Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако Милун, а прихвати цура: „О хајдуче, Ала те послао, Вод' ме, вод' ме куд је теби драго, Све ја хоћу што је теби драго.
“ Тако Милун, а прихвати цура: „О хајдуче, Ала те послао, Вод' ме, вод' ме куд је теби драго, Све ја хоћу што је теби драго.
Ох, вод' ме собом, а тако ти Бога! Та што ће ружа без сунашца свога?“ То млада рече, лати га за руку, У оку сјајном ону љуту
“ ИИИ ПЕСМА 1. Горе, песмо лакокрила! Ал' не вод' ме на небеса, Ниже пусти своја крила, Нису за ме та чудеса, Пут је тамо студен, ладан, Могâ би се смрзнут јадан.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Суђено тако, шта ли је. БРАЋА Читав један вод партизана, Крајишника, измијешао се у варошкој џамији с усташама, крвавом братијом од Купреса, па се задахтано носе и
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И лампа и грејалица биле су директно прикључене на вод којим је струја снабдевала велики бројчаник часовника. Мишелино, највећи гребатор кога сам икада упознала, гребао се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Зауставих коња да сачекам свој вод. А тамо, војници се смеју Петру нишанџији што је убледео када је видео леш. — Па то ми је први пут! — правдао се он.
Ми дајемо животе, па нека и оне приложе нешто. Пук је скретао са пута на неку ливаду. Вратих се у свој вод. Од Шапца је допирала непрекидна пуцњава и тресак се преносио кроз земљу као потмули тутањ, који нас је успављивао.
Било је то двадесет четвртог августа хиљаду деветсто четрнаесте. Први вод загази у бару, преко неправилно наслаганих врбових грана, набацаних на брзу руку.
Наједном се дигоше и војници из аустријских ровова, отприлике један вод. Били су без оружја и поврстани у једној линији. Одају смирено почаст својим жртвама.
Изгледа као да ће сад на јуриш, онако уморни и прашњави. Из једне бочне улице журно изиђе митраљески вод, и војници кажу да је непријатељ ту испред села, а они сада мењају положај. Над селом кружи аероплан.
— Четврти топ нека дејствује... Да се покупи и последња чаура. Први вод галоп! — викао је командир, капетан Мирковић. И последњи пуцањ...
могу ја и сам. — Па... како ви наредите — одговори доброћудно. — А када носите вечеру? — А, нема ’вод’ вечере! Однесемо пред зору па за цео дан. Преко дана не палимо ватру... Тек сада...
— Јест, господин сада, што не дејствујем — па се обрати мени. — Мој вод је прикривен и ступа у дејство само ако крену на јуриш. Мислим, онда, како су скромне жеље и прохтеви ових људи.
нечије тело, земља, а кроз ту ломљаву чујем јаук и неко викну: — Удари у други вод! И као пред суђени час једва разабрах да сам ја овде баш због тога чудовишта, да ови људи очекују спас од мене.
Мени је доделио да отворим брзу ватру на аустријске ровове. Бомбаши би тада бацили бомбе. Његов вод има да опали три брза плотуна.
Остале елементе добићете. Батерија је у напетом очекивању... — Елементи за први вод! — виче Танасије релеј, који се налази у једној рупи између осматрачнице и батерије.
Командир сигурно чека да и друга колона приђе оном гумастом дрвету, те да оба наша вода дејствују. — За први вод: три хиљаде пет стотина... за други: три хиљаде седам стотина! Г-ррру!... Ваздух се проломи.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Рећи ћу му: Поглед’ с оком Пут истрка удно поља, Ту ћеш виђет’ сваког лова; Ако буде млад на коња, Рећи ћу му: Вод’ ме дома.“ КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ 34. Ој Девојко плава! Чула ти се вала Чак до Цариграда.
Ђе Јовану љуби воде у часе добре. Вод’ је, води, млади Јово, сретња ти била! У њу су ти свака добра, која с’ могу наћ’: У њу ти је б’јело лице, ка’ цв’јет
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Аустрија је и ту болест сматрала као симулирање мародера, и слала је на бојишта и инфицирана одељења. У један вод „трахомаша“, уз церекање мајора Јанаушека, распоређен сам био и ја.
Полицију је чувао читав вод жандарма. Неко је тамо, међутим, тог дана, био паметнији, и наши се другови ускоро појавише међу нама, ношени на
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ТАНАСКО: Четврти пешадински пук „Стеван Немања”, Дринска дивизија, Прва армија, други вод треће чете четвртог батаљона! МАНОЈЛО: Има да сперемо срамоту собраза! ТАНАСКО: Велика вајда!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И радикал! А ко си ти? — Ово је каса! Ово је власт! — виче старац стојећи на каси. Официр се окреће и командује: — Вод у стрелце! Пушке на готовс! — Војници, синови наши, на кога пушке нишаните?
И расте шупљи брест. Аћиму лакну кад га у групи сељака, везаних један за другог, вод војника потера у Паланку. Ћуте везани Преровци, а ћуте и војници идући пешке за њима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Командир строгим гласом нареди: — Са патролом прокрстарите цело бојиште и пронађите га неизоставно. Вод коме он припада није данас на предстражи и према томе, ако је жив, он треба да је овде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сад се сјети слуга оне траве те су њоме мишеви излијечили свога друга, па се јави телалу, а он га за руку, ход-вод, ос-бос, те пред краља. Када га краљ видје, зачуди се, па ће му: — Мој синко, ја не видим да би ти што од тога знао.
Краков, Станислав - КРИЛА
Појури назад у трку и суседни вод митраљеза. Одмах за седлом затрешташе убрзано бомбе. Прилике које беже одозго су све чешће.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: А ви стојите?... Ал’ сте блесани! Или чекате ту да издахне Од силне глади, очигледице? Хајд’ иди, Вуче, вод’ га колиби!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наређујем вам да одмах кренете ваш вод и поседнете напуштене заклоне.“ И овај грешник крене. Сумњам да се и један читав из тога вода вратио натраг.
— Децо! — говорио је пуковник Јовановић. Капија Слободе је отворена... Доцније сам дознао да је један вод из чете војводе Динића, лутајући кроз маглу, излетео први на врх Кајмакчалана...
Тамо десно паљба нагло престаде. Али неко језиво запомаже. И овога пута мој вод је остао прикривен. Око три часа после пола ноћи зачуше се појединачни пуцњи од стране реке. Али тачно иза мојих леђа.
Он је молио да га извините, јер није могао да напусти свој први вод. — Хајде, покажи нам тај топ. Пошли смо кроз уску саобраћајницу, и после двадесетак метара указа се страшан призор.
Дах нам је застао од мучне страве и тешког ишчекивања. Над нашим рововима засјакташе шлемови и један вод пешака измигољи... Застали су неодлучно...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То је трескање ногом о земљу тако важна ствар да онај водник чији вод тако треска да пршти калдрма под цокулом добија нарочите похвале.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Иста мисао мучила је и командира, и он запита сељака да ли има који други пут. — Ево, вод’! — показа нам он руком у мрак. Једва назресмо између стрњика путању. Само, да ли могу туда топови проћи?
Звао се „Црквено браниште“, Ту другу ноћ нећу никада заборавити. У људи није било више даха ... Док један вод застане, да би изишао други, заспали и возари и послужиоци. Александар је прво молио, онда тукао, најзад малаксао и он.
Браним се на последњој. Ако и овде попустим, До Солуна се нећемо зауставити. — Упутићу ти одмах један вод. — Онда се окрете Луки: — Издај телефонско наређење да се крајњи вод са левога крила стави на расположење команданту
— Упутићу ти одмах један вод. — Онда се окрете Луки: — Издај телефонско наређење да се крајњи вод са левога крила стави на расположење команданту пука на Пожарској Коси. Али да иде најхитније.
Гледао је замишљено преда се. На Катунцу и Пожарској Коси кркљало је. — Саопштио сам — извештава Лука. — Чији је то вод? — Потпоручника Војина... — Ух, богаму! — учини потпуковник Петар. — Он се једва опоравио од рана...
— Водите ли батерију? — Наређено ми је да се јавим команданту пешачкога пука. Мој један вод отишао је горе и ваљда је стигао. Дајте ми везу са командантом пука, да се упознам са ситуацијом.
Телефониста, који је држао стално слушалицу на ушима, обрати се команданту: — Господине пуковниче, говоре ’вод’, да су Бугари заузели неки Лерин. — Шта!... — Командант ме значајно погледа.
Командант нареди командиру да се хитно повуче. Један непријатељски пешачки вод појави се у бок батерије. Под кишом куршума батерија прикачи топове за предњаке.
Видим водног официра, који би на брзом коњу могао да умакне сам, али он не напушта свој вод. Коњаници избијају на чело батерије и у трку ударају сабљама голоруке послужиоце, који се повијају, седећи на
Али, чета још није била ни на пола пута, кад тамо, око батерије, запрашташе пушке. Срећом, један вод наших пешака, који су били залутали, појави се изненада на брежуљку изнад заробљене батерије.
Они су се ту десили када су после силаска са положаја прве батерије извиђали нове положаје за један вод те батерије који је требало и даље да дејствује.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јес ти то, Јованче? — Ми смо, ми смо! — радосно повика Стриц. Убрзо, у колони по један, изрони из шуме читав један вод партизана, предвођен митраљесцем Николетином. — Откуд ви ту? Шта има ново? — упита Јованче. — Шта ће бити ново.
То ми ударамо иза леђа непријатељу. Пред саму ноћ вод крену стрмином према улазу у пећину. Водили су га Јованче и Мачак. Дружина остаде да их чека у шуми.
Тек тада Николетина опази да је стражар подобро пијан. Баздило је из њега као из бурета. Николин вод срећно је прошао кроз пећину и у поноћ се прикрао логору Тепсији.
Пред саму зору Николин вод удари из Прокина гаја у леђа непријатељу, који није ни слутио шта се у току ноћи одиграло у његовој позадини.