Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
се ману трговине сваке Мајстори мајсторије своје да оставе а земљоделци своје све работе да оставе и пољска дела и воденице Пада киша на добоше о да нам вреди из пушчане цеви цветом из топовске јабуком црвеном!
све се са поља збира и уноси: уносе се шљиве у мишане, кукурузи у кошеве, кромпири у трап, житарице у вреће и воденице; слажу се у каце главице купуса, тикве у амбаре, паприке у корпе, бели и црни лукови у венце; разастрт по
светлост у свице, врати иње и слану у јесен, дим у зиму, рибе у Ибар, ласте у ветрове, кључ у катанац, воде у воденице, волове у плугове врати, и поцрнело црвенило позлати!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...
У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци
Беше се већ давно смркло. Помрчина као тесто. Време тихо. Кашто чак доле ниже воденице на броду хукне вода јако. Нигде се не чује ни шта. Само гдешто.
Узе угарак у једну и нож у другу руку, па изиђе напоље; разгледа свуд око воденице — нигде ништа! Врати се опет унутра, притворив врата, повади брашно из мучњака у врећу, па засу другу.
Тако је Страхиња дочекао свануће здрав и читав. Таман се он спрема да пође из воденице горе у село, док ето ти Зарожана — оних истих што су били на састанку, и с њема кмет.
И у том разговору стигоше горе до пред кућу. Тамо већ беху сви одабрани Зарожани што су малопре пошли оздо од воденице. Пурко одмах износе ракије, те се обредише сви по једном-два.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Отвори врата! - рече Станко. Кључаоница кљоцну и врата се отворише. Станко корачи унутра. Насред воденице горела је ватра. Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.
Управо, то је њихово масло... Је ли доста сад? — Доста, хвала ти!... Збогом! — Збогом!... И Станко изиде из воденице. Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...
— Јесте уморни? — упита Станко. — Нисмо. — А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!...
Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети. А наредио сам да дотерају и стоке. — Добро си учинио! — Баш сад дижем неколико великих вуруна
Африка
На двадесетом км испред Рабата пуца гума. Остајање на друму четврт сата за које време одлазим до последње воденице и фотографишем камилу која чека да буде натоварена житом. Стара маварска капија на уласку у Рабат.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Свака кућа је опкољена дрвеним зградама. Испод ових насеља, у уском долинском дну, чује се шум усамљене воденице. Изнад кућа су, врло високо, често ван шумске границе, колибе и кошаре, саграђене понекад од неотесаних облица.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сад се Жућо сваки дан шета испред Тришине воденице и хвали се кокошима и врапцима како је он Тоши дошао главе. Хвали се, хвали и лиже брашно чим се чича куд окрене.
Шаров и мачак Тошо обично сједе удно Чичиних ногу или шетају око воденице и пазе на незнане госте. Глас о њиховој слози и великом пријатељству допро је чак и до медвједа Крушкотреса
У чиче су биле превише сложне ноге. Понекад, на бријегу далеко од воденице, на самом хоризонту, покаже се нека жута мрља. То буволовац Жућо заобилази далеко око Тошине куће.
Једном годишње на дан мачкова повратка, чича Тришо и крчмар Винко Шљивић састају се код воденице, пију као рибе и пријете мјесецу: — Чекај ти само, ми ћемо те већ једном скинути, да ти кажемо у брк!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Дигнувши се у колима, погледа далеке кровове и воденице на реци, сасвим равнодушно. Наслутио је да му је цео живот до тог јутра био сан, а да ће сад почети живот сасвим други.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹¹¹ Ако родитељима умиру деца, у бољевачком срезу чине следеће: „украде се из воденице закрпа од вреће, па се у њу први пут повије дете“.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Истина, као што сам, то јест, и казао, наш младожења има кућу, винограде, воденице (младожењи), две или три? - уверићете се, то јест, свашта доста.
ПРОВОДАЏИЈА: Није нужно, то јест. Видићете само док му у кућу уђете: свашта доста, виногради, воденице, пет стотина јутара, то јест, ораће земље, толика рана, ти Боже, знаш. Бићете прва, то јест, госпођа.
Има девојка ово, има оно. Гди су ти они млоги новци? ЖЕНА: А гди су теби они млоги виногради, оне воденице, каруце, и шта ту нема? Најмио човека да лаже за њега.
ПРОВОДАЏИЈА (слеже раменима): Стара песма, то јест. ЖЕНА: Гди су каруце, а гди су оне воденице, виногради, она силна рâна? Лажљива траго! МУЖ (проводаџију): Напоље из куће!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Онда, изривена калдрма, опале чесме, река, камени мост с турским натписом, пресушено корито, обала пуна врба, топола. Воденице које не раде, већ се у њима пече ракија. Опет куће.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тако у разговору пођу из воденице и дођу кући, па легну спавати, али се Угурсузу не дâ да заспи. Кад око поноћи, чује он како се Ћоса са женом договара
Угурсуз не хтеде ићи, већ се сакрије иза воденице, па слуша шта ће говорити. Они се договоре да начине кревет више воденичног камена, па да увече легне Ђосина жена, па
Ето Турчина да те посијече, већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице. Воденичар видећи Турчина ђе трчи на коњу поплаши се и не имајући кад питати зашто ће и кроз што да га посијече, дâ
се и не имајући кад питати зашто ће и кроз што да га посијече, дâ Ери своју капу а Ерину баци на главу, па изнад воденице бјежи уз брдо. Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна те се поспе и начини се прави воденичар.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Срећна земља, кад и воденице имају посла с драгим камењем. Но послушајте! Та је чаша, као што се извјесно зна, од Аристотела философа, коју му је
А колико си ме пута опсовао! СЕЉАК: Те јошт како. Знаш код оне воденице. ЈАКОВ: Знам, и прочаја, и прочаја. Зато, чичо, ја те не могу пустити. СЕЉАК: Него? ЈАКОВ: Него, да идемо на суд.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Згубљено блекне овца Мраморка. Униру сјетно души у свевир: мачак Гаврило, кокош Грахорка; брашнени титрај из воденице; вечерње пламно - одејаније; просутак јечма, пламак сјенице; појање - прело најтананије.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност. Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
бруји, Соко и јастреб, учена сова Која зна осам хиљада слова, Десет врабаца, три сенице И гњурац из јаза крај воденице, Ватрених креста, избише петли И кад над брегом поче да светли, Објавише песмом ранораном Да живот почиње са сваким
За мрену из речног муља, За комад овчјег сира, За чанак маслиновог уља, За комад завичајног неба У јазу крај воденице, За кришку пшеничног хлеба И за чашу препеченице! ЈЕСЕН НА ПИЈАЦИ У срце ме такну светла игла. То јутро шуми.
ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА ШТА ЧОВЕК ДА РАДИ Шта човек да ради у недељу Кад воденице жито не мељу?
Шта човек да учини у недељу Кад воденице жито не мељу — Сем да се и сам на траву прући! Где год легао, свуд је у кући!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.
А већ аренде и закупи од воденице толико су унапред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А у вријеме глади често га привиђавају око воденице, око амбара житнијех и око чардака и кошева кукурузнијех. Кажу да све иде са својијем покровом преко рамена.
“ На то дотерају товар до воденице и воденичар веже кобилу, али га она удари ногама и угине, а њен власник за њом кука.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ето Турчина, да те посијече; већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице.“ Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и, неимајући кад питати, зашто ће и кроз што да га посијече,
се, и, неимајући кад питати, зашто ће и кроз што да га посијече, да Ери своју капу, а Ерину баци на главу, па изнад воденице бјежи уз брдо! Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна, те се поспе, и начини се прави воденичар.
85. Овце и курјак и пас. 86. Човек с гувна поручује жени за врећу, кад се наоблачи, 87. Човек поручује жени из воденице, да му пошље кола да носи брашно. 88. Воденица. 89. Ждралови. 90. Вид очињи. 91. Зуби. 92. Свијећа. 93. Звијезде.
Ето Турчина да те посијече; већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице.“ Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и не имајући кад питати, зашто ће и кроз што да га посијече,
се, и не имајући кад питати, зашто ће и кроз што да га посијече, да Ери своју капу а Ерину баци на главу, па изнад воденице бјежи уз брдо. Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна, те се поспе, и начини се прави воденичар.
Идући путем наиђе поред једне воденице у којој бијаше воденичар, који имађаше четири витла камена, и бијаше врло богат, а воденичар како га опази, отрчи пред
Кад буде у путу, одријеши му се врећа и он је до воденице везао десет пута, па кад се вратио кући, опет хтјео жену да бије, што му је није добро свезала. 39.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Његова је жена. Ја се не мешам у те послове. — десет је година како те ја молим да се помириш с манастиром. Ради воденице и оних пустих ливада... — о томе нећу да чујем! — Како сам ја могла? Сви могу у мојој фамилији.
Река иде и односи: некад звезде, а некад облаке. У зору, једна по једна устане и одлази у село. Лука не излази из воденице док и последња не утоне у густу шуму топола.
„Како?“ „Па умро је кад је подизао врећу да сипа жито у кош. Чобани су осетили да из воденице заудара на паљевину. Дозивали га, он им се није одазвао. Ушли су у воденицу и нашли га мртвог поред коша.
Тишина му је била само кад лед окује воденицу и заустави реку. Тад би бежао из воденице и луњао по врбацима. Или би маљем разбијао лед, само да нешто ради и да се чује лупњава.
“ А кад се Аћиму женско родило, Лука није донео рибу. Није ни долазио из воденице да види унуку. Три недеље је живела. Живана је плакала док је раседлавала његовог коња. Враћао се из трговине.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Отишао је, како он мисли, у воденицу, а како бог хоће, то ни он не зна. — Знаш ли кад ће да се из воденице врати? — Ако иде правим путем, неће никад ни доћи, а ако врдне кривим путем, зар ће и доћи.
Ето Турчина да те посијече, већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице. Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и не имајући кад питати зашто ће и кроз што да га посијече,
се, и не имајући кад питати зашто ће и кроз што да га посијече, да Ери своју капу а Ерину баци на главу, па изнад воденице бјежи уз брдо. Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна те се поспе и начини се прави воденичар.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Из млина, испод села, бејаху изнели те ноћи мучки убијенога Јаблана Касала. Опружили га на ледини испред опаспаљене воденице како му вера прописује, покрили му лице шареним рупцем, који беше неко одвио са свога ћулава.
Петровић, Растко - АФРИКА
На двадесетом км испред Рабата пуца гума. Остајање на друму четврт сата за које време одлазим до последње воденице и фотографишем камилу која чека да буде натоварена житом. Стара маварска капија на уласку у Рабат.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Петровића, где седе под крушком више Прендићеве воденице. Ту су направили уставу и прикупљали војску која се у раштрканим гомилицама враћала од Пруговца.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Бацао је с најјачим од њих камена с рамена, тркао се с најбрзоногијим, прескакао јаз код Мијатовића воденице са најкракатијим, па се чак и са неким дечкићима, лаким као перушке, такмичио ко ће пре да се узвере уз глатке брезе у
Ништа се више не може одложити. Два стара, сипљива, истрошена човека, могла би да седе негде поред јаза воденице, да киселе квргаве ноге и да причају досадне догодовштине из минулих лета, тромо и дремљиво као вода што крај њих тече
дести мада ниједан путељак не води овуда, сви су или око Мртваја вира или низводно на три стреломета код Ристовића воденице.
Изашла је брзо на стену, осврнула се унаоколо као да се плаши нечега. Он је дошао узводно од Митровића воденице, застајкујући крај сваког тишака и вира, као да га једино занима има ли у реци рибе.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Спроћу воденице кућица са доксатом. На среди дворишта »ћутук« и камено корито од старе, пресушене чесме. На капији стоји обешен фењер,
(Раздрагано Коштани): Певај, кћери! Певај, и баба има бакшиша. САЛЧЕ (Коштани, која гледа око воденице у дрвеће, гору): Коса ти се замрсила. (Оправља јој косу и одело.) КОШТАНА (забацује косу): Нека се мрси!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Испред воденице, што наслања на њу Своје рачве сиве један орах свео, Божи је и зове млинар, и на пању Са дечаком седи, сав од млива
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Има л’ траве око воде Саве? Иду л’ Савом водом болозани? Сију ли већ Турци лубенице? Намећу ли Шокци воденице? Је ли веће јање за заклање? Може ли се по гори ходити?
кукају сиње кукавице, има траве око воде Саве, иду Савом водом болозани, сију веће Турци лубенице, и намећу Шокци воденице, јесте веће јање за заклање. Сад се може по гори ходити; него хајде да се састанемо на рочишту о Ђурђеву дану“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
планински постуденији бистро извиру текући, велике воде се згревају и смањавају се под брегове, бистре се виде; воденице се намештају да брашно за храну мељу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би’ уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, воденице и винограде!... Части ми моје, — не бих! А ’није мало кад се човек у своју част закуне...