Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
употребљавао, и то скоро после сваке речи, неку врло чудновату и необичну узречицу од три речи: тудекса, вели, водека, садека.
п... пази, вели, В... в... в..... Вуче, сад О... о... Обилић туче, тудека, водека, садека. Г... г... гледај, кнеже, тудека, водека, садека, к... к... како Милош стеже.
в... в..... Вуче, сад О... о... Обилић туче, тудека, водека, садека. Г... г... гледај, кнеже, тудека, водека, садека, к... к... како Милош стеже.
Према томе, Лепир (разјарен, црвен, набреклих вена) одговори ово: — Ћ... ћ... ћути, Јо... Јо... Јоцо, тудека, водека, садека, .......... тудека, водека, садека.
ћ... ћути, Јо... Јо... Јоцо, тудека, водека, садека, .......... тудека, водека, садека. Једновремено, у истом моменту, и после тако крупне речи (замењене овде тачкицама врло ситним), завеса паде.