунчане зраке кроз себе. Под провидном туником њене власи сијале се као златно руно из Колхиде. Била је горда на своје две румене брадавице.
Ниже њих су превијали рањенике. Било је сломљених вилица, смрсканих стопала, улепљених власи и усирене крви. Неко је говорио о практичности шлема. Шуме су гореле на сунцу. Невидљиве бубе певале су.
По бради и коси му је било земље. Спустио је револвер, истресао земљу из власи, и сетивши се да шлем чува од парчади, стави га себи на главу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
од Меке дошао — ту се дватри дни по граду вукао, читајући, санћим, из алкорана некакве молитве, не би ли се, белћи, Власи превјерили... Док јуче са зором штуче некуда, а око ићиндије ево га опет у град са некаквим Мехмедом из Арнаутлука!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
по т'јелу, Горе каже врат и груди, доле — голен б'јелу; Појас јој се црвен види, раздрежен низ страну, Низ врат власи, влажни јоште, возвјештују прану; С једне стране лежи жезал обмотан у цв'јеће, С друге — с биљем котарица, које љубов
њој близо убјежиште желити без труса, Имену ће пјесан мојих разићи се гласи, Читаћу се од множајих нег' на глави власи...
27. децембра 1833. Лукијан Мушицки ЈОВАН ПАЧИЋ ЉУБИ Дјево! Чрни твоји Заплећу ме власи, Љубов нежна своју У прејаку мрежу, А погледи твојим У очесам лежу, Којих један скорби Моје све угаси: Лице бело
Кожа ми с’ јежи, и сад ми се споменом подижу власи, Како сам светог упазио краља Студеничке лавре, И с њим Архангела Гаврила, весника божеске тајне.
Донесите три железа И кутију туђих власи, Газа, тока, вуне, беза И остало с чим се краси, — Да се дичи сав мој род Како блистам а ла мод.
Октобра 1842. Васа Живковић МЛАДОЈ НЕВЕСТИ Радуј се, млада нево! Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет.
В серце мја стрјељати. По ланитје бијут, Скрежешчут зубами, Власи на меч вијут, Топтајут ногами: Чада расхишчајут, Марсу љуту дајут На жалост мње горку.
185). Текст преузет из Даворја, 1854, 13—7. — Песми је Стерија дао ове коментаре: 1) уза ст. 16: Србљи и Власи баснослове о чудесама која је Јоргован у Мехадијским топлицама починио; 2) ст.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Срам тешки пада на још младе власи. Преда мном стоје завејани пути, Звезда за звездом очајно се гаси. Разлоге знадем... Ћути, душо, ћути.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и ГЕМ, 42, 429). У Бору, на Ускрс ујутру, Власи се причешћују дреном и копривом стојећи испред прага на бусену и окренути према сунцу (ГЕМ, 38, 1975, 185).
(СЕЗ, 19, 69, Хомоље). На четрдесет »младенчића«, које месе о Младенцима и намењују мртвима, Власи »стављају кашику пасуља« (ГЕМ, 42, 1978, 427, околина Зајечара).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Господар Лауш седи на троношцу, а његова мила госпа Јелена, брижно нагнута над њим, расправља чешљем његове власи. Сунце је најзад, два копља пред смирај, измигољило испод дебелих сочних облака те се његов зрак сада копрца на
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Обале твоје шаренило краси, Кô љупки венац невестинске власи, Ал' твој се талас равнодушно креће, Оставља росно цвеће. Таласи мили!
И зора сину већ, а он је стојао будан; И снова тавна ноћ распусти чаробне власи, А он је сневао сан - и прекор из сна га трже, Кроз бурни, цели град, што тајни збораху гласи, и он је чуо
Гле, већ је свенô венац мој, Што кити моје власи, И тужно сипа мирис свој, И гордо чело краси. О, још се сећам на тај дан, Кад ми је венац дала, Па први поздрав, први
Оборен пехар, погажен цвет, Буктиња већ се гаси, И тавна поноћ шири лет И свија густе власи. О, какав умор! Милу сен Залуду срце снива, И заман тражи облик њен Њу време маглом скрива. Тако је!
На харфу, поред њега, Седе му пале власи. Вали суморно брује. Над седом његовом главом Орао одважно кличе, шŷми и шири лêт; А кроз урвине снежне, гонећи
И угледа, чудећи се, безазлено босо дете. Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено божанствена: мудрост краси.
3астани, сунце сјајно, Буктињу још не гаси, Да гледам чело бајно, Да гледам густе власи. О Фебе, бледи Фебе, Ти светли у самоћи... Сузама молим тебе: Светли нам, бледи Фебе, У брачној нашој ноћи.
Са тавних коринтских гора Ветар је мирисним дахом мрсио њихове власи, И они слушаху с чежњом шуштање мирнога мора. Кô црне њихове власи, тако се и жеље њине Плетоше у један венац.
Кô црне њихове власи, тако се и жеље њине Плетоше у један венац. Под буром детињске страсти, Подобно мајскоме цвећу, они се свијаху
И страшан вихар се диже. Грмнуше потмули гласи, И ветар, што бурно наже, помрси његове власи, А звоник застења чисто. Ал' он је вукао звона И као господњи узвик свечано грмљаху она У мраку и олуји...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Зар ту није требало мало више нереда, мало немирнија фризура, мало неуређених власи, међ' којима би, рецимо, у ушима сјала два бриљантна бутона? Зар не, зар не би то главу чинило интересантнијом?
Она у своје време није била тако седа, али сам јој ја, још кад сам јој први пут био представљен, почупао црне власи, те да би умирио сестрицу, старији је брат брзо ишчупао памук из поставе очевог зимског капута и налепио га по
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Твоја се стена на власи косе држи! С мравињаком у наручју дечак закорачи на врежу и пређе преко ње безбедно као преко моста.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Шура си ми, брат, род — дирни је само, крвник си ми! АРСА (очајно, показујући на Томине седе власи): Хаџијо! Погледај се! ТОМА (с пушком на њега): Хоћеш?... АРСА (очајно, узмичући вратима): Брате, брате!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
неповезаних), постојање домаћег слоја који се везао за турску управу и био њено упориште (кнезови, слободни сељаци и Власи-сточари, који су били и турски војници) и непостојање све до 1557.
Сасвим су фантастичне доцније турске вести по којима су кнеза Лазара помагали и Бугари, Арбанаси, Власи, Мађари, Немци и Чеси: требало је приказати турску победу што тежом и значајнијом. До судара је дошло на Видовдан 15.
Тај домаћи слој (кнезови, слободни сењаци, Власи-сточари, који су били и турски војници) у очима раје морао је представљати мрског издајника.
човјек закона римскога“; „као што у Далмацији приморци и Бодули зову све људе са сухе земље изнутра Власима, тако и Власи сваког који је обучен у талијанско одијело зову Латинином, макар био кога рода и закона“ латински — талијански,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не пољубих Христове ноге, ни их с миризмом помазах, а моја су се безакоња преумножила више неголи колико ми је власи на мојој глави.
му посао покара га Бог, те њега Давидов фертмашал с мало људи разби, пак бежећи му кроз шуму на коњу, замоташе му се власи о дебелој, високој грани! Прође коњ испод њега, а он оста висећи за косе о дрвету.
Јер си ми сасма обружила моје седе власи. Девојка Почекај ме ма Јосо, почекај! И немој ме сасма тако потајем одбијати, ни протеривати скоро из свога дома