Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ах, господине, нас заборавите! Грехота је оних се сећати о којима бог бригу води, а сирочад су деца божја... Марта Станојевића“.
на суво, а други провали прозор и парче по парче од оне сиротињске тековине додаваше другу који напољу, до половине у води, прихваташе сав тај остатак зноја сиротињског... Вода је расла.
Хтеде још и даље јадну породицу кудити, али му подрумар јави да је у подруму пуно воде и да већ сва бурад по води плива. — Зар моје камените сводове, зар моје зидове вода да провали? — говораше богаташким поносом занесени крчмар.
— Болница је у води, — рече један човек, који је из другог краја вароши малој гомилици приступио. — Хајд’мо у болницу! У болницу!
Живко оседла и мога и свога коња, вежемо их, онако оседлане, за једно дрво украј пута који води преко Честобродице, али странпутицом, право у доњу Мутницу.
Ступисмо на стазу која у цркви води. Свуда око нас нема тишина коју понекад само цвркут тичица нарушава, а из цркве се чуо дубок глас архимандритов где
— Много којешта мислим, брат-Радоване... Знаш, кад човек своје деце нема, онда о туђој мисли, туђу бригу води!... Да, да, тако је то! Малопре прође овуда мој ђак Милисав, покојног Богдана син... добро дете!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Подобне су воздуху и води, које, зато што се свуд и ласно имати могу, не чине се от какве цене, а у самој вешти најнужније су и најполезније на
Наравоученије Ваља знати да је крокодил једна страшна звер која живи у води и на суву. По виду подобан је гуштеру, али је ужасно велик. Неки су тридесет ногу дугачки.
Тешко оном коме реку: „Врачу, исцели себе”, и „ Учитељу, научи најпре се|бе”. Слепац слепца кад води, што ће им бити, може свак ласно погодити.
Ухвати ли га ко, ту ти му је и конац, зато је зец, и баш зато је створен. Тако и различна животиња и рибе у води: једно се другим храни.
Не желимо да смо свуда зејтин на води. 110 Путници и топола Путници на врућини дођу под велику Штополу у хлад, и ту отпочииу.
Не прође много, кад ето ти трећега. „Бабо”,— рече му — „та не чини тога покора, помагај! Вежи пса за врат, пак води за собом. Не срамоти се под старост. Ком си јоште видио да пса на леђи носи?“ — „Е, то је много!” помисли старац.
„Главу само”, — рече дервиш — „пак држи је у води колико дуже можеш”. Онда ти он с главом у чабар. Постоји неколико, па кад је из воде извади, гледајући са ужасом на
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ко је тај што ме гони и води кроз ватру битке и огањ грипа да једем, спавам, трунем у води, а кров ми само стара липа?
Ко је тај што ме гони и води кроз ватру битке и огањ грипа да једем, спавам, трунем у води, а кров ми само стара липа?
Гледамо тај пламен високо изнад голети, гледамо тај пламен, - у њему још ничега нема! Ни онај ко нас води не зна хоће ли одозго да нам сине зора, или пожар у коме ћемо, град за градом, жито за житом, изгорети.
спасава само горе; да те од секире сабља ослободи, да те из поплаве извлаче чакље и куке, да те у мутној И леденој води из уста кечиге отимају штуке; да се, кад сјаши, дизгини и узде одузму од сукненог хајдука зато да их, узјахавши,
8. „Било коју воду да додирујеш када држиш руку у води, Држиш све поноре везане за твоју руку“, како, у једној од својих славних химни, каже свети Симеон Нови Теолог,
да сам јуче имао милион, белела би ми се река од гусака! А данас ми се, за тај исти милион, не би на води забелело ни перце! да сам јуче имао милијарду, мого сам да питам пошто је Ваљево! А данас питам колко кошта зеље!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Алекса је опет кнез!” И одредише му више момака да води са собом. Мој отац договори се са Бирчанином, и почну јошт оштрије кнезовати и народ од сваке глобе и неправде турске
” Јошт неколико пођемо, а оно се нешто указа бело по води: „Ено, побратиме, гусака!” — Тек то Јова изрече, а повика думенџија: „Ко се плаши, нек у лађу легне”.
И тако определимо Протића Јову да плаћа и води рачун, а како нестане, ја извадим те по 20 дуката дам му, и опет тако. Дођемо у Букарест 14. септембра (1804.
Управо сиђемо на Дњепр где је ћуприја све од пола јела некако увезана и на води плива. Како с каруцама на њу наступимо, а она под нама поче тонути и сви у кола наплаци у воду опливаше.
Ја чујем, да је Карађорђе дошао на Бели Брод, и одем к њему. Он води са собом кнеза Теодосију из Кнића и Гружана око триста војника; Милан и Милош Обреновићи с Рудничанима, и горњи крај
и ми, нас око сто педесет, за њиме, премда се његов коњ, дорат, и наши̓ неколико коња, а и мој, поиздалека за нама, води; али ми сви у опанцима за њим пешке уз Добрану, куд нас Милош проводи, више шумом него пољем, до Цера планине, испод
оружјем на Турке устала, заиште од нахије најбољега и правосуднога човека, и тако од сваке нахије по једнога са собом води, и свакога кривога даде оним људма те пресуде, и какву каштигу они изрекну, он, Карађорђе, даде својим момцима те
” Карађорђе: „Којекуда, ето у скупштини пак бирај најбоље и кога хоћеш, пак људе води у монастир Вољавчу, и тамо седите!
Карађорђе и сви рекну: „Дабогда срећно!” — „Сад,” вели Карађорђе, „узми и̓ пак води у Вољавчу; и старајте се како вас Бог учи за сав народ српски, да би и мени терета мало скинули; а ја ћу скоро тамо
оде у Боговађу, пошље игумана Жарка, дозове у манастир Боговађу Петра Мутњанина, и на питање, зашто он толико момака води, и по сиротињи бадава ̓рани, — Петар му је казивао: да се у тамошњим нахијама збркало и да тамо немају ̓ране, да су
Он му је казао: „Брате Петре, иди с душе, води те момке и распусти, нека иде сваки својој кући, јербо ја не могу то трпити да ви народ узнемирујете вашим конацима” и
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви
Може бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао да добро пропита шта је што.
« Ајак! Мој Пупавац сву ноћ седи крај огњишта и стиче ватру око лонца, а папуча се само преврће на кључалој води... — Гости се опет узели смејати. Сиромах Мојсило да у земљу потоне од бруке.
Врело олово чвркну у води и начинише се од њега парчад свакојака облика: нека као цветићи, нека као иглице, а једно повеће изиђе доста налик на
није пљуцкао у таван, нити се возио на лађи за атер бифтека, али се на најјачој цичи купао свако јутро у хладној води, ломио прстима коњске потковице за опкладу, па чак учио и српски, и, после дугог учења, једва научио неколико речи, па
— Чујем, чико! — одазва се неки момчић из куће. — Идиде доле с кумом на ливаду. Ухвати вранца, па му подај нек води. Момчић истрча из куће, па оде напред у ливаду. — Е да идем и ја, куме! — рече Пурко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Што ме не пустиш? — Јеси полудео, богами!... Нећу, полази! — Мој бабо има пара!... Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. — Пара!... Пара!... А што ће мени паре?
— Домаћине! — Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом. Он је на земљи, а није на води!... На води стоји само лађа и воденица... Ја нисам домаћин него воденичар... — Па што си се закапијао?...
— Домаћине! — Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом. Он је на земљи, а није на води!... На води стоји само лађа и воденица... Ја нисам домаћин него воденичар... — Па што си се закапијао?... Отвори врата!
— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици... Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори... Ти знаш, сваки је на свом месту... Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!...
Док длан о длан, и стража ту. — Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јовица!... Ви ћете са мном... А ви... Ногићу, ..... Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај... Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав! Збогом!
И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван. Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак.
Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!... Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна? Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...
— додаде Станко. — Јест, одмах... Теби су највише пакости учинили, теби их дајем!... Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... — А Миражџић? — И њему ћемо судити. — Зар без мене? — упита Станко. — Чекаћемо те.
— И ми смо хтели, али не даде харамбаша... Зато ти се данас придружисмо. Ево ти и наших руку и наших глава!... Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. — А шта је с њом било? — Збиља, шта је било?
и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву. Он пристане и почне копати.
Станко баци капу увис. — Господе!... Хвала ти на твоме дару!... Ногићу!... Ево ти чете!... Води нас све куда ти душа жели... — А ... јок!... Харамбаша рече: Станко је добар, нека он буде харамбаша!
Свештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. Кад из куће изидоше, он рече Станку: — Напред, сине!... Води нас! Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! Станко осећаше нешто узвишено у души својој.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Дучић ПЕСМЕ Садржај КЊИГА ПРВА: ПЕСМЕ СУНЦА 2 СЕНКЕ ПО ВОДИ 4 ЗАЛАЗАК СУНЦА 5 У СУМРАКУ 7 ПАДАЊЕ ЛИШЋА 8 АКОРДИ 10 ПОЗНАНСТВО 12 ТИШИНА 14 ЈЕДНЕ ВЕЧЕРИ У
ПРВА: ПЕСМЕ СУНЦА Пријатељима Алекси Шантићу и Атанасији Шоли СЕНКЕ ПО ВОДИ ЗАЛАЗАК СУНЦА Још бакрено небо распаљено сија, Сва река крвава од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија
једно друго Крај зелених река; или ноћ кад броди, И док месечина непомично, дуго, Лежи хладна, бела, на заспалој води.
На ком се мосту икад могу срести Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно! Води ли пут наш к теби, да ли води? Крај и почетак — је ли то све једно?
На ком се мосту икад могу срести Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно! Води ли пут наш к теби, да ли води? Крај и почетак — је ли то све једно? Ко печате ти чува неповредно, Ко твојим страшним границама ходи?
Где је тај светли извор, шта је Та истина прва, далека? Не води ништа у те краје! Све дубља и црња је река. Да најзад с чистог захватим врела! Да спојим извор и ушће!
На брегу изнад мокрог крша Први зрак сунчев тек се роди, И невесело залепрша, И угасне на плиткој води. СУША Већ месецима огањ дажди, Препуклу земљу мори суша; Најзад ће сунце сад да зажди Замрли гајић оскоруша.
А гром једанпут кад је зажди, Нестаће као бог, без трага. МРАВИ Све путем који води слави, Кренуше као војске мрака. Биће се данас као лави У ноћи туђег мравињака.
кад угасну стазе, Душа мртвог дана, суморна, још ходи, И шуми: кô тамне, искидане фразе Музике у ветру, у грању, по води. Тад се јави ехо непамћеног јада, И бол неке давно преболеле ране...
Тако, као одјек у самотну гору, Вратиће се путем који мени води, Твој дух, сав окупан у вечној слободи — Као црна птица у сунчаном мору.
И за једром које не зна да кривуда, Морепловац-витез по незнаној води Откриваће острв по острв, да свуда Огласи се краљем и даље заброди.
Мој непријатељу с два велика ока, Сви су пути празни и мрак је на води. Да те видим, страшни! Глухе су ми ноћи Без твојих корака: вечно, непрекидно, Без тебе ћу бити бедан и без моћи,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.
Какав мртвац! Ви мислите он то збиља мисли? Мари он и за суседство! Него не да он да моја мати води рачуна о његову доласку, па не зна од зла како ће да почне. Хтео би да мати спава, само да он може без бриге банчити.
Поодавно је већ како поп не може да махне косом, ни да закопа мотиком, али зато је он ипак увјек у послу. Он води бригу о цијелом селу. Час је у једној, час у другој њиви, сада у школи, послије у цркви.
се боље уобљавају обрашчићи и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже коње да води душу села из села. Кад по други пут оде, пође све по старом.
Онда се опет лијевим раменом окрете кмету: — Гдје је овдје школа? — Ту је, господине, одмах до цркве. — Води ме! — рече господин човјек. — Затворена је! — А ти је отвори! Ја сам наименован за учитеља у овом селу. Гле!...
сасвијем му се затвори, а онијем другијем погледа најприје кмета у опанке, па онда у капу: — Нећу, — вели — хајде ме води! — Ама сједи да пијеш штогод! — рече кмет.
— рече кмет. — Нећу ништа, рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње — води ме! Кмет оде с њиме. — Какво је ово чудо? — рече Остоја Пурешевић. Јал' је нешто превећ мудро, јал' је сасвим лудо!
Погледа ковача још једанпут, не рече му ништа. Само се сави у струку и оде даље. Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.
Па господин начелник коме се на велике празнике мора правити визита и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе кад почну да певају. Поједине певаче већ
А то је дошло и поп-Спири однекуд до ушију, и наравно да га је јако заболело то што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.
се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже
— Питај га ти. — Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида, која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву. — Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера. — Ју, слат — ...пардон...
Али је село к’о свако село: свој хлеб једе, а туђу бригу води. Није тако стајала ствар с поповима. Код њих није важило то правило да свако чудо за три дана траје.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Од жена не може да се прође. Из свију маала, капија и чаршије, стичу се и иду друмом што води гробљу. Старе, поштапајући се, у празнична одела, са свећама, заједно са обудовљеним снахама и кћерима иду напред, а
А поред тога морала је да води бригу и управо носи се са свима просјацима, и суманутима којих је увек било пуно. Сви су они били ту, на окупу.
пространо, гробљанско звонење, заједно с тим звонима причињавао и он, где онако згрчен, гегајући иде испред спровода, води, као показује му пут за гробље испијајући са сладошћу цигарице које купи уз пут.
Па кад тако накупи, онда све одвуче и нанесе где је била црква. И сад, кажу, да је путања која води од порте до цркве од тога његовог камења начињена.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сад чика-Гавра ухвати за руку госпођу Макру, па је води до других врата; нешто јој шапуће, да Чекмеџијић не чује. — Но, како вам се допада мој Љуба? — Фајн — здрав момак!
водила, опет је госпођа Евица хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже да она кућу води. У кући је било све чисто и у реду.
То је насиље — ацтус потентіае; ето треће акције. Алка за кратко време навуче на се три тужбе. Ћирковић је води у Пешту да тражи фишкала. Неће да преда ствар каквом варошком прокатору, већ праном пештанском фишкалу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он се брзо спреми и кад неки сељак однекуд дође да га води он пође одлучно пред свима у оном правцу цркве. А тамо унапред, камо се он кретао борба је још трајала само са све
уђите ви, али без оних који нас мрзе“ И тај глас из гроба, пун опомене и пун претње, гура је ипак и обазриво води и мами оним светлим и величанственим врховима на којима се удише најчистији ваздух идеала. Јадница.
Африка
Читава звездана кола одскакала су од брода, и губила се у води. Велике светле кугле, као запаљене буктиње и као сунца, бежале су такође од нас.
Он је некада био у Африци генерални директор агрикултуре а сада води једно велико предузеће за производњу кафе. Ми ћемо само до његових плантажа ићи заједно а онда ћу ја продужити сам.
Ћутљива вода била је између њих као заспале реке. Брегови острва, огледајући се у води још обасјаној сунцем, које само што није потпуно зашло, беху обрасли травом и високим жбуњем, не сасвим честим палмама
Узвици ноћних птица и мајмуна имају чар нашег лавежа паса. Младић–црнац који нас води, бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро белица, груди уздигнутих, кратке косе и нимало стара: свега петнаест
Већ одавна пролазимо по води крај сасвим мајушних црних дерана у малим вретенастим пирогама, истесаним из стабла, којима они управљају веслајући
Дивно је како успеју да се понова убаце у пирогу која нестабилно и само својом средином стоји на води. У свакој пирози је само по један младић опружених ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има
То беше прави концерт, најлепше младежи у најлепшем пејзажу. Кад су завршили, пироге осташе празне. Певачи су били у води, ронећи за новцем којим смо их наградили.
Сад бар знам ради кога долази она да слуша када се увече води разговор са Робертом. Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у
“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом. Рекло би се да води у неки други свет, да „по ној плове духови.“ Врућина није била прекомерна.
У једном удубљењу између шуме и изненадне црне стене у води, урођеничко село дугих тамних слемена од стабала сасвим ниских над земљом.
Млади шеф лабораторијума, блед плавоок деран, опаљен сунцем, води нас кроз огроман расадник, што би, да је у Европи, био један од најлепших и, толико су стабла већ дебела, вековних
Земља под ногама, као у песми о Заспаломе Бозу, још мека од последњега Потопа. Чамац клизи по води, која страшно јако мирише; кроз тако густа испарења, да се скоро сумња да овде постоји тачна граница између водене
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Кад муж иди по своја посла, добру газдарицу треба да води виршофт... Разумиш што сум казо? Да си не макниш од твоја соба. Сад ћим ја да дођим. ПОЗОРЈЕ 6.
“ душо Јуцо, ти имаш грчко памет у глава, ти ниси од сербско род. ЈУЦА: Мислим да се моја баба од грчког колена води. ЈАЊА: Их, их, их! Што ми не кажиш, да ти пишам у новину? Какво елинско мудрост!
(Отиде.) МИШИЋ: Овај све о коњма бригу води. Сирома, поплашио се да и не мора дерати, но ја сам крив што сам старца на то навео.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Његова жена, на то, изиђе из воде, а њен муж поче, у истој води, да чучи и да пере ноге. Соба у којој је прве класе лајтнант Петар Исакович, са женом, становао, имала је на зиду неке
Пиши ти тамо, у Бечу, да сви ми идемо, и деца, и ја, и Ђурђе. Ја сам за то да се иде. Таква сам. Куд пут води са мном, питаш? Куд хоћеш!“ Ђурђе је све више махао руком, као увек кад би његова жена почела пре њега.
Петар се јадан бранио, а шкрипао је зубима, па је најзад и он викао да сенатор, ако ћерка хоће, може да води ћерку! Па је залупио врата, тако да су се прозори тресли на трактиру.
Егзерциришта су била празна, пожутела, спржена, а трска у води, око барутана, била је сагорела. Због тих барутана, иако су биле зазидане у земљу, опкољене јарковима, Темишвар је
Трифун се држао својих сународница, у околини. А нарочито их је бирао, тако, под обрамицом, на води. Тај четврти Исакович у Темишвару, Трифун, био је рођен године 1700, а учествовао је у ратовима Аустрије, у чију је
Било им је речено да ће путовати по води, по Бегеју, а то је за ту децу било нешто ново, као за другу децу вожња по мору, па су била сретна и радознала, а нису
Она је, неко време – као и Варвара – била, необично, одана Павлу, који је у тој фамилији био нека врста пастира, који води стадо. Само је за тим пастиром остајао звек мамуза, а не глас звонцади.
Исакович сустиже госпожицу Теклу, брзо, стидљиво, јер се ето подетињио, па је узе под руку, као да води њену матер у шетњу, госпожу. Трогателно, покуша да то младо створење уразуми.
Мислио је да је пошао у шетњу, са ћерком јунака, мајора Јоана Божича, а ето га води, у шпацир, унука воскара Деспотовича. Питао се с ким то путује и куда?
На кући су били упаљени сви фењери, а у прозорима су гореле свеће. Сав је Херренхаус треперио, као да плови, по некој води, у вечерњој светлости и тмини. Путници су били срдачно дочекани.
чије су кићанке падале до рамена, а почео је да испитује Агагијанијана, и о томе, како иде у росијско посланство, куд води пут, где се могу најмити кочије, како би познао росијску палату у Леополдштату?
Његове зграде биле су у води, а, иза њега, испод високих прозора, уских као пушкарнице, није било ничег, сем реке и баруштина.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер ово се предлаже богољубивим душама као неки пут који лако води у добродетељ, и ово доноси славу истиниту и част поуздану.
се задржасмо, али је и ово казивање добро милостивим и богољубивим душама, а уз то је и брз и згодан пут који к Богу води, који свакоме од нас који хоће милостиње више вреди од телесне свеспаљенице, то јест поста, и више од сваке жртве и
сви са светим прославише Бога, који „даје храну сваком телу“, као што Давид каже, који због свога великог милосрђа води бригу не само о људима него и о малим животињама и птићима враним, када га призивају, а колико ће пре оне који га се
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сва природа је жива или дејствује као жива, и мртве ствари и замишљене. Има духова у води, у земљи, у дрвећу. По пространим и недирнутим шумама и планинама су разне виле, које воде интересантан живот и често
И то га понекад води жестини; остало је у њему нешто хајдучко, као што то налазимо у шумадијском хероју Карађорђу, сину те земље, личности
Разлика у вери, нарочито ако је у питању католичка вера, није препрека или се бар о њој не води рачуна, утолико пре што Арбанасе сматрају за рођаке црногорских племена.
год., реч је о подели животних намирница становништву; један стари, слепи ускок, кога води унука, враћа се с оним што је добио певајући песму о Краљевићу Марку а народ је у хору прихвата: сви су је знали.
Изнад обеју се дижу кршевити одсеци и планине Старе Црне Горе преко којих води један друм од Котора на Цетиње, а остало су постопице и кириџијске стазе.
Нема средства које би они сматрали за недопуштено, када добити води; могло би се штавише рећи да готово претпостављају неправилне и скривене начине и путеве.
Међутим, њихово национално осећање остаје неодређено или без дубине; њега не води, као што то иначе бива, нека врста националног инстинкта.
Три су села са правим Арбанасима: Трница и Дубово, високо изнад пута који води Радиком, и Штировица под Корабом. Арбанашко становништво ова три села појачано је скорим досељавањем Арбанаса и неких
Најбоља је она која води из Лазаропоља у Малу реку а пролази испод села Осоја. Са висине се види, како многобројне путање полазе из села пењући
скочила једна девојка после Косовске битке, јер није хтела да „гове Арапима“, који су земљу били притисли, већ овој води. И сада она о Ђурђеву дне „искаче и чешља се“ код овог вира.
Нижа је и ужа ђаватска преседлина (1150 м), којом води пут за Битољ. А најужа и најнижа (1090 м) је преседлина Превтис, којом води пут за Корчу.
А најужа и најнижа (1090 м) је преседлина Превтис, којом води пут за Корчу. Овде се, у близини Ресна, састају западномакедонски са јужномакедонским и епирским, јако посећеним,
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Завиривао је од вира до вира и плачним гласом питао рибе јесу ли у води видјеле џак с мачком, али оне су само мудро ћутале и ћутке мудровале бљескајући својом сребрном одјећом.
— Нема га, значи, у води, јадан ја и кукаван! — отхукну чича — мора бити да је још гдјегод на земљи. У свих пролазника уз пут Тришо се пропита
Чича је само уздисао: — Да га нису птице однијеле кад га већ нема ни у води ни на земљи? Можда је негдје на дрвећу или, наопако, сједи у ваздуху!
А мјесец се на то само смјешка, облијева сребром чича-Тришину сиједу косу и крчмареву ћелу, огледа се у води, у очима мачка Тоше, који се пење уз врбу, и у зјеницама Шарова, који почесто на њ завија као и некад, кад је сједио
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Нек је и глуво и слепо оно је мајци лепо. ИДИЛА И видео сам: у једном кланцу госпођа води аждају на ланцу. Ланац дугачак а госпођа стара, аждаја несташна па само трчкара.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Леш је тек после шест недела нађен далеко низ Дунав, разуме се: деформисан, али је утврђено да је шест недеља у води, тачно толико колико је прошло од нестанка вашега мужа, затим иницијали на кошуљи били су иницијали вашега мужа и ми
) Које је већ доба, а њега нема. СПАСОЈЕ: Доћи ће! Немој бити нестрпљива. АГНИЈА (загрли Вукицу и води је у собу): Слатко нестрпљење! 'Ајдемо! ВУКИЦА (пролазећи крај оца): Кажем ја! АГНИЈА и ВУКИЦА (оду у собу).
СПАСОЈЕ: То није све; уверићете се да није све кад вам изнесем материјал. Почетак истраге води од некакве крађе писама у вашој кући... МАРИЋ: Љубавних писама? СПАСОЈЕ: Тако ви кажете, али истрага друкчије каже...
Преписку која не води у тамницу, већ право на вешала. Млади човек се нашао у забуни; није свакојако желео да задржи такве списе код себе, а
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Тек кад се Бароница попела на скелу, извадила је ноге којима је дотле млатарала по води и погледала нас. - Весна неће ништа рећи! - Знам - рекао сам. - Отац ће сазнати и без ње.
- упитао је, а оштри дечји гласови почели су да сецкају тишину на резанце. Она мала још је млатарала ногом по води, иако је Тиса била хладна и муљевита испод светле, дрхтаве коже, налик на живу. - Нисам чуо како се зовеш?
- Нећеш прећи! - Атаман то испусти из себе у једном даху, а ја помислих да сам за два трена у води, погрешно као и увек. Био сам на другом крају скеле, иако су се гаће на мени тресле.
који сам почињао да препознајем: док је била жива баба што је имала нешто мађарске крви у себи, имала је обичај да ме води у цркву. Умрла је кад ми је било три године и од тада нисам прешао црквени праг. Моји су строго свесни.
- Рибе, шта је то? - упитала је. - Животиње с репом. Живе у води! - рекао сам. - У води? То мора да је страшно. У хладној мутној води, без ваздуха!
- Рибе, шта је то? - упитала је. - Животиње с репом. Живе у води! - рекао сам. - У води? То мора да је страшно. У хладној мутној води, без ваздуха! - климала је главом сажаљиво очигледно забринута због риба.
- упитала је. - Животиње с репом. Живе у води! - рекао сам. - У води? То мора да је страшно. У хладној мутној води, без ваздуха! - климала је главом сажаљиво очигледно забринута због риба. - Оне су навикле на то.
Онда сам је видео како отвара и затвара уста. Певала је опет песме о бродићу, а мени су струкови поигравали на води. Риба је као луда налетала на мамац. Тако сам уловио два шарана и штуку, а онда их опет бацио у реку.
Он спава највише један сат. Кад се пробуди, доћи ће да му покажем рибе, она створења с репом што живе у води, причао ми је о томе, недавно, један господин. Штуке имају свадбену ноћ. Јесте ли чули да штуке имају свадбену ноћ?
— 3а рибизле си сазнао тек пре два минута! — говорила је леђима окренута, а на води се као златне жабице распрскавало сунце.
Чуће те ако није у води! - додао сам, али сам негде при дну душе био убеђен да би је он чуо управо и на дну Тисе. Звиждала је гласно као ђаво.
Осећао сам како ми се сви мишићи на телу опуштају. Били су то тренуци спокоја какав сам осећао само у води. Лежећи на леђима гледао сам жуту ружу сунца како окреће небо око себе, и обале с мирисом врбака у наручју.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Мрзи ме на води трговати. — ’Ајдмо у Лајпциг, па да донесемо разна еспапа. — Нисам за лајпцишки еспап, волем са платном.
Госпођи Соки и Сари очи сузе. Одоше. Гледају дуго за колима, док не ишчезнуше. ВИ Госпођа Сока сама води кућу. Уме управљати, али за дућан много не мари. Пера је сад у дућану и у механи газда.
Софра је хтео да га начини правим газдом, какав је сам он био, да буде од њега „слеме” куће, да, кад умре, његов Пера води стару његову кућу.
Но Шамика постаде тако „чуствителан”, да за најмање, ако му ко шта рекне, плаче. Е тако се сад води кућа и трговина господара Софре. Већ прођоше две недеље, а писмо од господара Софре не долази.
Већ армицијашу у колима је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га друштво не разуме да га у своју собу води, све ће му исказати. Велика радост од армицијаша, зна да Чамча вина има.
Довезу се у дворац. Ту слуге скидају госте, показују куд треба ући. Шљахтец уведе госте у салу, напред води испод руке господара Софру. Ту је већ много господе. — Нобіліс хунгарус, — претстави га шљахтец свима.
Ту морају наћи који ће их водити. Наиђу на једног калауза, и тај их води куд се њему допада. Возе се лагуном и каналима, сами не знају куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се
Почну мунтати. „Ко да више”. — Чамчи остане коњ. Пера је донде ћутао, а кад Чамча хоће да води коња, он опет почне све грдити, и не дâ коња водити.
одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му
Црњански, Милош - Сеобе 1
своје ћерчице у селу, дошла је била да станује, последња два дана, у једном кућерку покривеном трском, код обора, на води, само да би могла да проведе ноћ крај њега.
били су на високој обали Дунава, међу јаблановима, у једној огромној жутој, турској кући, око које су, доле, на води лежале лађе кријумчара. Кад их је по други пут остављао, остадоше у једној ниској, немачкој гостионици, испод Беча.
ИИИ ДАН И НОЋ, ПРОТИЦАЛА ЈЕ ШИРОКА, УСТАЈАЛА РЕКА, И У ЊОЈ, ЊЕНА СЕН Кућа Аранђела Исаковича, велико здање, на води, на крају сребробогатога Земуна, била је у пролеће 1744. понова лепљена.
Најрадије трговаше на води. Желео је да свуда прође лађама, непомичан и замишљен. За неколико година, плећа му се погурише и прсти му постадоше
ИВ ОДЕ ВУК ИСАКОВИЧ, АЛИ ЗА ЊИМ ОДЕ И ФРУШКА ГОРА Аранђел Исакович био је почео да се дави, у хладној води, заједно са једним коњем, што је предњим копитама прскао у вис муљ, а задњим замутио сву воду уоколо, жутим песком.
Београдски град и шарени, турски трг, коњи што се у води даве, велика и плава његова кућа, блато и мреже, лађе и врела, окречена пећ, ковитлаху се више пута око његове главе,
уморној и бедној, уплашеној и замишљеној, учинило јој се да је заспала, баш када угледа, под прозором како јој иде по води муж, сав обливен крвљу и мокар; необучени и неочешљани Вук Исакович, са огромном батином у руци, која је допирала до
Пошто је ређе могао да је води на балове у Брод и Осечки град, водио је чешће жену у лов, на лисице. То му је, уосталом, било једино занимање,
Остављаше је свуд саму, на води, од Галца до Беча, већином без новаца, у немаштини; нити је питао што кад би се враћао.
кући, да се брат брату и жени јавља, сав крвав, расеченог лица и одсечене главе, јашући на великој жаби и ходајући по води. Зато су, помислише тада, тако страшно урлали прошле ноћи пси.
Сетивши се својих, осетио је колико припада другоме, некоме што га овако шареног и надодољеног води тамо‑амо, заједно са том војском, којој је само ноге видео, у облаку прашине, како иду, укорак.
Ни тамо, ни онамо више не води његов пут, него на сасвим другу страну, по туђој вољи. Са оном страшном раном што му се протезала од гркљана до десног
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
жене којима тешко падају ограничења брачног живота узимају бакарне новчиће са очију мртваца, оперу их у вину или води и течност дају својим мужевима да попију.
У Скопској котлини жене верују да моћно средство које помаже зачеће јесте прах од иконе размућен у води.¹⁰ У срезу бољевачком „жена која не може да рађа, ваља да оструже мало од стожера са гувна, али од оног стожера, који
удара у греду или у рог, те истерује црвоточину; она пак, кад у чанак макар најмања трунка црвоточине падне, попије у води.“¹⁴ У справљању ових напитака за плодност жене често се користе и одређене лековите, спасоносне биљке.
и жена који сумњају да немају деце због враџбина подметнутих на свадби, да би са себе скинули ове чини, купају се у води у којој се налази расковник, биљка позната по томе што може да растури, раскује мађије.
Један од тих начина јесте да се нероткиња окупа у води у којој се породиља окупала трећег дана после порођаја и у којој се налази „постељица“.
У једном таквом магијском обреду жена опере своју сукњу и кошуљу, а онда окупа петлића у тој води, изговарајући три пута ове речи: „Ове године окупала петлића, а догодине синчића!
“ У Гружи, породиља би требало да украде три ивера која су отесана приликом грађења куће, и да се окупа у води у којој су они потопљени.
одређених намирница уносе и психичке, моралне и физичке карактеристике које се приписују животињама и биљкама од којих води порекло та врста хране.
веку. Овај славни путописац пише: „Дјеца се по древноме народном обичају перу у хладној води, па Морлаци доиста могу за себе рећи што и стари становници Италије: Синове, род чврста кова, одводимо прво до ријеке
Такође се води рачуна и о води која је остала после купања новорођенчета, јер се и преко ње може исто тако нашкодити детету.
Такође се води рачуна и о води која је остала после купања новорођенчета, јер се и преко ње може исто тако нашкодити детету.
Строго је одређено када ће се, колико често, у каквој води и како дете купати, па чак и то где ће се просути употребљена вода.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
изда и шева, и гуштери, сунца уживачи, и песникиња мириса, зова, за себра, себар издати неће, за себра који у поводу води по десетину себара синова.
у храму, и у рају, нумерисано место чека, за оне који још за века гробницу где ће лећи знају; за људе које на свакој води чекају броди и котва у сваком бродолому, којима су сви знани и незнани анђели милосрђа осигурани.
оне који никад пелегрини нису били, који нису никад својом руком зажегли пламен, ни истерали искру из кремена, нису води помогли да шикне из стене, нису градили колибу од глине ни од сламе, нису низ поток пуштали сплава, ни имали барке
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
то ми нимало не смета да разумем ово вече у »Хунгарији«, где је тај четрдесетогодишњак дошао да чује како ваша веза не води ничему. – А чему би требало да води? – Шта ја знам? Сада не води ничему! Он ћути.
– А чему би требало да води? – Шта ја знам? Сада не води ничему! Он ћути. Ти му онда објашњаваш да ти је доста скривања по тајним местима.
– А чему би требало да води? – Шта ја знам? Сада не води ничему! Он ћути. Ти му онда објашњаваш да ти је доста скривања по тајним местима.
Плакаће, биће им лепо, биће им очајно, биће им очајно лепо. Растаће се једанпут заувек, јер њихова веза не води ничему.
да живе без љубави дан, два, три недеље, а онда ће се поново наћи у »Хунгарији« да кажу једно другом да њихова веза не води ничему. Док си излазила, погледала си ме расејано, Жужи. Сва љубав била је већ потрошена.
морате летовати — таква су правила игре у коју сте запали, па сад седите у колима поред свог мужа на цести што води ка мору. Колико сам вас пута сусрео последњих година!
Силазе на асфалтни пут што води до мора. Испред њих плове на маестралу запењена острва. То је предео лукавих примораца и још лукавијих риба.
Кажу још да је био строг и ћутљив човек и да нису смели да га питају куда их то води, а он их је водио све дубље у планине, па су се негде крајем августа месеца нашли тако на некој непознатој
све време крио једног дечака — сањалицу, и да га тај дечак све чешће буди ноћу, извлачи из брачне постеље и босоногог води за руку у кухињу, где сатима седи и пуши, гледајући са зебњом како је ухваћен у кавез који је сам себи створио.
Шта ми остаје још да чекам? Једну собу више? Два службеника више? Двоја врата више на аутомобилу? Куда све то води? — Шта радиш будан у ово доба ноћи? — пита у пролазу према купатилу жена средовечног мушкарца.
Проналази његову девојку и води је на кафу. Говори јој да је њен муж стар, болестан, неодговоран и да ће пропасти ако је напусти.
»То је све што имам!« Даље од вечног рата који се од постанка света води између часних грађана и курви, што даље од говеђих резанаца од којих се праве најбоље омче за вешала!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома! Кажите баби да јој водимо госта, добра госта, ваистину! Кићуне, води и коња с мазгом, е ћу с дружином пјешке. Хај’те и ви, снахе, својим путем и кажите у браства ко нам ускочи.
Послије ручка њих двојица појахаше коње и отидоше путом што се пење уза стране близу брда Вртијељке и што води у Ријечку нахију.
Највише се Јанко зачуди кад од рођака дознаде да Ријечани и Црмничани често бију бојеве и на води са Арбанасима и Турцима! Уговорише да ће сићи једном доље, ако буде могуће, и возити се по језеру...
Након три-четири стотине корака, вођ и Перо стигоше врх пута што води од Никшића у Гацко. Он стаде и даде знак да се остали за њим уставе, па даде знак Крцуну и Јанку да му стану са стране
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
И ДЕВОЈЧИНА ТЕТКА ТЕТКА (гледа у карте, које су по асталу разређане): Ево млад момак у кући с мислима и персоном; води венчање у глави. други један црномањаст држи се смртан. (Броји.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Од писца се, даље, тражи да води рачуна о употреби лексике; та врста обзира према дечјим могућностима очистиће текст од апстрактних речи, од туђица и
Јасноћа и једноставност не постижу се грубим упрошћавањем стила и грађе. Механичко поједностављивање неизбежно води осиромашењу, упрошћавању, заглупљивању и ачењу.
Дечја књижевност је, у овом часу, нашла један од пречих путева који води ка том циљу. НАИВНА ПЕСМА И Оквир ове расправе јесте дечја песма и критика дечје песме — тема која се често
Уопште, ако је тачно да води рачуна о читаоцу, биће да су јој одрасли за то захвалнији од деце. Реч је о једном искуству уметности, једном
Кад год му се тешка глава отме и пође к води, он је, не будећи се, опет подиже натраг, па се све чини, да се он то лагано и устрајно клања неком у потоку,
Две уображене, размажене, танкоћутне принцезе, Виолета и Маргарета, полазе на игранку свог живота и пут их, наравно, води кроз мрачну шуму.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Како преотеше ма конзервативци, збогом! Жутилов је поштен човек. 2. МИЛЧИКА води ЕДЕНА, накићена маџарском кокардом, ПРЕЂАШЊИ МИЛЧИКА: Господо моја, ја се надам да ће вам бити по вољи овај гост.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1842, по династичној промени, постаје секретар Министарства просвете, потом члан апелационог суда. 1846. води државне питомце у Русију, где остаје пет месеци.
Пре свега, он је сувише моралист и предикатор, и личности представља и интригу води ради поучнога свршетка и неизбежнога »наравоученија«.
Песник је за њега изабраник Провиђења који људе треба да води истини и моралном идеалу. Сва његова поезија је чисто дидактична, пригодна и родољубива.
Као романтичарски сликари, он не води толико рачуна о тачности нацрта, о правилности линија, о складу између појединих делова; за њега је главно непосредан
Добар зналац језика, Матавуљ је прилично и преводио. Међу осталим, превео је На води од Гија де Мопасана (1893), збирку бајки Вилина књига (Београд, 1894), Сеновита кућа Чарлса Дикенса (Београд, 1893),
Милићевић, Вук - Беспуће
бујном зоби, вијуга преко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају своје сјене и повијене, погнуте гране у води, шуми кроз сјеновите шуме и бучи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и
А за њима измијешана поворка људи, жена и дјеце, која води разговор, која је дошла више из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, осим неколико баба које мислећи
Растали су се ћутећи, док је сунце ударало у прозоре, улазећи у собу и блијештећи вани у мутној води која је полако отјецала.
Ипак, на махове, снажно избијаше у њему тјескоба, мрачна и црна, пуна питања и сумње: „Куда то води?“ И он се упињаше да разумије то ново осјећање, бојећи се да га назове једним именом, и преврташе га, испитујући, са
се крене, исправи, пође; који га је обухватио својим великим, неприродним рукама и стеже му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи му да не
Она му причаше са утопљеним очима у води, све што је преживела, сву своју тиху несрећу, све своје зебње које су јој мрзле душу и огорчавале њезину сјетну
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда, Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш?
тело предô Кâно оцу своме што би чедо, Јер да теде, могаше ме једном Руком својом задржати ледном, Та кад оно у Води неука Доватила та самртна мука, Кад се вода нада мноме склопи, Ој Дунаво, ти ме не утопи, Ти ме диже, привати
јунака не има, Гледну даље, и заман бејаше, Већ за њега запитати шћаше, Ал' ето га, ето сивог тића, Иде Стојан и води вранчића, За њим ступа љуба вереница, Тужна јадна кâно робињица.
од пријачину, Пред онога старог Мехмед-бега, Што му рекâ да ће данас доћи По шћер милу, по гиздаву Фату, Да је води себи за љубовцу, За видјела рекао је доћи, Сунце зађе, а Мехмед не дође, Нити једног посла гласоношу, Да дознаду
Десно, лево мене нога води, Куда иђа јуче прељувена; Сунца јарког веће зрака блена За горицу чарну доле оди. Чу ли, чу ли, штано онде шушну?
и од тичи гњезда; И о оној љутој гвоздензуби, И јунаку штоно је погуби; О керови и красни коњици, И лаганој по води лађици; О гујама под каменом љутим, О смоквама, и наранџам' жутим; И спомено чудновату траву Што на свету сваку
Боже“, па назаде, Ал' га она тврдо прима: „Срце, злато, мој си саде, Мој си, мој си, са мном оди, Кући мојој ту у води!“ XXВ Она вуче: „Оди! оди!“ Узаман се јадан труди, Већ је ето, већ у води... Помоз', Боже! Да л' с' пробуди?
“ XXВ Она вуче: „Оди! оди!“ Узаман се јадан труди, Већ је ето, већ у води... Помоз', Боже! Да л' с' пробуди? Да ли беше све то санак?
, етц. — Потом сиђе са брда, и пође да се опрости са друговима. Пут га води кроз један шљивик2 (више Ауерове куће, — Стева3 га познаје), он (певац) пева: Ја доле с брега саде лазим, Но какво
Кад сутра сунца крас изађе, Усамљене ће нас да нађе, На своме сваки биће путу, Ал сваки води другом куту. Итд. до 30 реди. Он гледа све, и опомиње се утопљенога Арсе (Путника) итд.
Па довата пред собом стазицу, Да окуша јуначку срећицу, Стазом оди, стазица га води, Низ горицу све ниже и ниже, Докле једном у долу не стиже; Па кад прођи поред неког жбуна, Али нешто зажубори
“ А он на то дуго не одгоди: „Довед' свате, свом је двору води.“ Опростим се, помолим се Богу, Дојам коња, па ногу пред ногу, Јер због ране мора полагано, Па сутрадан стигнем
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
свог веселог друштва, брадоња се диже и крену према потоку (знао сам: иде да гледа рибе у оплићалој, смиреној јесењој води), а зачуђена дружина остаде да гонета каквог ли то свеца изненада добише.
и без тога шашаву, некаквим великачким пијаним мјесецом, који је сваки час упадао у моју букару и љуљао се у црној води сјенећи ми очи. Тако омађијан, отпловио сам за дједовим петама и до нашег заједничког кревета, из једног сна у други.
— Е, мој рођо, гдје није мачке, није ни куће — мудрује страшни кум и води Мулића у авлију. Тамо се износи свакојака бакарна стареж и, док то калајџија стручно прегледа, Рожљика га пропитује
лисичио, сладио и пренемагао се да збуњеном интенданту тек наврх брдске косе коначно постаде јасно да умјесто краве води са собом голему доброћудну момчину. — И-их, убила га света Петка! Разочарано се обазре на остављену долину.
ПЛАВИ ЛОНЧИЋИ Коначно и Шеста крајишка бригада напушта брда роднога краја, Подгрмеча, и креће некуда према Врбасу, води ладној.
Дјечак разви писмо и поче: „Драги ђедо, друже Василије, буди здраво ти на двору своме, а ја одох Врбас-води ладној, Врбас пијем, а четнике бијем. Око мене браћа Грмечлије, па друг друга оставити неће . . .
Обзире се на интенданца, који омађијано каса за њим, више из очајања него што га туда води његов посао, и пита га намигујући: — Бројиш ли ти ово, Сакане? — Бројим божију матер!
Сад се тим истим друмом, испраним и обрушеним, друмом који више никуд не води, један просијед човјек покушава вратити дјетињству, завичају, успоменама.
Сад је пред човјеком само пусто блиједо небо одсликано у мирној води пространог вјештачког језера. По његовим ивицама, непотребно удвојени и сувишни, окренути наглавце, ћуте околни
Јуриша она својим миром и на срце дошљака. — Путниче, немаш више с ким разговарати, немаш коме отићи. Видиш ли, пут води у језеро, у дубину, рибама. Ту, на још новој, незасјеченој ивици језера, све се прекида, нестаје.
живјети својим животом нијеме сјенке и за ведра, сунчана дана, он ће се, вјероватно, чак и назирати у сијерој мирној води језера. НЕПОСТОЈЕЋА БАКИЦА Чиновница општине нити чу нити видје кад су се отворила врата (а канда није дријемала!).
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ага је рекао да идеш. Избора нема. Учини, иако не разумеш! Не питај како и зашто! То зашто води право у лудило! Сад је дошло до најгорег, и горег не може бити; сад је лакше. Скоро ће ти и брат.
МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: у Алаху? ХАСАНАГИНИЦА: Одједном ми се одасвуд указује. Осећам га у води, у мирису кадуље, у укусу бадема, у чешљу кад се чешљам, у маслини, у коњу, у црвеном и плавом концу, кад везем...
А кадија је ко родна година! Знаш ли ти шта значи: кадија? То није човек, него мост који води право увис! Брат ти се показо прилично умешан. Од неприлике направио прилику. И себи, али и теби.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ђурђев-дан, ујутру, пре сунчева изласка — окупа, биће целе године здрав кô дрен, чије лишће, тада набацано, плива на води... Пошто се окупах, зађох по башти и отпочех да берем цвеће, које ће мати, са свећом, однети на очев гроб.
Кад се напије, скупи сву стринину децу, а и мене, па нас води по шећерџијницама, купује нам шта хоћемо, онда нас пошље да одемо стрини и похвалимо јој се, а он пође позади нас,
А сви свирају. Грнета гроће, ћемане клизи, дахире звони, а Шабан својом шупељком све њих води, извија, упада, прекида, сече, те да човек још више побесни. И заиста. Ено старојко и још неколико њих устали.
Око врата беле им се исплетене јаке, „колири“. А на главама им велике, топле шубаре. Сваки с обе стране води по неколико унучића, пази да се које не одвоји, изгуби, и ућуткује их кад се посвађају међу собом.
У наручју јој мој брат повијен, левом руком мене води, а ја у бошчици носим братове пелене. Чаршија пуна магле, испресецана укрштеним млазевима свећа из дућана или кућа.
Ишли би натраг кући. Она носи тепсију на глави. Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.
А са гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет. И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.
га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“...
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
» Ја ти верова(х) све, од точке до точке. Ко не би Србину веровао? Пак ти одо(х) шетати се по граду на води; пак ти поарчи(х) све што имадо(х); пак ти се врати(х) го, наг као мали прст, с пуном кесом надежде.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' ево, боже, прими ме бедну, прими ме бедну, худу невредну, Води ме, драги, Христову лицу, покрсти грешну потурченицу!
Ја ћу сад тебе у богу да тражим, близином твојом грехе да блажим, ох, води ме, води, Христову лицу, покрсти грешну потурченицу!
Ја ћу сад тебе у богу да тражим, близином твојом грехе да блажим, ох, води ме, води, Христову лицу, покрсти грешну потурченицу!
ИВ Меку је руку у руку дала, у суху руку седога кала, кале је води; кô пастир јање, нејако јање, кад води на клање; показујућ врата свога господара, унутра је пушта, врата затвара.
ИВ Меку је руку у руку дала, у суху руку седога кала, кале је води; кô пастир јање, нејако јање, кад води на клање; показујућ врата свога господара, унутра је пушта, врата затвара. „Ти ли си ћерко?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води. Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате шта је наш отац казао?
— па ђевојку за руку, говорећи: — На, води је, па нека ти је сретна и весела! А она сила оног часа отиде с великом хуком.
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му
Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо а сестра средња срете га у авлији, руке шире, па се у лица љубе; води брата на кулу.
Царевић сврати коња па управо у авлију, кад тамо ал' ево ти његове сестре најмлађе, руке шире, па се у лица љубе, води брата на кулу а коња у арове. Брат је пита: — За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек?
Цар се врло обрадује па му рече: — Дај да видимо, је ли та вода така. Пошто се цар окупа у оној води, постане здрав и млад као да му је то двадесет година.
А она одговори: — Дошао да ме види. Онда змај срдито рече: — Није он дошао да те види, него да те води. Чујући Стојша из двора овај разговор, изиће и он пред змаја, а змај како га види, стисне се на њега, а Стојша га
А она му одговори: — Дошао да ме види. Онда змај срдито рече: — Није он дошао да те види, него да те води. Чујући Стојша из двора овај разговор, изиђе и он пред змаја, а змај како га опази, стисне се на њега, а Стојша га
А рибица му рече: — Ево је међу нама, створила се риба, а ждребе рибић; него удри уларом по води и реци: „Дура, бабина кобила!“ Онда он удари уларом по води говорећи: „Дура, бабина кобила!
“ Онда он удари уларом по води говорећи: „Дура, бабина кобила!“ А она одмах постане кобила као што је и била и изиђе са ждребетом на обалу.
Кад она дође са својим другарицама у галију, ти је води све из дућана у дућан, и износи трг свакојаки преда њу све лепши и лепши, и све је забављај док се мало посумрачи, па
Онда рекне најмлађи: — Да зна свијет да се отисла пећина, па води уставила врело, а то је у чаршији на раскршћу! На то трећи од њихова друштва рекне: — А знадете ли ви онога бербера
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Пст! Субалтерн не сме рећи „али“. Што командант заповеди, мора да се изврши. Смрт или живот, о том нико не води бригу. — К оружију, непријатељ се приближује! 2. МАКСИМ, ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ: Но, како је било на балу, Максо?
СВЕТОЗАР: Треће: ни она жена није добра, која је распикућа, па ако ће и најбоље нарави бити, која води бригу само о баловима, увесељењима, соареима, да се лепо накити и иде у визите.
Забога, удавиће се, удавиће се! ШАЉИВАЦ: Да видите чуда, неће да потоне. Да ли би тако било у свакој води, не знам; али у рјеки мудрости пливао је као зејтин, Ни оквасио се није! ДОКТОР: Лак је мој разум!
ЉУБА: Оно нису муж и жена, него једно је момак, а друго девојка. СТАНИЈА: Па девојка води га под руку! Гле како је безобразна, како размеће рукама, како му говори.
ЉУБА: Зашто би сагињала главу, нисам ништа украла. ПИЈАДА: Код нас младу невесту не води девер из цркве, него младозења. ЉУБА: И овде су неки почели. ПИЈАДА: Како мислиш ти?
СТАНИЈА: Да девојки метну код куће привез на главу. ЉУБА: Па да је воде као слепицу. СТАНИЈА: Ако је воде, не води је туђин, него девер. ЉУБА: И да се свакоме поклања до земље. СТАНИЈА: Ка млада невеста.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Лети се непозвана појављивала на Сави; једноставно, затекао бих је на свом чамцу како ме чека са ногама у води и љубазно се смеши.
Једне године пронађосмо напуштен брод са кабином. Стајао је, онако распукао и никакав, допола у води, а од пола на сувом, али му кабина није нимало прокишњавала.
ГЛАВА ИВ Ана води међународне разговоре у студенском дому на Новом Београду. Крвава повест несрећног зеца који је правио неприлике у
Али то ничему не води! — А чему би, као, требало уопште да води? Кад већ хоћеш да чујеш шта мислим о томе, рећи ћу ти: само без аплауза,
Али то ничему не води! — А чему би, као, требало уопште да води? Кад већ хоћеш да чујеш шта мислим о томе, рећи ћу ти: само без аплауза, молим!
сам баш скроз-наскроз луда за Бахом, Чарли, могла бих да живим на Сави и да Дебиси није компоновао своје Одблеске на води, али Чарли, па ми сиротог Баха можемо да слушамо једино кад неко важан одапне или изгине маса света у каквој несрећи,
Идеалан брак ... — Ајде, ајде, децо! — јавља се бакута са задњег седишта иза новина, јер предвиђа куда води читава ствар. — Пази ко је умро Стара Веселиновићка!
Мислим, чак и он то примети, а то дословно значи да тераса плива у води. Али познајем ја њега: у таквим случајевима он обично помисли да је падала киша док је стваралачки књавао после ручка,
али они ће, даме и господо, живети као што треба да се живи: неговаће бебе, правити штрудлу од јабука, возати скије по води и шта ти ја све знам —-казао је Суле прорачунски — а неће непрестано масирати Сироти народ усрећитељним решењима као
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Окреће се болница: коло води Бунило, у шаци му метвица; младожења Хрипавац, невјеста му Грозница; Хитропреља пристиже - подврискује преслица.
Проткај, потко, и осново, сентандрејско крхко коло! Пут по кругу - нигде знанца. Куд ме води шумна стаза? Сјај источен из Чобанца, то је сумрак крај Калаза. Пантелија, Чип и Бата. (Слик трепери око газа.
Из воде блесне небеско острвце. ИИ О рани сјају неба што се хвата, одржи милост док се небоплава у води гледа с пуклог недохвата и спира румен с Божијег кристала; просветли очај, бездане размакни ороси траг ми бојом што
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Ах, како вас бенајдигујем! АЛЕКСА: Зашто? Изволте и ви намолити господина оца да вас води горе, пак можемо заједно путовати. ЈЕЛИЦА: Ах, даѕ wüрде міцх üберраѕцхен; али једно ми стоји на путу.
АЛЕКСА: То је дакле други Шлегл; овај је ритер. ЈЕЛИЦА: Јест, јест; но то му је кћи што економију води,... такођер удовица. АЛЕКСА: Дакле кћи! Ја сам всјачески држао да му је супруга. ЈЕЛИЦА: То је врло добра госпоја.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У сваком куту, по свакој стази по неки јунак из приче гази. Патуљак Палчић тихо се краде, дружину води, играју жмурке, а чим је киша, одмах се знаде, учине јуриш — под печурке.
И често Мачак, са тугом благом, разговор води са сликом драгом, гледа је дуго и сузе брише: „Најбољи друже, нема те више.“ . . . . . . . . . . . . .
Дремљива поноћ по шуми луња, а строга бака на прагу куња, држи у руци од брезе прут. А небом дотле, по модрој води, скитница Мјесец пучином броди, у мору звијезда дукат жут.
Вечери сваке он тако ходи и небом коло звјездано води. Баки се смјешка лукаво лице, па на пут крену тихо ко сјена, унука прати назорице облаком сивим обавијена: куда
Не бој се, није подвала нека! Нећу те више такнути прутом. Слободно одсад по небу броди, свакоме свијетли и коло води.“ Боји се Мјесец, несташко пуни, па старки вели: „Де се закуни!
Е, баш је мишић скитара права ... Хајдемо кући, мени се спава.“ КУЋА ПОД ПЕЧУРКОМ У шуму тајна стазица води под сводом лишћа у сјени вије. Ко ли то стазом по ноћи ходи? У шуми густој ко ли се крије?
јами, пијуком куца и лампом шкиљи, пажљивим оком у руде пиљи, знакове даје, лагано ходи, подземном благу рударе води.
А Морепловац воли да броди морима свијета по модрој води, врти се, јури, немирна чигра, на гриви вала у пјени игра, уз пљусак воде скаче високо, весели бистро морнарско
“ Поскочи чича, престрашен вас, па истог трена у воду — пљас! Промочен чича по води лупа, ко би се у сну надао томе, па очи бечи и громко виче: „Што си ме с леђа збацио, соме?!
Мочвара ту је, завичај драги грлатог жапца Креке. Ту Креко води весели хор, слуша га месец одозгор. Јутром се роса са трске круни, за капљом бљесне капља, заплови патак водама
Спусти се доле, зашуми трска, ледена скрама на води прска. Жалосно ветар у трсци шуми и зимска туга расте, а ждрала пита осамљен патак: „Да ли ћеш стићи ласте?
У трсци пусто, умукли жапци, тишина легла нема, тек у плићаку, у води мирној, чудноват путник дрема. Два су другара у чуду стала. „Погледај, Жућо, високог ждрала.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Како је? — Иде, иде! Пристајемо уз сасвим кратак моло на кољима. Човек ће остати у чамцу да истоварује; жена ме води. Слободно загазим за њом једном ногом до чланака. — Овуда је крчма.
су, мора бити биле ћутљиве цео дан, граје раздрагано: у вечери изнад мене, уз острво, све смеђијој а преда мном, по води, све плављој. Опет изнад круна дрвећа видим куле замка недалеко испред себе. Скоро сам обишао цело острво у круг.
Чак се и трзају у сањању. Ја не чујем цео разговор који се води око мене. Сасвим сам расејан. Мислим како су сви ови луди апсолутно симпатични и простосрдачни.
Јесте ли видели како је лепа? Обукао сам се, увио девојчицу у мараму и отишао право у ноћ. Ево по овој истој води сам газио. Страшна помрчина је била око нас, сваки час сам клизао и посртао, иако сам ставио чарапе преко ципела.
Између две травке, или између мојих прстију пред очима плове барке по води. Изгледа као да је довољно да упутим њима свој дах па да им помогнем да одмичу по тој површини, за шта је иначе нужан
Кад смо били на путу, он изненада напусти свој мирни говор и упита као у усхићењу: — Мислите ли да то води чему: живети? — О, кад размислим, не! Не верујем.
— О, кад размислим, не! Не верујем. Али има нечега дивног у томе што се живи, и баш зато што то не води ничему. — Шта сте рекли? — Да је живот у много часова диван. Чак и кад човек има да живи и умре у Хуенти и иначе.
Одједном се сјајно растопљено сребро просу по далекој води; и то тамо где сам мислио да воде и нема већ да је обала, дубоко.
Тек на крају, један старац поздравља из мрака неке капије: — Добру ноћ, господине! — Добру ноћ. Изгледа ми шумно на води? — Трамонтана мало, господине. — Значи ништа од риболова? — Ноћас ништа од риболова, господине.
Нема више ничега човечанског у овоме пределу. Седам у први чамац који се њише на води и гледам. Не одвезујем га. Шта чини сада што дању по њему гамижу људи!
Између неба и воде постоји ваздух и он тежи по води, набира је. Он сиса влагу из воде, кроз влагу пројектује месец, дугуљасто издужен.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Лаку ноћ, лаку ноћ! Док не сване зора плава, Док не гране бели дан, По пучини заборава Нек нас води слатки сан. — Мир је. Тихо, к'о уздаси, Изумиру светли гласи... Лаку ноћ!
И Господ је саслушао Молбу бедне мајке те, Анђела му чистог дао, Да над њима вечно гре; Да га мучном стазом води К чистој правди и слободи. И синак је путем грео, Којим трње ниче тек, Увек благ, но увек смео, Мучећи се цео век.
душа хоће, а одмора слабе ноге, Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге — Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Коледари су певали под смоквама. Зар још има зла на свету? Сјајне главе разбојника плутају по води попут ораха, бљесак свећњака и чаша по кулама средоземља, пир је свих пирова ноћас.
поведи у град за којим ходимо; нек су му темељи од крви ил крљушти, од светлих костура ил обрнутог дисања, свеједно, води нас, отвори, уведи! БОГУМИЛСКА ПЕСМА Траже моју главу.
А жена до колена у мразу окрене се и рекне: твој град је узет, натраг те не води ниједна стаза, остани с нама у лову и војни! Које је то племе?
ће паликућа од пожара да спасава Из ропства мисирског неће те извести рука фараона Лажни избавитељ пречицом води до новог ропства и Вавилона Сава на ломачи Ко је то са мном на Врачару био спаљен једна сен на крсту док сам
1972-3. ТО СЛОВО 1. Док иде испред нас длан који нас води и гледа милује нашу влас излази из рамена светли на поласку у свет и одмах каже: стој човек мора да се сећа док
у дан дат тамо где се знаци скупе и збију твоја је соба општи стан предсобље повратка у потпуно знање које води унутра дубоко на осетљиве струне и чудна огледала Ја види још једног себе које се расцвета изнутра у неке
5. После предсобља и амблема улазимо у главну дворану довде је могла нечија рука да нас води престо од глине таванице нема између четири зида једна птица лута онда наизглед неумесно на столицу седа и чини
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: Шта се то њега тиче? ДАНИЦА: Мени је познато да је он старалац, да он води бригу о кући, па ће он најбоље и знати може ли се од ове куће правити логор. (Оде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И зато им је израз лица био ведрији. Гледали су наредника смело у очи. — Капларе — обрати се наредник — послужиоце води код топова, а возаре у шталу. И паде команда, звецнуше мамузе, маса полегну и тресну ногом. — Добро је, војници!
Тада му приђох. — А, ти си тај... Видим ја да ми један недостаје. — Онда се обрати једноме војнику: — Води поднаредника код руковаоца да му дâ одело и осталу спрему.
Простор се губио у мрачној ноћи, и чинило нам се као да се битка води пред нама. У том општем хаосу јединка се губила, људи се несвесно прибијали у гомилу и немо посматрали страшан призор.
А пешаци се изгубише баш тада, као да у земљу пропадоше. — Ваљда неко о томе води рачуна — објашњава наредник Милутин. Далеко напред видимо команданта како спокојно јаше на белцу.
Наиђосмо на једно ушорено село и на раскршћу се сакупили сељаци, старци и жене. Ту застадосмо. Причају сељаци да се води велика битка око Шапца, и да је силна војска отишла на ту страну...
Потпоручник Александар гледа карту при месечевој светлости и каже да пут којим сада идемо води право на обалу... Војници слушају и сумњичаво врте главом.
Види се и један путић, који се одваја од насипа и води до места званог Чеврнтија... Настало је разрешење оног мучног стања ишчекивања.
Војници пронађоше тамо неке овце. Поче да се припрема гозба. А музика свира... Али чамци се никако не држе на води. Сасушени на сунцу, а сада расточени, пуне се одмах водом, те их хитно извлаче на обалу, и затињу кучином и вуном.
Нас се то не тиче. Има ваљда некога ко о томе води рачуна. Наше је да погинемо, а када нас је та чаша мимоишла, и непријатељ је сада далеко, онда уживамо благодети овога
Људи су дрхтали при помисли да су занавек одвојени од своје браће и другова... Месец дрхтаво блешти у води, и према месечевом одблеску људи гледају страшну агонију дављеника.
Али сви су на супротној страни од правца одакле допиру пуцњи... Наједном зачусмо пуцање позади нас. Али ваљда неко води рачуна о нама, умирујемо себе.
И ма где отишли на друго место, биће нам боље. Али ми идемо увек старим путем, оним којим смо јуче прошли, а тај пут води право на Чеврнтију. „Споменуло се, не повратило се!“ — шапућу војници и непрестано се распитују куда ћемо.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник. Још из далека, по целој његовој
Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу. — То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.
Хо-хо-хо... Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставила иза школе, па о њима нико не води рачуна. Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: — Ах, извините, молим вас. Јадна моја деца...
Разговор се води само о школском раду. Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји
— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена. деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није досад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...
Ти си образована учитељица! — Добро, чекај да се обучем... Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води. Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...
Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима. Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани !« рече отац и насмеја се.
Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима. Е, брате, ово је ваљано...
Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води... Та она је тако срећна, тако срећна!...
Ето га, иде оно страшно.. Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 4. Пораниле девојке, Јело ле, добра девојко! Пораниле на воду, Јело ле, Јело добра девојко! Ал’ на води јеленче, Јело ле, добра девојко! Рогом воду мућаше, Јело ле, добра девојко!
муња даре дијелити: Даде Богу небесне висине, Светом Петру Петровске врућине, А Јовану леда и снијега, А Николи на води слободу, А Илији муње и стријеле. 6. Ај ђевојко, душо моја! Што си тако једнолика И у пасу танковита?
Испод тебе виле Дивно коло воде. Пред њима Радиша Бичем росу тресе; До две виле води, А трећој беседи: “Пођ’ за мене, вило! Код моје ћеш мајке У ладу седити, Танку свилу прести На златно вретено!
Коњи су им бесни Као горске виле: Кад по праху иду, Праха не дижеду; Кад по води газе, Копита не квасе!“ 41. Вита, вита јело Узвиј горе гране Да наши јунаци Не поломе перје! 42.
девојко, Твоја ће мајка већма плакати, Већма плакати, тебе жалити, Кад твоје друге на воду пођу, А лепе Руже на води нема, Ни лепе Руже, ни воде ладне. 64. Текла вода, војно ле! текелија. — Кад је текла, војно ле! куд се дела?
Ђе Јовану љуби воде у часе добре. Вод’ је, води, млади Јово, сретња ти била! У њу су ти свака добра, која с’ могу наћ’: У њу ти је б’јело лице, ка’ цв’јет проћетан;
74. Иде соко, води соколицу; Влаго мајци - златна су јој крила. 75. Лијепо л’ је низ поље гледати Жуту дуњу међу листовима И
Ја не гледам тавној ноћи доба, Нит’ мој коњиц мутној води брода: Путем идем, за њим праха нема, Воду газим, за њим брчка нема.“ 137.
би’ извирала — Крај дућана Јове базарђана; Не би л’ Јови жеђа додијала, Не би ли се водице напио, Не би л’ мене у води попио, Не би ли му на срце панула И на срцу рану начинила! 160.
И говори Јагодина мајка: “Лакше хајде, Радоња на коњу, На води је нејака Јагода, Нејака је полупаће суде, Лудо, младо, препаднуће ми се.
“ “Ја ћу тебе једро дати — Б’јеле скуте ђевојчине.“ 165. Ој, Лазаре, на води возаре, Чувај добро на води бродове, Пази добро кога ноћу возиш, Ноћас ми је одбегла девојка, И однела два дуката
“ “Ја ћу тебе једро дати — Б’јеле скуте ђевојчине.“ 165. Ој, Лазаре, на води возаре, Чувај добро на води бродове, Пази добро кога ноћу возиш, Ноћас ми је одбегла девојка, И однела два дуката златна: Један даће, да је
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И вама, као глумцима, ако сте ви уопште глумци, то мора да је познато! ЈЕЛИСАВЕТА: А поготову оном ко води трупу! МАЈЦЕН: Престани да ме прекидаш!
ДРОБАЦ: Куда? СОФИЈА: Не знам! (Дробац, са стручком видове траве и волујском жилом, одлази лево, према води. Са десне стране, на сцену улазе Дара, Томанија, Гина и Благоје.) ДАРА: Шта је глумичице, оде ти драги?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
РАСТАНАК КОД КАЛЕМЕГДАНА Растали смо се и сишли из града. Као две сузе, кад напоредо кану, са набораног лица. На води су нас чекале лађе. Твоја оде прва. Моја је обилазила острва. Седео сам погуран и црн, пуст, као Месечева сенка.
ЊЕГОШ У ВЕНЕЦИЈИ Насмешио се последњи пут. У прозору се сјаше као запети лук, као Месецу води, млад и жут, Риалто. Мирисаше болан своје беле руже и гледаше како галебови круже, тужни и бели, ко мисли на
Али држећи му главу рукама обема, сузно, умирући, помисли, болно, да за очи невесте утехе нема. Тада заплака у води звоно Светог Марка.
А, где облаци силазе Арну на дно и трепте, увис, зеленила тврда, видим мост што води, над видиком, у тешку таму Фрушког брда.
Под крмом је зазидан обичан мотор, што се ложи петролејем. Тај мотор непрестано лупа и његово лупање се чује по води, на миље далеко. Сва је барка масна и страшна и заудара од рибе. У кућици мотора свакојаки пламенови.
Зелене, плаве, румене свиле у води трепере све до неба и тешких сурих брда иза нас. Почетак је лова врло леп, два брода као да играју, држе се парно и
Погрешити у томе значи изврнути мрежу и лов. Пред нама се после мрачи и мотор стоји. Мрежа му се вуче по води, као дугачка коса. Ми се вртимо око ње и кружимо. Сунце је тек било зашло и вода заруменела.
Сви ходају на палуби горе‑доле и ћуте. Мотор лупа као срце. По води као да почиње да трепери мешавина руменог злата и сребра. Брод као да стоји.
Под светлошћу једне лампе, рибари раде. Ћути се и стење. Мрежа је као бескрајна, а блато једнаш залива кљун брода. У води се љуљају црне сенке. Сатима раде за тај моменат. Људи су као од глине. Ужетом бију блато са мреже.
се купали, слободно, у таласима реке, него у неким сандучарама, које су се звале купатила, а личиле на кокошарник, на води. Женске су се за купање облачиле као глумице за представу у „Фоллиес Бергèрес“.
Исто ми је тако тешко било и то што сам преживео – да сам се окупао, при уласку у болницу, у Вуковару, у води, у којој се, пре мене, већ била окупала – после неколико месеци – петорица. Обријане длаке пливале су у басену.
Оног истог дана кад се, спреман у бој, заклињао да ће: и по дану, и по ноћи, у свакој борби, на земљи и на води, и у зраку, остати веран застави Хабзбурга, што се, победоносно, вила некада по Европи, у рукама Банаћана.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Трска је листала, а локвањ је тихо љуљао свој бели цвет на води. Ђаво је седео, па је, од дуга времена, на доколици, узео једну трску и правио карабу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Прођем тврђаву и упутим се улицом што води у град да се где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потражим рада како бих од те зараде могао дале продужити пут
Ја сам с нестрпљењем очекивао да чујем тај знаменити чланак и да, у исто време, сазнам око чега се води та важна и очајна борба између министра финансија и министра грађевина.
Тако се тамо, темељно, стручно, расправљају све ствари и води преписка пола године док се у акту не исправи и најмања граматичка грешка, и тек се онда приступи даљем раду по том
сме предавати о коњу, а место те одвратне животиње, кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хладној води.
Реч „избори” значи у оваквом случају: постављање посланика, и води своје порекло још из патријархалног друштва кад је народ збила имао, поред остале невоље, још и ту досадну дужност да
— вичу деца, па и многи луди из позадине. — Ето пута, ето пута! — ругају се гневно они уз вођа. — А ко ли зна куд води, слепци једни? Не могу сви заповедати. Он зна куд је боле и прече! Проваљујмо трњак. Навалише проваљивати. — А јаој!
Пут није лак, али морамо савладати јуначки све препоне, кад знамо да нас овај мучни пут води срећи нашој. Нека нам Бог милостиви сачува вођу од свака зла да би нас и дале овако успешно водио!...
Нека половина нас пропадне за ову ствар, па ништа. Чудна ми чуда, једно око! Шта ће ти очи кад има ко за нас гледа и води нас срећи? Ваљда ћемо због твога ока и чичине ноге напустити ово племенито предузеће. — Лаже чича!
— Било је и тога. — Па? — Ништа... Будалаштине! — Што будалаштине? — Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!... Почињао је то један! — Па шта учини? — Луд човек! Шта има да учини?!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сунце се смирило. Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола. Скупљају се радници под брест. Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.
Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом.
Па 'ајд', признајем, имам. — Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. — Ђе, болан? — Знаш ђе, на киселој води. — Зар обадвије? — Јок, ону једну, а друга ти је доље. — Ама здравља ти, па како изгледа ова? — Па 'нако, гледна...
Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество
Спремимо се ми, па 'ајд'. Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРИНИЦА: Па то, Јеврем ће као посланик и тебе да води у Београд, па ће тамо да поднесе интерпелацију и онда ће да добије од државе концесију за зета. СПИРА: Ама, није тако!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића. Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је
Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по
ова: За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ено жене, насред Саве, ено мараме! Стари, млади, деде, бабе, богати, сиромаси: Кад је врело, свак би главу да у води покваси! Па се баца у загрљај Сави, Морави И на глави покривало тад заборави ...
Једна велика буба мили му, ено, по челу; Он за њу не хаје; ко риба у води дише! Са подвинутом руком он, моћник, кротко спава; Зора, напукла наранџа, скоро ће да заруди.
МОНОЛОГ СТОНОГЕ Шта је садржај монолога Што га, милећи, води стонога? „Идем, сад левим, а сад десним: Кад помислим, дође ми да побесним.
ИСТОРИЈЕ Та стаза којом, предвече, Полако, ногу пред ногу, Говеда силазе смерно На реку, да пију воду; Пут који води ка води Срећи би нас мого довести; Газови и појила су На главном правцу повести!
Та стаза којом, предвече, Полако, ногу пред ногу, Говеда силазе смерно На реку, да пију воду; Пут који води ка води Срећи би нас мого довести; Газови и појила су На главном правцу повести!
— Молим, имате ли какву фуруницу? — Како да не! Ево! Најмања. Број 5. Само је узми за рукуницу И води је у бели свет. — Чиме да је ложим? — Прво: Она не бира — угаљ, папир, дрво, Иверје, перје!
МУЊА Муња у оку мом, ко метак Споји крај и почетак, Обасја шумске изворе, У гори, у води, завали Све што је сагориво, запали И притом и сама изгоре.
ХРАСТ КРАЈ ПОТОКА Од ране зоре по води се Храст шуња, тражећ своје обрисе: Покрети су му хитри, крти. А светлост, што се у небу роди, Најпре у крошњи, потом
А светлост, што се у небу роди, Најпре у крошњи, потом у води, Пресијава се, огледа, дрхти. СУША Вода је гола. Њен сјај поносни Прогута муву, сенку и клас.
Ал у небу се виде међе Сваке шуме и сваке њиве. ПРЕДВЕЧЕРЈЕ Вилин коњиц укосо води Танко перо по мирној води. И вир се јежи, јер га голица Додир његових витих ножица.
ПРЕДВЕЧЕРЈЕ Вилин коњиц укосо води Танко перо по мирној води. И вир се јежи, јер га голица Додир његових витих ножица. А у ветру се, ко пламен свеће, Гаси дан, и шири вече.
Помало ветра. Улични сат одавно стао: Дани су се од њега некуд измакли! Ноћ је звер дуга три километра, С очима у води, с рукама као Сава и Дунав. С главом у магли. Још негде капље, иза куће.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Међутим, никад нико није у то време, као ни пре тога, у копненој слаткој води нашао полно зрелу јегуљу, као ни ситне јегуљице које би ту биле расплођене.
Све што је извежбано око природњака могло у бистрој води спазити, били су парови црних тачкица које су означавале очи животињица.
Колевка јегуље, њено рађање и прва миграција Свака јегуља, у ма којој европској слаткој води она живела, води своје порекло са светског плодишта јегуља у Атлантском океану.
Колевка јегуље, њено рађање и прва миграција Свака јегуља, у ма којој европској слаткој води она живела, води своје порекло са светског плодишта јегуља у Атлантском океану.
Један део кордона јегуљица, онај што се налазио на челу поворке, задржи се у првој стајаћој води на коју наиђе. Други део, онај што наиђе после првог, наставља своје путовање и задржи се у другој води на коју наиђе,
Други део, онај што наиђе после првог, наставља своје путовање и задржи се у другој води на коју наиђе, и то тако иде по реду, као кад какав командант распоређује своје трупе по коначиштима и пребивалиштима.
У понекој од тих хладних слатких вода може опстати још само пастрмка, али и ова живи само у чистој и бистрој води, а јегуља у ма каквој, па и у устајалој блатњавој води.
још само пастрмка, али и ова живи само у чистој и бистрој води, а јегуља у ма каквој, па и у устајалој блатњавој води.
Она се тако исто и са истом брзином врши и у мешовитој слано-слаткој води на ушћима река и у лагунама, као и у обичним слатким водама.
После извесног времена пребивања у слаткој води, јегуља добија прве ситне крљушти. Ове се појављују кад она достигне дужину од 15—20 сантиметара, а то је у њеној
Слика В је отолит јегуљице која је провела једно лето и једну зиму у слаткој води (старост 4 године). Слика С је отолит после 41/2 године старости; Д означује отолит после 5 година, Е после 51/2
Брзина је различита према води на коју јегуља у своме путовању наиђе. Пролазећи, на пример, кроз Балтичко море, где наилази на велике разлике у
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
дође ноћ и широм целог света Плине тишина што крепи и годи, И дуге сенке високих дрвета Падну по мирној зеленкастој води, И све заћути ко да у том часу С висова тавних, с тајанственим хуком, Свеопшта смрт се на све стране расу Гушећи
И снова месец трепери на води, И спава река, и поље, и гора, И свуд тишина што крепи и годи. — Исток се ведри, звезде гасе... Зора.
Јест, још у мени прошли живот сјаји, Чист ко на води лабудово крило, Јер све је добро и честито било, Смех, сузе, жеље, наде, уздисаји.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
О МАЛОМЕ ГОСПОЂИНУ ДНЕ НА ЦЕТИЊУ, ПОД ВИДОМ ДА МИРЕ НЕКЕ ГЛАВЕ ГЛАВАРИ СУ СЕ МАКЛИ НА СТРАНУ, А НАРОД КОЛО ВОДИ. КОЛО Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења.
Отвара' јој књиге на пророке; неки каже: „На сугреб је стала“, неки каже: „Сплеле је мађије“. Свуд је води по манастирима и чита' јој масла и бденија; куми врага у све манастире да остави снаху Анђелију, куми врага — ништа
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али Ната то не примећује. Сва срећна што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму
| И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду. Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови. И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.
док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би: — Ох, ох, што је слатка ова наша вода! Е, баш је нигде нема!
Срећан ти дан и празник, дедо! И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.
Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг. А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће
и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.
Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сâм, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа. У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.
му то сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази да кућу преда купцу а њих собом да у Турску води. И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он. Као што је наредио, тако је и било. Није ништа било осветљено.
— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу. Горе, у гостинској соби, седоше.
Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. | Кућа засија.
држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља да га води к себи, на даљу част и даље веселе.
Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу. Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Та наде, снови нису болу криви! Хајд’мо! — О види величанство пóља, Трагично друштво кроз која ме води: Огроман видик, неслућена дóља. Снивана поноћ над њоме се своди.
Чудно се коло страсти тада води Уз златне харфе и песме на лири, У лепој, чедној, поноћној слободи, Док ћелав месец изнад кућа вири.
С напором се дижу поцрнеле плоче! То је буна мртвих, то је уздах свега Што је некад могло да води, да блиста; То је протест оног што једино вреди; То је стара буна, вечита и иста...
бар јад ових дана: Бићемо, ипак, темељ својим гробом Новом животу, без данашњих мéна, Бољем животу што бар нечем води: Ако не часном миру оно рату, Ако не срећи, а оно слободи.
Грми задњи одјек, потмуло и дивље, Борбе што се с мржњом и очајем води, Док у мраку будно, све живље и живље, Дише стара земља у новој слободи.
И док је добро вече давно пало, А једине звезде трепте у слободи, Ти у сну што те чудним путем води Проговориш гласно, с уздахом: „Још мало.
Ако је срце сад пусто и голо, — Бедници се само и ништавни кају. Дане наше среће у живота мају, Дане позне туге води судбе коло; Ако сам много штошта већ пребол’о, Споменици драги о томе још трају.
И сна, и сна, душо, изнад свега! БУДУЋИ ДИЈАЛОГ Чувар их сêди кроз замак води стари. Заборав, прах, тишина, чудне ствари Ту су у друштву, присне, али нéме. — Гле, то је нека књига!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Приморци одоше својим путем. Ми ћемо за сердаром, у Катунску нахију, јер нас приповијетка наша тамо води. Он је уз Праћиште ишао пред оном четворицом, па пошто се подобро попе, под једнијем сивијем куком, гдје је увијек
Под њима, друга страна бријега, бијаше прилично заодјевена. На њеном поданку вијугаше поширок пут што води из Гацка у Никшић. На десно, пушкомет далеко, помоли се један пјешак.
“ Гроф им ни рекао није куд их води, но им је причао о другом којечему. Пшенелов дворац наликоваше Венцелову, само што мањи бјеше; башта, авлија,
Помишљајте на што вас опомињу, на страшно проклетство, ако не услушате наредбе моје!... Кривац ће остати. Води га у манастир!“ рече перјанику.
доста капља горчине да га претргне, а неко може поднијети и пунану купу, има их, богме, што огуглају у злу, као рибе у води. А што је било Јанку? Шта му се догодило?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— одговор као обичан задатак чији је одговор махом неочекиван, изненађујући, не ретко и парадоксалан: Зашто се коњ води на појило? (За улар); Кад се коси сено? (Сено се не коси него трава); Куда иде дете кад наврши четврту годину?
Гуче као голубица. Долетели као осе на мед. Дријема као кобила пред сувачом. Живи кô риба у води. Завргао се главом као пас репом. Загледао се као теле у шарена врата. Засукô бркове као вилаш рогове.
Љуља се као вук из гвожђа. Љут као рис. Млати језиком као плиска репом. Мути као риба по плиткој води. Мучи се као црв. Навалили као гусеница на лист. Напали на трешње као чавке ка смреку.
Промеће се као мачка међу стаклићима. Провукао се као пас кроз росу. Ради као кртица. Раширио се као жаба на води. Ретко као бела врана. Сед као овца. Сиромах као црквени миш. Слабо као сврачији мозак.
Пазе се као мачка и миш. Паметан као попино прасе. Плива кô сикира по земљи. Поуздано као кратак штап у дубокој води. Прав као уже у врећи. Приличи му кô крмачи бисер о врату. Прионуо (на посао) ко чичак за јаје.
Моја баба и његова баба двије рођене бабе. Моја мати и његова мати на једној води пређу прале. Моја мати и његова мати на једном се сунцу грејале. Моја је мати и његова на једном сунцу тарану сушила.
— Залуд књига гдје памети нема. — Онај добру памет имаде који својој памети много не верује. — Мудром јунак коња води. — Добра памет готово господство. — Људи се по одјелу сретају, а по памети прате. — Клони се луда као и света.
— Над мајком нема пријатеља. — И била мати, и мила мати. — Рђавој мајци деца пасторци. — Брат брата над јаму води, али у јаму не меће. — Тко не љуби свога брата, оног туђа бију врата. — Брат брату најдубље очи вади.
— Протрчи сад, зече! — По звеку се вријеме позна. — Пропуштено лето две зиме води. — Вријеме све направља. — Дан за ноћим’ ходи, а ноћ за даном хрли. — Дан за даном, а иза дана дан.
— Није коме је речено него коме је суђено. — Данас везир — сјутра резил. — Сваком ће своја доћ’. — Мука душе не води но суђен дан. — Што мора бити, бити ће. — Што ријека доноси, ријека односи. — Тећ’ ће вода куд је текла.
Пошље смрти разговора нема. Празна глава свака је охола: Празне тикве по води пливају. Иза тмине и сунце огране. Прије ћеш се одужити дуга, Нег’ рђава раздружити друга.
Када се нађе на невољи, он се сети и св. Николе, који сваком на води помаже, — и он се спасе. Нашавши се на обали, он управи поглед небу и јетко је изговорио горње речи, а убрзо напустио
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад донесем воду жетеоцима, а они повичу: Камо ти глава? Ја се машим руком, а то нема главе; заборавио је на води. Онда се брже боље вратим натраг; кад тамо, а то лисица дошла, па вади мозак из моје главе, те једе; а ја полагано
Еро докопа новце, па метке у њедра, па бје- | жи уз поток. Тек што Еро замкне уз поток, ал ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те предањга: „Да видиш, мој човече!
Опази је међед с крушке по издалека, па каже свињи: „Зло свињо! ето лисице, ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице вата око пута.
НАРОДНЕ СРПСКЕ ЗАГОНЕТКЕ ШТО МИ ТИ ЈЕ ЗА ШТО? 1. Без ивера на води ћуприја. 2. Без коже уђе, с кожом изиђе. З. Бијела кока испод стрее вири. 4.
” А рибица му рече: „Ево је међу нама, створила се риба а ждребе рибић; него удри уларом по води и реци: дура бабина кобила!” Онда он удари уларом по води говорећи: „Дура бабина кобила!
” Онда он удари уларом по води говорећи: „Дура бабина кобила!” А она одмах постане кобила као што је и била и изиђе са ждребетом на обалу.
” А она му одговори: „Дошао да ме види.” Онда змај срдито рече: „Бре није он дошао да те види, него да те води.” Чујући Стојша из двора овај разговор изиђе и он пред змаја, а змај како га види стисне се на њега, а Стојша га
” А она одговори: „Дошао да ме види.” Онда змај срдито рече: „Није он дошао да те види, него да те води.” Чујући Стојша из двора овај разговор, изиђе и он пред змаја, а змај како га види, стисне се на њега, а Стојша га
” А она му одговори: „Дошао да ме види. Онда змај срдито рече: „Није он дошао да те види, него да те води.” Чујући Стојша из двора овај разговор, изиђе и он пред змаја, а змај како га опази, стисне се на | њега, а Стојша га
И | тако идући дође на једну воду. На оној води с друге стране био је велики град и у граду царски двор. Цар је од онога града био врло зао и опак, па је умръо пре
Кад она дође са својим другарицама у 87 галију, ти је води све из дућана у дућан, и износи трг свакојаки преда њу све лепши и лепши, и све је забављај док се мало посумрачи, па
Онда га вода пренесе, па му рече: „Молим те, брате, питај Усуда за што ја немам рода у себи.” Он обећа води да ће питати, па онда пође даље.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
4, 27) Трудове плодова својих јешћеш. Блажен јеси, добро ће ти бити. Журећи се кроз уска врата и тесним путем који води у живот вечни, (Мт. 7, 13) један другога волећи, један другом покоравајући се, један другом терет носите, (Гал.
Нека им Господ буде милостив и нека их поучи, тако да знају куда их води. А ми треба да пођемо одакле изиђосмо. Они који су обедовали и уобичајену молитву изрекли, када устану треба по
и журбом на то притеците, да бисмо једно били сви, исто мудрујући, исто помишљајући, које један исти пастир напаса и води и као нека златна верига једни за друге везани, један другога држите се, и у једно саудите се тело, (Еф.
И молим те: за све брини се, све сачувај и све трпи, помажи поучавајући, води поучавајући и тешећи, болне излечујући, немоћне утврђујући, малодушне бодрећи, грешне враћајући, седамдесет и седам
Слободан говор, колико је могуће, пресецајте. И ово сажето да кажем: све што не води спасењу да се одгони. Немојте, о чеда и браћо, никада оно што шкоди да поштујемо, а оно што спасава да обилазимо, јер
Но молим се: као Јону из погибељи, Боже мој, подигни ме! Светило те имајући што непогрешиво води путем живоносним, нађосмо те, богоношче, и ка истини тобом вођени бејасмо, преблажени Симеоне.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Чудо то? ГОСПАВА: Досадило ми стално отварање рупица! А и један векавејац, воскар, има опела, води ме на ручак, у „Венецију”, земунску! Треба и вечерас да се нађемо! Ко зна шта би све могло диспадне!
Ја ћу моје сама да понесем! Сама! И да понесем, и да изнесем! Друже! Води ме одавде, нек ми суде, па у затвор — међу праве људе! (Излази. Иследник за њом.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Сви силазе. Дају знак и свирачима доле те се придружују мучке. Неко с фењером их с лева дочекује и води кроз воће, где су коњи и остали, па ће кроз капиџике да се изгубе заједно са лелујавом светлошћу више фењера).
АРСА Не може се овако више, не може! СТОЈНА Не може, газда, ама... ТОМА Доста, а сад нас води и умири се, да он што не примети. Хајде, брзо, одмах! (Силазе лево.) Пауза.
Сва разграђена и са зидовима од наслаганог камења. На ниже, у дну, пружа се улица која води вароши, са поређаним кућама, торњевима од цркве. — Из вароши чује се ларма, жагор. Вече почиње да пада.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Људи паметни, и који могу, беже из Турске и прелазе у мирна царства христјанска; а он хоће да децу у Турску води!” Игуман, сирома[х], видећи се изненада у такој фортуни, правдао се како је год могао, заклињући се и преклињући да он
Ово је по вољи божјеј намереније јестества, не само при људ’ ма, него и при свему шта живи по воздуху, на земљи и у води.
Изиђем из града; нађем Нику: „[Х]ајде, брате Нико! Све нам иде по жељи! Срећа нас за руку води!” | ПОЧЕТАК МОЈЕГА ПУТОВАЊА Шта је човек кад га каква страст преузме!
А што се усуђујеш спаситеља спомињати, то је твоје крајње | безумије. Можеш ли ти по води као по суву ходити, мртве воскресавати и проча спаситељева чудеса чинити? Што си ти? Балавче једно.
Кажу нам к тому да они свештеник води за ђака свога синовца. Тај исти дан пригоди ми се и други случај који ме здраво уплаши.
свештеника Леонтија из Фрушке Горе за магистра, советује мене да се наместим у лепом месту при здравој и целитељној води у ближњему селу Голубићу. Овде се погодим за две године учити децу и за месец дана совершено оздравим.
Овде, дакле, очевидно познао сам невидиму десницу благога промисла, која ме води и мном управља. По плененију Цариграда, кад се сви учени Греци по Италији и по Францији разбегну и те земље зачну
граду Хију узмем на 10 дана под кирију једну собу у јерусалимском метоху баш при мору и најмим сутрадан момка да ме води по острову.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а могâ би липи ствари изређати... Дакле, разумија си све, па сад га води! Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св.
Кушмељић, поред све трке, не даде одушити слузи но га питаше за ово и за оно: које је оно село, куда води пут, откуда тече ријека итд.
Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води. Дуго су морали чекати возаре. Кад најзад дођоше пред манастир, затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је
Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води. Сад видјеше друго чудо. Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко настрану, а у тај мах Букар
Него, ја мислим да није зла. Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води. Ајдемоте трагом!... Земља је била влажна, те се трагови јасно распознаваху, али међу коњским копитима бјеше и
Трагови иђаху к води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно. Сви се укочањише од чуда. — Ма шта је ово? — пита Бакоња.
Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном. Срдар први допаде. — Шта је?... Чим разумједе шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима... — Нико се утопија! — мисли Пирија. — Та-а-а-ко!
ђакон Мачак имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице што утољују задуху и њека зрнца што ублажују болове у
нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црквом.
ако није шенуја. — Ма није, брате, него здрав и паметан човик. Дојâ је на свом коњу и још води момка уза се. Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.
Бакоња сврати стрицу, па их трчећи стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води. — Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? — запита га Бакоња. — Поради никог дуго манастирскога...
Бутре је већ био у води. Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која беше нарочито одсјечена до дна да јој пливачи с пања скачу.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Опрости птици која и дахом Хоће да ти постане друг. Опрости сенци што те прати И ветру што те у круг води. Загледај се у танке влати И реци нечем малом: ходи Шумно као што птице слете Са плавог мира на сунцокрете.
Ни сенке више нема да црта по тлу. Да л су сви ту, ил још неко — не? Ко ће први угасити лето? Ко сме? Куда води труло лишће — тај бакарни мост? КУДА ПОТОНУ ПЕК Горчином зар већ обузет? Безнађе ти је дно?
Веверице, измишљена на грани: што ме дрско Гледаш, кад те ево нема нигде у ваздуху? Чуј: мехур у води напет облом опном Прсну од мог ока дирнут сјајним шиљком.
Овако: стојим још увек пред свима (Док слична стрмој води ил олуји Кроз моју главу сва празнина бруји). НА ДРУМУ Са рушевине мога стиха Која се слути из свог праха Зачу се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Краду, разносе, Морава обурвава. Ово имање нема домаћина. Аћим ни о чему не води рачуна. Симка не излази из дворишта, слуге се погојиле оД лежања и нерада. А он не може свуда да стигне.
Топла пара пељала јој лице. Бућнула је руком у воду да проба њену топлоту, а таласићи и шљапат длана по води подсетили су је на купање детета.
Кад сви моји сељаци буду пуштени на слободу, онда ја, последњи, излазим. Аћим отвори врата и викну: — Еј, пандуру! Води ме у апсу! Кад Аћим залупи врата за собом, капетан, збуњен и неодлучан, истрча у ходник и викну: — Не води га!
Води ме у апсу! Кад Аћим залупи врата за собом, капетан, збуњен и неодлучан, истрча у ходник и викну: — Не води га! Пусти га нек иде куд му је воља. Аћим сâм, погнуте главе, журно пређе преко пијаце.
Ипак, постоји један излаз: ракија. И ноћ мирише на ракију. А снаге има за петнаестак корачаја до бачваре. Пут води тамо одакле је јутрос изишао кад му је она отела ибрик.
Он грли Мијата, Николу, Толу. Све их љуби у образ. Трчи, Милунка, и кажи јој да хоћу унука прво у хладној води да ми окупају. да ми буде крепак, чврст и храбар. Мушко да буде.
да тече његова крв, хтео да јурне, поломи гвоздену капију, поразбија црвене и плаве кугле поред поплочане стазе која води до високих степеница велике куће, да упадне унутра, узме њега у наручје и каже „сине, ја сам ти деда“, чуо је коње у
„И њега води!“ викнуо је Ђорђе... Сада лежи на трави којој је септембарско сунце испило зеленило. Чује сваку отровну реч, давно
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дечак испружи руку да дохвати лубеницу, али златне лубенице, наједном, нестаде. Уместо ње појави се на води златни обруч. Старица с рибљом главом седела је на њему као на престолу, и ругала се: — Стигни ме ако можеш!
Још и не изговори Рибља Глава ругање до краја, кад риба, на којој је дечак јашио, зину и прогута старицу. Остаде на воДи само прстен сјаја, а из њега се издиже Сребрна ружа. Дечак, задивљен, крикну И загледа се у њу.
Бежите! — блиставих очију гледао је како у прозирној плавој води нестају мали заробљеници. Прича о дечаку који помаже рибама и раковима убрзо обигра сва три мора.
Белу жабу нико није хтео да призна за своју кћер. Одбачена и сама, Бела жаба поче проводити дане огледајући се у води, несрећна због своје боје. Полако заборави и на сан, и на песму, кад је, једнога јутра, трже нечији дубоки уздах.
Е, па, отићи ће. Ако су други могли, што не би и он? Дечак се нетремице загледа у танку пругу светлости на води. Тамо, преко те пруге, другачији је, лепши свет. Шта чека? Укрцаће се у чамац и побећи! А старац? Како ће он без чамца?
»Шта ли је ово?« — запрепасти се угледавши у мрежи девојку сребрне косе. Као одсјај месеца на води блистало јој је лице, а око тела. ширио се нежни, седефасти сјај. Рибари су нешто говорили о вилама?
Узалуд га је дечак тражио. Тек ту и тамо јављао се његов радосни смешак налик на титрање месечине на води, и исто тако брзо нестајао. 3амишљен и збуњен, корак по корак, дечак поче силазити низ планину. Патуљак је нешто рекао.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Права и без сенке, улица води на Калемегдан, сав од сенки. У доба када је Јован постао Господар то је била друга прича: овуда су, свуда унаоколо,
где су некада биле и српска и турска полиција, где је, касније, била Главњача, што је та велика зграда испод које води, на Студентски трг, наткривен пролаз на стубовима, сасвим заклонила сунце.
пролазио је познатим сокачићима, и опет је непотребно журио и, у журби, изабрао пречицу, погрешно изабрао, пречицу што води поред турске полиције. (Невоља је што су банкари обично у праву.
која носи његово име Змај од Ноћаја, кад се одлепи од свог угла, корача као исушеним кланцем који, заборављен, ипак води не на Калемегдан него у те пусте а сјајне ивице малог неба, пуне искрзаних светлости.
(да ли је, већ тада, схватио да га то живот уводи у игру у којој више није он онај који је води, онај које је у улози победника и онај који се игра са другима?
Гледа у прах несталих доба што се понекад ускомеша у његовој улици која, упоредна са Доситејевом, од Васине води према Душановој, Дунаву и небу над банатским равницама.
Јавно је био трговац који води рачуна о свакој пари док је, тајно, помагао шаком и капом све збегове по беспућима Шумадије.
Сад кад је појмио да је песма пут који води и од непостојања и ка непостојању, појмио је и зашто најбоље лечи од зебње. Убрзо је стекао још једно искуство.
Испричао би младом човеку оно што га мучи још од Равња: да има међа трпљења на којој сагори реч а да до те међе пут води кроз чисто безнађе. То безнађе као да се спусти, из пакла, са мо онда кад зло у људима потпуно помахнита.
Изнад свега, музиком и поезијом. Био је пажљив слушалац и сјајан говорник, знао и да се покорава и да води. Био је, ето, опасан.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
дуго нам има до у тиху луку, Острво мира и сад је далеко. Катарке стоје гордо на тој води Што значи живот... Ми хитамо журно; Нејасно небо над нама се своди, Под нама море немирно и бурно.
Брод многи овуд мину с много муке, Истине благо тражећ' у дубини; И не спазише светиљке из луке А гле по води развалина њини'!... Не! С тешком котвом не срљај дубоко, Рањено срце друкчије нам збори!
Он ћути додир неког тајног крила - К'о струје ситне у води што спава Што, када цвеће својим махом дирне, Остаје на њем измаглица плава.
Ал' нашто све то? да ли води чему! Можда светлости будућности нове?... Да ту изречем празну анатему, А живот, ево, обиљем ме зове!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
могућега творца наша мрачна занимава судба да атому једном мислећему да божество таквога качества, да г' у поља води миродржна?
“ Поведе ме сретњи дух небесни, како мајка устрашена синка што га води њежно милујући док га себи врати и утјеши; на брежуљак један од топаза изидемо и на њем сједемо.
Над наше се легионе висе шест хиљадах колах свијетлијех; велики је наш стан заузео на сладосној води бесмртија четиридест хиљадах мостовах, јер житељи неба пространога могу лећет ка огњене муње, могу ходит на ноге
она водом изобилна, цијела ће бити засјејана разног рода произрастјенијем; на њу ће се животне породе, у воздуху, води и на сухо, разне расут у изобилију: ту ће бити тихијех породах, а бити ће исто грабљивијех и отровна гада пузећега.
Попа, Васко - КОРА
састане Само у сну Истим пределима ходамо 23 Без твојих погледа река сам Коју су напустиле обале Ветар ме за руку води Твоје руке одсекао је сутон Беле улице преда мном беже И прсти се клоне мога чела На коме се свет запалио Речи су ми
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Брутијска Брда, али још осветљава својом светлошћу једну врцкасту стазицу која, опточена миришљавим мастикиним џбуњем, води из вароши на узвишицу западно од ње. На тој узвишици заузео сам своје место и одатле гледам доле према вароши.
Рибари су, газећи по плиткој води, баш извлачили своју велику мрежу, алов, на обалу. Номофилакс се са својом пратњом попе на једну малу узвишицу обале,
За кратко време од соли се не виде ништа више. „Где је нестала со?“, упита он Хипократа. „Растворила се у води“. „Да, тако се то вели. Али ако испитујемо ствар помније и дубље, онда долазимо до овог тумачења.
„Да, тако се то вели. Али ако испитујемо ствар помније и дубље, онда долазимо до овог тумачења. Со се распала у води у толико ситне делиће, да ни наше око не може видети.
“ зацвиле Аристотелес, „све што до сада научих из филозофије, погрешно је!“ „Не печали се због тога! Пут ка истини води преко заблуда. Како би иначе распознавао истину, ако не увидиш шта је заблуда?“ Аристотелу падне камен са срца.
Само један, једва видљив, траг води преко тога згаришта. Ја сам пошао пажљиво тим трагом кад сам отпочео да пишем за немачки „Приручник Геофизике“ свој
Кад их погледам, чини ми се да сам залутао у свет из „Хиљаде и једне ноћи“. Пут ме води кроз уске ћошкасте и стрме улице на узвишицу вароши.
„У Монте Касину! - Причај ми оче, о том славном манастиру!“ Опат причаше. „Пођеш ли широким друмом који одавде води право у Напуљ, опазићеш, чим пређеш две трећине тога пута, лево на брдском гребену диван манастир. То је Монте Касино.
Тај мехур служи им сигурно за то да се могу спуштати и пењати у води“. „Ето, тако вас је, Господин Герике, свако ваше ново сазнање одвело до још једног новијег!“ „Да, тако је било.
Да би та колебања могао лакше пратити, изрезао сам из дрвета једног човечуљка и ставио га у цев да плива на води. Он се са водостајем пењао и спуштао и испруженом руком показивао на једној скали тај водостај“.
Он је, својом вредноћом и истрајношћу, прешао већ добар део пута који је сам одабрао и који га води у учености, задовољио у пуној мери своје славне учитеље и стекао ове године академски степен бакалауреуса уметности“.
„Тога има и другде“. „Упркос великих напредака природних наука који нас води великој будућности, многи научници упиру још увек свој поглед у противном правцу да би нас одвели у давно прошла
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
његове црне косе, па сам мислио: колико овај старешина, пун снаге и простоте, мора уливати поверења људима које води. — Ти знаш — настављао је он — сви смо данас нервозни.
Па се једва растависмо из загрљаја и ја пођох уском стазом која води ка резерви. А кад сам се стао пузати уз јаругу ка коси, позади које се налазио батаљон и штаб и превијалиште, најпре
— Много се пропио — одговори носач — мно-го. — Шта булазниш, човече? И ја му наредих да не дроби, већ да ме води куд сам му рекао.
Само не станује заједно, на пример, с попадијом, и то, рецимо, формално, а иде ноћу тамо и цепа јој дрва; дању води дете за руку, и... све као иначе. Сад није као пре рата, нема говора, сад све пролази, не? Други је, рецимо, морал.
војницима казао: лако је команданту и официрима што имају коње, али је нама тешко што пешице гацамо по блату и води, те нам мокре ноге и обућа, а то сам...
— Ту смо, близу смо. — А по води не могу нас пешице. — Да и ми, људи, да'немо једанпут. Мајор мамуза, мамуза и с муком гони уморно кљусе да покаса,
Тапкао сам штапом и корачао по шиљастој турској калдрми уском улицом која води кроз сред вароши и шљапкао по барама и спотицао се о ноге војника који су лежали под ћепенцима, цвокотали и јечали.
У оној блатњавој води и муљу, сиве, прљаве униформе са нељудским очима, у безумној грозници раздражења, окидале су лудачки брзо вруће,
А ја бих хтео да се усправим, то бих хтео; да се усправим, да се усправим, да се усправим, да газим по води, по блату, по крви, макар по смраду, да рањавим ноге, али да газим, да гледам право, далеко, у сунце, унедоглед, да
Уклањајући се ћутећи, ми смо се, после тога, упутили стазом која води гробници Војводе Путника. Били смо сами. Љубичасти сумрак увелико је падао.
да ли ће ово писмо бити кратко или дуго и да ли ће ти уопште доћи у руке, јер ћемо, можда, у борбу која се на наше очи води и сами ступити ако трупе које су пред нама не буду довољне.
и њега, Обилић Милоша, с друге стране, кад су разјарени противници исукали мачеве и кад Алекса Лепир, сав у голој води, сав, дакле, у оном уметничком зноју свога дотле гушенога талента, поче да натеже и, црвен као ватра, да се бори са
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А наш осјећај сустопце прати прелијетање мисли као што одраз у води прати прелијетање птице над огледалом језера; и осјећај тако спремно одговара мисли, да се у нама рађају, наизмјенично
крајњег оградног зида на хоризонту; а застор хоризонта спушта се непосредно за том оградом: дрвена љеса у дну ограде води равно у авлију сунца које залази. За шкољку, заједно с њом умире небосклон њезине седефне коре.
И каткад је, усуђујем се рећи, та снага слабих јача и херојскија од снаге јаких. А што она практично ничему не води и више-мање ничем другом не служи доли својој самоспознаји — то је друга ствар.
Представио ме жени. Њемица, стасита, веома соањирана женка у годинама у којим се још сасвим успјешно води борба с наступајућом претилошћу. Брак из студентских дана. Вјероватно бивши Зиммерхерр.
Нешто као молитва коју мрмољимо ради нас самих, и коју бисмо могли слободно да шапућемо и у себи. Не води ли то у потпуну аскезу, а доскора и у потпуно ћутање?
Али бојим се да, у умјетности, ако човјек није и одвише плитак, на концу сваки пут неизбјежно води ван граница ње. По вашем схватању, то се збива тако да, с унутрашњим сазријевањем и надрастањем, умјетност најзад губи
У природи, понављање не води у отрцаност већ право у бесконачност; у крилу бесконачности ријеч понављање постаје бесмисао.
Напустио је стазе насуте шљаком и избио на раван широк пут који се пружао пред њим прав као лењир. Гле: води увијек напријед — а не доводи никамо! Како је то лијепо!...
Зашто све то? Касније сам покушавао да то објасним потребом за оном „слободом” која се састоји ни од чега и ничему не води, али која зато није мање стварна и императивна потреба. Читавог сам се вијека од нечега „ослобађао”!
Поломљена ребра, фрактура лубање, одваљен један бубрег. — А што сад? — упитао сам бесмислено. — Сад? Сад се доље води дискусија између лијечника и полицајаца око формулације „узрока смрти”. Натежу се.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само да ме нико не види. Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. Пред општинском кућом не беше никога.
— заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. — Води га! — викну капетан пандуру н диже се од стола.
На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли
Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе. Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено
јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: — Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће.
Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао
— Зато што пазим на сваки његов корак... — Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем. Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.
сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. — Зар није у вароши? — Јесте, него да није куд отишао послом. Он ти сад води трговину на своју руку. — Истина ? ... Може се још обогатити. — Неће, не бој се, док год му је Марушке.
— Истина ? ... Може се још обогатити. — Неће, не бој се, док год му је Марушке. — Која је то ? — Нека удовица... води га као коња зауздана. Али опет он добро напредује.
— Знаш... и ја тако мислим. Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке. Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... а ми се плашимо ни од чега. Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.
Опет ће се са њим моћи боље... Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати.
Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор... Највише их је из кленовичке општине.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А рибица му рече: — Ево је међу нама, створила се риба а ждребе рибић: него удри уларом по води и реци: дура, бабина кобила. Онда он удари уларом по води говорећи: „Дура, бабина кобила!
Онда он удари уларом по води говорећи: „Дура, бабина кобила!“ а она одмах постане кобила као што је и била и изиђе са ждребетом на обалу.
Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води. Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао?
— па ђевојку за руку говорећи: — На, води је, па нека ти је сретна и весела! А она сила оног часа отиде с великом хуком.
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му
Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо, а сестра средња срете га у авлији, руке шире па се у лица љубе; води брата на кулу.
Царевић сврати коња па управо у авлију, кад тамо, ал̓ ево ти његове сестре најмлађе, руке шире па се у лица љубе, води брата на кулу а коња у арове. Брат је пита: — За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек?
Кад она дође са својим другарицама у галију, ти је води све из дућана у дућан, износи трг свакојаки пред њу, све лепши и лепши, и све је забављај док се мало посумрачи, па
Онда га вода пренесе, па му рече: — Молим те, брате, питај усуда зашто ја немам рода у себи. Он обећа води да ће питати, па онда пође даље.
Они су били врло сиромашни и нијесу ништа имали, до једнога јарца. Један дан пошље старац млађу снаху да води јарца у шуму, да му накреше да не би крепао од глади.
То бијаше око поноћи о уштапу и небо бијаше ведро. Лисица доведе вука на једну воду и, показавши му у води мјесец, рече: — Ено видиш колики је сирац у води, него лочи, па ћеш га излокати као и ја свој што сам излокала.
Лисица доведе вука на једну воду и, показавши му у води мјесец, рече: — Ено видиш колики је сирац у води, него лочи, па ћеш га излокати као и ја свој што сам излокала. Онда сиромах вук лочи, лочи, док му тргне вода назад.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И осетих и то да спуштену главу Занавек подижем, да сам данас већи; Да дело из крви пружа светлост праву, И пут који води и миру и срећи.
Ако је по вољи, заклон ено, тамо. Вид'те, сваки пос'о тражи труд и зноја — Ја сам сав у води. Да л' сте с Југа родом? Кад бисте ми рекли, маленкост би моја: — Купајте се, госпо, често ладном водом.
И појмио сам да свет борбе води Због тајних сила што га овде држе И да се буни, не због какве међе, Или због тежње да се правда роди: Народи гину, и
Које ли је доба смрти и ужаса? Два прастара орла своја јата воде. И падају главе, лепе и без гласа, По путу што води престолу слободе. 1915. ИДУ Очи им вире из гробнице страха. Без душе. Црни к'о подигнут гроб.
Крвљу се умаза сав, векови да му се чуде, И реч је оков'о, први да у злу буде. Ал' цар погреши. Јер исти пут Не води слави, него ужасу. Небо и земља немају кут За Сина новог сад да га спасу. Јер као слава и ужас тражи таласе.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
није било никакво, а готово исто толико мало знао сам о ваздушном притиску али инстинктивно сам се сетио усисне цеви у води и схватио да је она запушена.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне славе”.
Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне славе”.
били су извезени златним ширитом, а изгледао је тако строг и озбиљан као да је читава царевина на његовим плећима и он води о њој бригу. - Капу доле, неваспитана сељачино! Зар не знаш како се стоји пред претпостављеним?
Нека га дух св. Саве води у земљу преко океана! Ја знам да ће он испунити своја обећања.“ На крају је моја туга сасвим попустила и вратило ми се
прозор купеа како се универзитетске зграде лагано губе у даљини и када ми, у исто време, постаде јасно да ме овај воз води натраг у Бауери. После осам година имао сам прилику да прочитам једно своје писмо упућено мајци.
је Билхарц - који не може бити обављен без помоћи парне машине и разних других направа, не извире из идеализма, нити води идеализму.
Онај ко не води рачуна о ”духу тела” у америчком колеџу, у опасности је да буде проглашен ”бубалицом”. Друга година мојих студија
Он те је много волео и правио ти је лепе кожухе и шубаре. Ово је ливада где си свако вече доводио коње чикошу да их води на пашњак.
Он те је много волео и правио ти је лепе кожухе и шубаре. Ово је ливада где си свако вече доводио коње чикошу да их води на пашњак.
У лову сам имао за пратиоца општинског бележника, тако да велики жупан није морао посебно да води бригу о мом кретању. Мој пратилац је био рибар и ловац па му није било тешко да задовољи и мене и свога жупана.
У лову сам имао за пратиоца општинског бележника, тако да велики жупан није морао посебно да води бригу о мом кретању. Мој пратилац је био рибар и ловац па му није било тешко да задовољи и мене и свога жупана.
Временом, открио сам да нисам био једини који је сматрао да овакав начин рада не подстиче научни дух који води новим открићима. Многи студенти Кембриџа су тако мислили о ”трајпос” испитима.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ужегоше свећу. По коноби пливало је суђе, трупићи и даске, и све је оплимало у води. Требало је грабити и пробити одводне јарке да вода напоље избије и салије се у овећу јаругу.
Текућина је слична нечистој мутној води. —Окусите, да видите како је добро! — насмеја се жупан. Лекар послуша и накрене.
Дотле пак Митар по погледима и кретањима браће досјећа се да се о њему води ријеч, па не губећи времена, стругне некамо.
Он потапка ногама по поду, свуче капут и сједе за трпезу. Намргођен је као и обично. Води послове у кући и дућану, а засве што је окосит, набавља својој породици оно што јој је потребно да добро живи.
По ораницама и ливадама пасе угојено благо и сија топло сунце. Ту се у сунцу срета са Спасојем. Он је води у хлад. Пландују и разговарају, но не сјећа се ријечи.
Стоји на једноме мјесту и замишљена гледа. А око ње врви свијет, но она као да га и не види: мисао је далеко води, и хтјела би даље да пожури.
Обиђе поље и преко војничкога дрвореда изиђе на пут што уз море води. Устави се код увијек зеленога бора самца што се у пучини затона огледа и вјечито над њом бруји, као тајанствена
црквом, иза голога дрвета заклоњен, блене у њих познати сеоски блека што је већ давно изгубио свијест о животу и не води бриге о љубави. Он би хтио за њима у цркву, но боји се сеоске дјеце, па се крије.
Њу само у пријекој потреби собом води; очито жели да се не миче од куће, мисли: то и јесте за поштену жену! За рђава времена крпи мреже.
Већ је крст сишао на шири пут уздуж морскога затона што на гробље води; дјеца пријечцем истрчаше испред њега, нагањају се, буче.
И Кате осврће се наоколо да нађе згодно мјесто, па, уочивши га, води га као да је опчињен испод смокве у хлад. Смјестише се једно до другога.
врхови посурише, а у дубравама већ је мрак; куће и дрвета уздуж обале поред које пловимо мркије се огледају у немирној води. Погледавши још једном уоколо, чисто незадовољан пођох у друго мјесто да се од кише заклоним.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Разумљиво је онда што се реченица сада с лакоћом води из стиха у стих и из строфе у строфу, понекад дуж целе песме. Први пут су у нашој лирици рима и римовање, опкорачење
Композиција песме, као што се већ и на први поглед види, усмерава и води наше опажање од споља ка унутра. У оваквоме, вешто сређеноме поретку, слике и долазе до изражаја, слике саме по себи,
Довољно је пажљивије читати да се примети још нешто: кроз стабилну метричку схему, наиме, тако вешто се води говорни низ да се његова синтаксичка рашчлањеност стално налази у динамичком односу с метричком рашчлањеношћу стиха.
У већини пејзажних песама из циклуса „Сенке по води“ и „Јадрански сонети“, испеваних у дванаестерцу и једанаестерцу, опис је широко развијен и доведен у склад с
нису остале само део песничког декора везаног за одређени књижевни стил, него су постале отвор на том декору, који води све до тренутка кад су се у песми почеле да језгре најчистије лирске слике, провидне и лаке, као да извиру из
Тако нас од непосредно датога описивања догађаја и ликова сâм текст у току читања води ка једном дубљем слоју: с једне стране рушилачка водена стихија, с друге жеља мештана да је укроте; с једне стране
Њен складан, уравнотежен и чврст укупни композициони састав – сам по себи нас води ка поретку који људски ум успоставља. (1982) ЈЕ ЛИ СТВАРНО ПОСТОЈАО ЧАРНОЈЕВИЋ?
рецимо ова из кратког романа Људи говоре (1931): „Између две травке или између мојих прстију пред очима плове барке по води.
Ту је већ – као могуће – припремљено огледање у води. Али је оно и стварно уведено: налазимо га у „Молитви вука“, која је као и „Час обнове“ део недовршене поеме или спева
за младића који је као и у „Хелиотерапији афазије“ лежао у трави, само што се сада, заједно с небесима, огледа и у води: И за младића, што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и
А за све то нужна је самосвест или, боље, дисциплина која песника води ка „чврстој композицији унутрашње грађености“, како је то управо Петровић казао поводом успешне кубистичке
[...] онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен у чуну који језером сивим броди, и пун јунака чија пада сен на води. [...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
То није наш отац па да га опсује ко стигне, него је то енглески отац! Ју, ју, ју, господе боже, шта ћу с њим! Води ми га, Анка, испред очију, јер ћу га рашчупати као пиле. Склони ми га испред очију! АНКА (одводи Раку).
ЖИВКА (Васи): Ето, кажем ја теби! ВАСА: Па јес'! Овамо окупили ме: „Ајде, ујка-Васо, води нас код Живке!” А зашто? Зато да обрукате и мене и себе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
13 Малочас описани пут који је дечак прешао у пратњи својих родитеља заправо је пут који води у хронотоп среће. Праобразац је, дакле, садржан у раном дечјем доживљају.
Још мање се води рачуна да и језик пишчев, ма какав он био, чим је ушао у састав књижевног текста, заједно са тим текстом добија
често бива, преломљена у доживљају неког лика; затим долази тачка гледишта лика, или више ликова, што понекад води у врло сложене односе.
Неприродан, он нас преко замисливе мишићне динамике води ка врло интимним, чисто телесним Софкиним утисцима: о дотицању тела с одећом (отуда „шалваре дуго падају по куковима”,
из чаршије, у „тај њихов крај доле”. При томе се додаје да сељачки крај „води на друм”, дакле припада отвореном простору, и још „излази на границу”, а то је граница са крајевима који су се
чежња, коју је Јовча налазио тек у „неком гласу”, „отргнутом звуку, и коју је могао именовати само као „то”, води дакле у најстроже забрањену област - у инцест.
Све док у таквоме бирању, одлучивању, и сам једног дана не постане непоколебљив. На страницама Газда-Младена води се једна тиха а упорна борба; не непосредно, него посредно, и не речима, него наговештајима.
Тако, на пример, у приповеци Тетка Злата, кад се описује како мајка води сина Стојана да га на занат дадне, посебно се наглашава да иде „средином чаршије”.
Јер се реченицу-две касније објашњава да су већ по том „идењу средином чаршије” пролазници погађали да Злата води сина на занат: „Пролазници видећи је таку како иде средином чаршије а не забрађену дубоко, не обучену у ново, одмах, а
а не забрађену дубоко, не обучену у ново, одмах, а нарочито по том њеном идењу, средином чаршије, знали су да сина води на занат.
Задржаћемо се мимогред на том односу зато што нас он неочекивано води до унутарњег склопа романа или, другим речима, до његовога творног језгра.
Познато је да традиционални роман програгира наше читање тако што га постепено води ка преокрету или обрту у радњи. У Дневнику о Чарнојевићу радња је испрекидана, фрагментаризована, и добрим је делом
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Чекала је тако да му се придрема и да затражи да га води у хижину крај куће и положи у немеку сељачку постељу. Напољу настала тиха и топла летња ноћ, а село се већ смирило од
Неће бацити пушке. Он има у недрима сакривен ћулав. Метнуће га на главу, па испред побратима, као да га на веру води, све кроз арнаутска села. Право његовој кули. Чуваће га као брата. Докле буди суђено да се поврати Србија.
с обе стране оџака дуж целе одаје, пуше и ћуте, а домаћин, Бац Хаџић, прекрстио ноге с леве стране огњишта и води мудри, арнаутски разговор. — Добро вече свима! — бодро поп проговори на арнаутском да би кући учинио част.
албетана — даће Бог елбете — свакако, без сумње злоковар(ник) — зло, недело јалица, јахалица – коњ који се води у поводу, на кога кири– џија ставља свој пртљаг јеменија — марама за повезивање у женској муслиманској ношњи каваз —
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Невен« 1881. ДИВНА ЗВЕЗДА Црна ноћи, ко те води Кад је време да се шириш, Да болнима мелем пружиш, Да уморне сном закрилиш?
Збориш им коме шкоди страначке страсти зор, Показујеш куд води захукан неразбор. Лековито се ори твој мушки српски глас, На твоја уста збори Србије драге спас.
Там’ те неће нико питат’ За живота шта си био, Већ: уради л’ што си могô, Калдрмџијо? Сиротињу често води Племенита, виша мисô. Пути су им сада лакши, Јер ти си их калдрмисô. »Стармали« 1888.
“ На то риба не одврати баш ни речице, Само шину, само пљесну репом по води Па се загњури. — ∙ ∙ — Ту је старац дуго стојô, дуго чекао, Чекô рибу, риба му се више не јави. „Е па шта ћу?
На Крстов-даи се водица свети, Свештенство радо Дунаву ходи, Није му тешко, јербо се сети, Кечиго, да си и ти у води. Ал’ и ти зато захвална биваш И благочести у прилог радиш: Ко никад није постит хтео, Кечиго, ти му посте осладиш.
Риба мора пливати Пре и после смрти. Риба мора пливат’ Трпећи судбину: До смрти у води, По смрти у вину. ИВ Крупнија риба Ситнију ждере И у том послу Не пази мере.
веровању зове ђак који на врзину колу заврши и тринаесту, ђаволску школу, те после другује са ђаволима и вилама и води облаке. гратулирати (по лат.), честитати. Дарвин (1809—1882), славни енглески природњак.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Тумо! Тумо! То је псето, магарац, зар ти ниси видио да свака ноблес псето води! ЈОВАН: Па какво је то псето за двадесет форинти? ФЕМА: Мало, лепо, кудраво, коми фо!
пачеземно торжествује, змијевидни поток музику прави, а тихопрохладителни зефир у содружеству богиња и грација коло води, оку непоњатно, уму непостижно. САРА.
САРА: То је велико грубијанство! ФЕМА: Дошао да ми води девојку; на част му, није ни она боља од њега. О, мој драги! Лако ћу ја без вас живити, али како ћете ви без мене?
ФЕМА (јако): Ох! (Сасвим тихо.) Ох! (С једном терцом више.) Ох!... Либри прудер, води ме у Париз, води ме у Париз. Видиш како ноблес живи? Ах, по два мужа, разумеш? По два мужа, ах, ах, а кукавне просте?
ФЕМА (јако): Ох! (Сасвим тихо.) Ох! (С једном терцом више.) Ох!... Либри прудер, води ме у Париз, води ме у Париз. Видиш како ноблес живи? Ах, по два мужа, разумеш? По два мужа, ах, ах, а кукавне просте?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
прећи море време и простор који су се помешали сада су за једну смрт далеко од сваке обале светлост и сенка играју на води игру живота и смрти далеко протиче река вечита и узалудна птице лете за ветром и жене плачу на обали човек пада на
на северу облаке На истоку трешње на западу маслињаке И сазвежђа над Фрушком, звездане строфе најлепше У камену и на води: Грозд је успомена на њихов распоред Има своју будућност и њену прошлост Има свој пут и његову истину Саветује
Сунце ми у пети бриди. Блешти зид на крају пута што никуд не води. Реч ватра! ја сам јој рекао хвала што живим тој речи чију поседујем моћ да је кажем. Њен пепео је заборав.
у Матјечи, на гори што пати, Док те у дубини преуређују звезде, Које не видиш, ал видиш звезданост Пресвислу у води без чари што занос Твог срца троши за хридине трезне. Моја те љубав претвори у нешто Што се не може волети.
Сено На трагу одлуталог цвета чије име Мирише изван врта и води ме До чистих места, нестварних без наде, Ружо померена најслађи мој јаде, О како дивно трајеш измерена Својом
А твоја милост путеве одводи У ружичњаке јасне, сестро крина, Измењена звездама одсутним у води Над којом лебди њезина дубина.
Оста само име: доста да се роди Песма у лету сјај далеке зоре. Сањам те док певаш у скамењеној води Морем без молитве про непрелет горе. Одлете трагом издајничке среће, Од блеска срца руком склањам лице.
СВЕТУ Не напуштај ме свете Не иди наивна ласто Не повредите земљу Не дирајте ваздух Не учините никакво зло води Не посвађајте ме са ватром Пустите ме да корачам Према себи као према своме циљу Пустите ме да говорим води Да
зло води Не посвађајте ме са ватром Пустите ме да корачам Према себи као према своме циљу Пустите ме да говорим води Да говорим земљи И птици која живи од ваздуха Глас мој испружен као живац Пустите ме да говорим Док има ватре у
О, вали, Римује се море! Тад смо на жал пали. Мало је имена исписаних на води. Сви пузе ил лете, ал мало ко броди Гордијим морем опасној слободи. Дан је у себи ноћ, а сунце пали.
ли тамо где је гледам или тамо где је још нема или тамо где се срце испуни песком и заборавом Шта речи знају о води која изгуби све што нађе коју волим да доказујем коју желим да учиним стварном а да је не зауставим а да је не
ПРИЈАТЕЉУ ПУТНИКУ Кроз туђе срце води прави пут Ко другачије путује наилази на таму О докле ли ће тужан стићи Тај што више нема шта да каже Узалуд учене
Краков, Станислав - КРИЛА
У пристаништу се беласали бродови са којих се искрцали. По млакој, прљавој води пливали су голишави људи. Иза округлог шатора, јединог до сада разапетог на зажареном пољу, указала се бела глава
Потом се сагињао, и његово се месо од хладноће и стида црвенило. Чепркао је под каменом у води, и сигурно је хтео извадити рака, када се одједном иза стене тешки кундак спусти, и нешто тупо пуче.
Сад се тек сећа оружја у руци. Натичу се ножеви. Жеља за убијањем полако улази у људе. А њих неко води. — Напред, напред... Полази се на сусрет гребену.
Ту је студент Матић прекинуо да води дневник, јер је читаве дане играо карата са капетаном Будом н Дановићем. Говорили су о Мији који им се јавио из
Залив је био пун димњака и јарбола. Са торпиљера су пуцали топови и гађали пловеће мете по води. Над Седесом је кружио школски авион, и покушавао несмеле вираже. Ауто је јурио и остављао свима прашину као поздрав.
Петровић, Растко - АФРИКА
Читава звездана кола одскакала су од брода, и губила се у води. Велике светле кугле, као запаљене буктиње и као сунца, бежале су такође од нас.
Он је некада био у Африци генерални директор агрикултуре а сада води једно велико предузеће за производњу кафе. Ми ћемо само до његових плантажа ићи заједно а онда ћу ја продужити сам.
Ћутљива вода била је између њих као заспале реке. Брегови острва, огледајући се у води још обасјаној сунцем, које само што није потпуно зашло, беху обрасли травом и високим жбуњем, не сасвим честим палмама
Узвици ноћних птица и мајмуна имају чар нашег лавежа паса. Младић–црнац који нас води, бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро белица, груди уздигнутих, кратке косе и нимало стара: свега петнаест
Већ одавна пролазимо по води крај сасвим мајушних црних дерана у малим вретенастим пирогама, истесаним из стабла, којима они управљају веслајући
Дивно је како успеју да се понова убаце у пирогу која нестабилно и само својом средином стоји на води. У свакој пирози је само по један младић опружених ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има
То беше прави концерт, најлепше младежи у најлепшем пејзажу. Кад су завршили, пироге осташе празне. Певачи су били у води, ронећи за новцем којим смо их наградили.
Сад бар знам ради кога долази она да слуша када се увече води разговор са Робертом. Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у
“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом. Рекло би се да води у неки други свет, да „по ној плове духови.“ Врућина није била прекомерна.
У једном удубљењу између шуме и изненадне црне стене у води, урођеничко село дугих тамних слемена од стабала сасвим ниских над земљом.
Млади шеф лабораторијума, блед плавоок деран, опаљен сунцем, води нас кроз огроман расадник, што би, да је у Европи, био један од најлепших и, толико су стабла већ дебела, вековних
Земља под ногама, као у песми о Заспаломе Бозу, још мека од последњега Потопа. Чамац клизи по води, која страшно јако мирише; кроз тако густа испарења, да се скоро сумња да овде постоји тачна граница између водене
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Та Смедерево!... Децо, каж’те ми! РАДАК: Залутала си; Ова те стаза даље не води, Него до ове мрачне провале. СТАНА: Ах, у Србији Свака те стаза води провали! ГЛАВАШ (у себи): Ала је дивна!
РАДАК: Залутала си; Ова те стаза даље не води, Него до ове мрачне провале. СТАНА: Ах, у Србији Свака те стаза води провали! ГЛАВАШ (у себи): Ала је дивна!
СТАНА: Посрамиће га ако дозволи Да јој на коцу братац погине. СПАСЕНИЈА: То никад нећу!... Мајко, води ме! ГЛАВАШ: Ни корак један!... Зар не знаш, Спасо, И не сећаш се ноћи страхотне?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Од Ниша, па преко Грамаде (село и кланац на српској граници близу извора малог Тимока) води добар пут у Књажевац. У Књажевцу се тај друм дели: један крак иде у северозападном правцу на Зајечар, Неготину па даље
на Алексинац и Делиград, а други југозападно иде на Параћин, где се свезује са главним цариградским друмом, који води од Београда преко Алексинца и Ниша у Цариград.
клисури, да у згодном теснацу (кроз који, као што већ споменух пролази друм и иза кога се одмах грана удвоје, те води један на Алексинац а други на Параћин) брани продирање Турака на Алексинац и Параћин.
Сутра дан Турци уђу у варош и поступе с њом по турски. Од Зајечара води један друм најпре y јужном, а после у југо-источном правцу преко Грљана, Планинице, па даље све уз велики (црни) Тимок
(или да им не дођу с леђа), а друга брани да Турци то исто не учине продирући друмом, који, као што смо видели, води од Зајечара преко Лукова опет у Параћин.
се да се размести између села Крушја и Житковца тако како ће главна маса брзо моћи да се концентрише на друму што води из Житковца у Тешицу.
(Обична турска тактика.) На буимирском вису, на путу што води из Алексинца преко Катуна у Ниш, почела се проређивати шума и јуче су осванули на њему турски топови.
— Где је ђенерал? — Ту је, шта ће ти? Шта је? — Рђаво је, води ме ђенералу; али брже, брже. У тај мах уђе ђенерал у канцеларију.
Разговор мопа да је важан, јер се води пред ступање у битку. Ето, они ће га сад свршити, Караџић ће це окренути, командовати војсци: »напред« и за сат — два
Већ су заранци, а борба се једнако води. Топовска грмљавина потреса цео предео, а у крупну топовску рику меша се ситно гроктање пушака.
Ми у опозицији говорили смо да смо и ми зато да се браћи помаже, али смо тражили да се једном изађе начисто куда води и где ће нас довести то помагање? Оно ће нас најпосле увући и уплести у сам рат. Треба ли ратовати или не?
Треба знати тежину и замашај појединих поступака. Треба знати куда што води. Ми хоћемо чисту ситуацију. Нека нам влада отворено каже како она мисли о рату. Xоће ли га? неће ли га?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXXИИИ И опет ме к вама води Моја стара, верна мисô, — — Што миришеш, песмо моја, Још те нисам ни написô. Мирно куца срце моје, Кô у храму
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И душа ми је била заспала. Напоменуо сам поднареднику да води рачуна кад чета пође, и да ме тада пробуди. Онда сам зашао иза једне стене и легао.
Таласи запљуснуше. Ја пропадох у неки бездан. Осећам како налећу на мене, батргам по води да бих се извукао. Ухватио сам се за некога, који ме подиже, и готово несвестан потрчах напред, као да ме вуче она
Војници су застали неодлучни. Други легли... По песку прпоре куршуми као кишне капи на мирној води. Посматрао сам, заклоњен иза камења, агонију друге чете, забезекнут и згранут... Влајко уздахну.
Али сад узимају реч војници и веле: „Ми нашега командира не напуштамо. Он нас води још из Србије. Ако њега повучете у позадину, одосмо и ми. Ако он крене напред, ми за њим“... Извол’те сад!
Хармоника се чује до кафане „Неа Елас“. Хармоникаш развезао „Врањанку“, па и Руси научили да играју. Пера „Ђеврек“ води коло, размахује марамом, подврисне, и онда завуче главу у рамена, залети се и одбије о трбух „Фикуса“.
Ови најзад пристадоше да јашу коње својих ордонанаса. Онда је уговорено да трче путем што води за Острово. Старт ће бити на шест стотина метара од вароши, па да се трчи до првих варошких кућа. Кренули смо на друм.
Изгубили смо потпуно појам о времену. А о данима већ нико и не води рачуна. Сви су једнолики и монотони. Испред земунице утабанали смо узану стазу, куда с времена на време исправљамо
Учинило ми се да смо зашли бескрајно далеко и замало да упитам куда ме води. Али пред нама се указа мало проширење, где је стајао војник у пуној ратној спреми. — Шта има ново?
— А, је ли хлеб? — запита командир. — Како је са исхраном? — питао сам. — Док нисмо ископали саобраћајницу која води у нашу позадину, било је, богами, тешко. Храну су добијали само ноћу. Сада је већ исхрана редовна.
Војници погледаше једнога, који је такође био без блузе. — Господине капетане, ја сам поднаредник. — Поднаредниче, води ме право капетану Радославу! — рекао је тако одлучним гласом да више није могло бити поговора. — Разумем!
Хоћеш ли да свратимо код њега на вечеру, па ћемо пред зору заједно навише. — Ха!... Боже правде!... Води Бог рачуна о нама, птичицама небесним. Ко неће?
— он скиде шлем и седе. — Кажем ја... да ћемо сад из почетка — повика Коста „Турчин“. — Води Бог рачуна о нама... птичицама небесним. — Кад су се разишли? — запита командир. — Био је дан увелико...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Паун славној себе движет поносећи с' с красотом, златној реп свој с крили сришчет, осматра се с дивотом. Ждрал при води тихо ровет, у кавезу цајзел појет: О златоје пролеће!
Ено, драги, градска царска палата, Ено на све стране куле от злата, Прама граду равни Шанац при самој води, Славни Град са планином, са долом ходи, Дунав дели пак мост, бродове своди.
Јунаци серпски до тога текоше За пример свету. Судба чрна Шатор пред Муратов тешком руком На смрт нам води кнеза и Милоша. Сам Гениј плаче, гладећи погрешке Две. Милошеву лепо правда, Пак је приписује начас кнезу.
Чувство је судац ту. Не знате шта је восторг душе. Обзире с' владетељ, херој лети. Ум хладни оног води, а овога Кипеће серце, храбра и десница. На друштво чекат не зна ова; Изводи достојна себи чуда.
Сербљин међ первима бити може! Изображење народу нравствену Моћ даје, јачу груба исполина. Води в согласје ум и серце. Дарове муза присвоји Роду.
Брда из старих јошт једнако куља целителна вода, Људе, ах, свака година друге води. Обвештан камен на Римљане одводи мисли, Херкула натпис многи дано за здравље слави.
Мора л’ то бити да се човек роди Овде, и време своје да пробави? Има л’ пут земља који кроз гроб води? Може л’ се преко да с’ овде не јави. Ил’ је баш нуждан живот од сто лета Да се отворе врата другог света?
Нема ту мира за крв, ни благе за главу ведрине Кад те од куће тера бљутка самоћа у луг. Ил’ не носи очи, ил’ води са собом чедо, Сам, са очима, млад, не ид’ у Пратер по мир. 1857.
Немчићева песма почиње: Хајда, синци, хајд’ сестрице! Нуз илирске певат жице, — Хајд’мо и ми, братјо мила! Куд нас води рајска вила — — —, а Боројевић је у Одзиву прихватио тај мотив слоге и акције: Напред, братјо!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ Гле безбожника! Крвника! Турчина! Куда га води смелост свирепа? „Крвљу бојити?...“ баш тако пише, Азијски скот! нечовек! грдило!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Говеда би у дугим редовима замицала у планину на пашу, да се у подне врну води на пландиште. Јаблан, који је својим разглашеним јунаштвом затворио цијело Змијање, поносито би се одвојио од говеда,
“ „'Вала, велим ја, царевини која се толико за ме брине! Води, брате, води одма'!“ — Онда сам имô чет'ри козе. За турског суда мирне ко овчице, а кад заступи укопација ошјетише и
“ „'Вала, велим ја, царевини која се толико за ме брине! Води, брате, води одма'!“ — Онда сам имô чет'ри козе. За турског суда мирне ко овчице, а кад заступи укопација ошјетише и оне слободу,
Да ми лањске године о Лучиндану не даде свјет један царски оружник горе на Кадиној Води, не би' се ја данас с вами разговарô, већ би трунô у леденом гробу. Напуни ми чојек лулу дувана — вала му!
Фрање Преображење — православни црквени празник привуза — конопац, уже којим се води животиња пусат — оружје размитити — размазити ридип (редив, редиф) — турска резервна војска; овде: без залиха
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Пустош без искре светлости што плама Свуд око нас је, а нама се чини Истине зубља да гори у нама И да нас води небеској висини. Зар је већ јесен човекових дана Посула иње по срцу, затрне Последњи спомен прошлих великана?
А светлост камо да из магле црне Води нас Богу? Бога, Бога камо? Истина ваша и наука нова Вечито гробље умова је само, А над њим сјакте Вавилонска слова.
Кô Бог ватрени смрт из себе шину, Бокоре крина низ падине рину И груну пољем што у бесмрт води. Поколење се Крви тада роди. 2.
Но све их је више, а стаза се шири, Води ли нас гробљу, где се свесно мири Безбрижна веселост и старачки сумор? Мириси нас гуше, но циљу смо ближе.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Герилска борба против Турака води сена целом подручју насељеном српским становништвом, и то у два вида: хајдучком, унутар окупиране земље, и ускочком, у
Приповеда се из велике близине главног јунака, често и из његове свести, што помоћу интроспекције води до најранијих, дубоко потиснутих доживљаја.
Затим Петријин венац (1975) води у унутрашњост Србије, у рурални и приградски живот. Два млађа аутора, Видосав Стевановић (1942) и Милисав Савић
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
?... Поред ње ме, бујне, тврда стаза води. Али куда, куда? — Куд сам орô ходи. Повише облака, и од неба више, Јер, уместо неба, пуст се камен диже...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
СТАРЦА 139 ПЕСМА ВЕЗИЉА 140 ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) 141 ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 143 УВИ МЊЕ, УВИ 144 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (І) 145 ВОДИ МЕ, ПОВЕДИ СЛЕПА 146 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (ИІ) 147 МАРИНА ПЕСМА 149 МРЕ ДЕСПОТ 150 МОЛИТВА 151 ПРЕПЕВИ 152 ПЕСМЕ ИЗ КРАЉА
Сетно ти прамен косе залелуја кô врби, где нам се дели целови? Кад умрем, чекај ме на води међу врбама и оне тако сане од сете на веки чекају неке жуборе из незнани.
И муку овом, и мутњи, да није краја. За благослов тај на веки, на веки клет. РЕЧИ У КАМЕНУ І И буде, на води чуду, гојазна глад, бескрајем небо, небо зар? тешко приклопи сварење. И јесте, тма котлова у котлу.
Простите, грађани, праштам, а Бог над свима нама нек чини своје! ВОДИ МЕ, ПОВЕДИ СЛЕПА Води ме, поведи слепа, ја не видим бела дана, душа ми у богу сама!
Простите, грађани, праштам, а Бог над свима нама нек чини своје! ВОДИ МЕ, ПОВЕДИ СЛЕПА Води ме, поведи слепа, ја не видим бела дана, душа ми у богу сама!
У стаду му јагње ја. Води ме стазом твојом У тихи дол свежих вода. Стена ми је вечни Бог, И луг цветни мој врт, И свежи ми смокве хлад Кад
Сав народ што се роди тад Зваће те Учитељу. ПЕСМА СЛУЖАВКЕ Води ме, мили мој, Низ брежуљак за руку Да видимо, драги, је ли нам лоза у цвету. Драгано моја, лоза нам није цветала.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе. Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.
Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо
А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа
И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.
Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи
И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави. А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја! Хајдук!
А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја! Хајдук! Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме,
Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води. Чак је и увећао. Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
прати Србина кроз све озбиљније прилике у животу, од рођења, где се младенцу кита б. у освећеној води до узглавља меће, до смрти, где му сестрина или болеће које сроднице рука струк б.
, или преко пијења воде у којој је б. потопљен, или купањем у таквој води, или прскањем њоме. Место у које је ударио гром вала окадити б. (СЕЗ, 19, 391).
, па се после њоме сви у кући запоје (СЕЗ, 14, 22 ид). У води у којој је потопљен б. купа се породила после порођаја (СЕЗ, 19, 93), и новорођенче за време првих 40 дана (СЕЗ, 14,
после порођаја (СЕЗ, 19, 93), и новорођенче за време првих 40 дана (СЕЗ, 14, 117; 19, 97); на Ускрс се у таквој води купају сва деца уопште (СЕЗ, 14, 50). Б.
(ГЕМ, 5, 40; Браство, 9—10, 412). Б. има широку употребу у враџбинама и народној медицини. Ко се окупа у води у којој је преноћила стрелица од грома, црнокораста бритвица, направљена у Међудневице, нокат од орла крсташа и кита б.
Семеном од б. лечи се врућица (ЖСС, 303) и кијавица (Софрић, 45). У води у којој је б. потопљен купају се болесници од »велике болести« (овде: тифус? СЕЗ, 19, 216).
(СЕЗ, 19, 99); или је треба окупати у води у коју је метнут б. из девет башта (СЕЗ, 14, 111). У народним лирским песмама спомиње се б.
Иначе је л. лек од далка (вода у којој је л кувана, ЖСС, 284); семенке самељу и пију у води они који не могу да мокре (Г3М, б, 1894, 801).
В. такође и Еуген Фехрле, Дие култіѕцхе Кеуѕцххеіт ім Алтертум, 213). 2. Бреза је лек од водене болести (купање у води у којој је скувано б. лишће, ЖСС, 308), и пробади у грудима (сок од брезе, ЖСС, 305). 3. За б.
, шљива И јабука са белим луком у комовици пије се од грознице« (СЕЗ, 13, 1909, 341). Кора од б. скувана у води лек је од зубобоље. Б. намазана крвљу од менструације (при чему се говори басма) регулише менструацију (ібід., 296).
Кад се б. саде, мора се јако лагати, па ће бити дебеле (ЗНЖОЈС, 19, 201). У куваној води од б., жалосне врбе и краставаца пари се од покостице (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 164). Дробом од б.
Жена којој се деца не држе, треба — кад осети да је у другом стању — да се окупа у води у којој је потопљена вучја јабучица и в. л. (СЕЗ, 13, 290). Пепео од в. л.
Ћипико, Иво - Пауци
—А што? — учини се цура невјешта. —Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу. —Води ме кући! —шапну дјевојка испод кабанице. —Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести ... —Хоћеш?
— једва изговори цура. —Што вам је, људи?. .. Што најашисте? ..... —Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања ... Није поштено! .... А ево комшије Павла! Што она, поред овакога момка, Радивоју воли?
Ради срце пуца кад год отац пође у варош. Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води. Друкчије би он радио да се њега пита, али зар смије он да оцу у чему приговори?
Кад дође на коњски пут што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље. Али нигдје никога уоколо: свугдје снијег и гола дрвета што се на леду грче, као да љуту
Мушки из куће похиташе са Радом. За њима нагнуше и други из комшилука. Журе се и ћуте. Раде је пред њима, води их ка мјесту. И, дошавши, поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.
Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба ради положаја: ради се о томе која мора бити засађена са десне стране — или она хришћанска или пак
Узе перо и хартију и пише Злати да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.
да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу.
Домало ето и њих редом. Јуру и Марију прати мајка им. Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.
Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне. Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.
Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.
— Да куда? — Гдје те воља, само да смо. заједно... 'Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. — Ајдемо!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вир је био миран и гладак, сунце је блештало по лењој води. Жмиркао сам, зраци су ми ровали по зеницама, требало је да прође неко време пре него што се навикнем на такав блесак.
на Мртваја вир, на то дивно драго место, склоњено од људи, купала се нага и огледала потом своје лице у бистрој води. Сада то више не радим. После срамоте коју ми је Лауш нанео са оном проклетом курвом, згадило ми се на све.
Какве су се силе сукобиле у његовој души? Куда се запутио? Осветљава ли Бог његов пут или га нечастиви води на беспуће?
Заиграју на тренутак као одблесак светлости на прљавој води. Боже, како ли им је тада било лепо! Јелена им се чинила као дивна шумска вила што је долепршала из небеског плавила
Изули опанке. Знојаве обојке опрали и извешали по жбуњу да се суше. И одела, и кошуље и раће. Голи ђискају по води, скачу један другом на леђа, прскају се, лудирају. Коњи брсте лишће купине и откидају вршкове младих травки.
Кад лети загрми, говоре они како свети Илија води још једну битку са Брзаном, светац га са небеса гађа пламеним стрелама, а Брзан га варака бежећи кроз грмље.
Наместио га као приплодног пастува, а он препустио омицу неком сметењаку у мантији и почео да рже заповести и да води рат против некакве разбојничке дроње. Киптео сам од беса.
што су једног монаха стрпали у тамницу као последњу протуву и добро је да их пустим нека се сами шуре у кључалој води коју су сами и угрејали. Рећи ћу да сам дошао с молбом да ми се помогне око оправке манастира.
Оно је као и увек благо зачуђено, помало радознало. Занима га очигледно ова распра која се међу нама води. Једни говоре како га ваља казнити, други — да би казну из виших разлога требало избећи.
Нашим припростим људима би се учинило претераним ако би каквом јагњету било дато да води главну реч у некој важној ствари. У реду: јагње у пољу, на ражњу па чак и у рукама свеца.
да сам их изгубио за сва времена, сазнадох јутрос случајно од једног меропха који је поткресивао живицу дуж пута што води од манастира за Диљ, да је он угледао неке три људске прилике како се мувају, усред бела дана, око гротла Беле пећине,
Чудно, додао је, ниједан пут не води туда, па како су онда залутали? Они су! То личи на њих. Дадара Доротеј! Веле да доноси здравље, а ја кажем —
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Мени је драго њено лице, Ја још једнако волим њу. Као суморног Алгијери Њеног ме лика води сјај Кроз освећене рајске двери, Где вечно млади трепти мај. Но даље с тугом!...
бајне ноћи, Кад уживах љубав у чистој слободи; „Хајде - рече сумња - ти ћеш са мном поћи Да тражимо пута, што истини води.
Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Ти, што читаш ретке ове, У витешко коло ходи, Љубав братска тебе зове, Своме дому да те води: Да слобода нових дана Из братскога сине збора Од Дунава и Балкана До Јадранског сињег мора!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Права, широка и лепо калдрмисана, улица води кроз зеленило тог гаја богова. Сунце је стрмо зашло, небо се заруменило, лаки вечерњи поветарац пољуљкује вите палме
Пред главном његовом капијом пуши се још велики камени жртвеник, опточен бакром. Сама капија води нас у предворје засађено палмама, где долазимо до подножја главнога здања.
доле, ваља да одавде, сагледам и задржим у памети главне улице, артерије вароши, да бих пошао право оним путем који води Аристотелу. Аха!
Та улица, широка четрдесет корачаја, носи исто име, Канопус, као и звезда коју смо ноћас први пут видели, а води у александриско предграђе истога имена.
Он нас води пред један окован, за патос причвршћен сандук, и вади из њега један мали, баснословно скупоцен ковчежић, а из овога
Ја сам тада пројектовао, а он изводио, разне грађевине на води, коју никако није могао да трпи. Он је сада у Цариграду и жељно ме очекује да на обали Босфора испијемо коју добру
На њој љубазан дочек чиновништва нашег овдашњег посланства. Ауто нас води у наш хотел у Пери, означен звездицом у Бедекеру. Он је заиста првокласан, особито што се тиче цена.
Стрма улица води нас ка Новом Мосту. Небо се заруменило, а раскидани облаци претворише га у херојско поприште, ношено безбројним
се решавало о чисто црквеним питањима, нисам тога дана ни пошао, него сам сео у шарени чамац и, брчкајући руком по води, одвезао се Златним Рогом до галатског Новог Моста, да онде уграбим брод за Терапију, где сам опет био позван у
планета сместио дуж њихових путања у онај међусобни положај у којем се оне баш данас налазе; при томе сам стазу која води од павиљона ка Дунаву одабрао за ону праву која спаја еквинокцијалне тачке.
Морали бисмо оставити мој врт, поћи овим путем што води у винограде, попети се на онај брежуљак, спустити се оданде ка Дунаву, пребродити ту реку, па проћи кроз целу
Та неке од опера слушао сам преко тридесетак пута! Савимо на лево, у продужење Кертнерштрасе, које води на Виден, бечки кварт у којем сам проживео сво време мог боравка овде.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Паун славној себе движет поносећи с' с красотом, златној реп свој с крили сришчет, осматра се с дивотом. Ждрал при води тихо зовет, у кавезу цајзел појет: О златоје пролеће!
Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш?
цвеће Миром мирисало; Зелено је било У горама грање, Орило се славно Славујско певање Лаки поветарац Куп'о се у води – Пролеће је било, Кад се мајка роди.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
а сада да је мање... ТАШАНА Не знам. Можда се опет толико донело. Само отац то зна. Он о томе води бригу. ХАЏИ РИСТА И отац ти, и он треба да зна: да не буде мање, да сељаци, чивчије, не краду, јер не сме да буде
Па зашто и код деде нисте ишли? (Показује на Младена): Али он сигурно није хтео код мене да вас води? Ваш деда само код себе вас води. (Досетивши се, Младену): А сад, Младене, овако: ти и ја са децом, па код мене.
(Показује на Младена): Али он сигурно није хтео код мене да вас води? Ваш деда само код себе вас води. (Досетивши се, Младену): А сад, Младене, овако: ти и ја са децом, па код мене. МЛАДЕН (нећка се): Ама...
Гле оног старијег шврћу, како ми паметно око има и лепу округлу татину главу... (Окреће се.) Још га нема да ме води, да бежимо далеко у свет... Хајде да се обучем и бошче спремим за пут. (Облачи се и везује бошче.
ХАЏИЈЕ Благодарни смо, дедо! Улазе Арсеније клисар и Парапута. АРСЕНИЈЕ (води Парапуту): Дедо, ево доведох Парапуту. ПАРАПУТА (кад види све у соби, почне да узмиче): Жиж, жиж, изгорећете Парапуту!
СЛУШКИЊА (прилази и љуби га у руку): Благослови, дедо. (Води га ка чешми, до клупе.) Изволи овде, на клупу. (Одводи га са Арсенијем и посади на клупу.
Улази Арсеније. АРСЕНИЈЕ (ужурбано хвата Мирона, да га води): Хајде, дедо! Био сам код намесника. Каже: нема ништа за тебе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ристана лежи, кажу да је удар капље. Срећко је сад сав ослонац и снага. Преселио се код родитеља, води кућу, гледа мајку, сваке вечери се довија да оца у сан превари.
„Ко да је води!” — бризнуо је у плач мајстор Коста. Риста је могао бити помилован још пре два месеца, али није хтео да пише молбу.
Немој да плачеш; ја се радујем што ћу имати своју кућу, а Тодор, видиш, води ме радо. Он је богат човек, послови његови су од сваке врсте, а ја волим да радим, и да служим на неком озбиљном раду.
при повратку је скинула венац с главе и носила га у руци; и Тодор је младу држао за рукав, јер више није хтела да се води испод руке. Отпутовали су сутрадан по венчању.
Јасно је било да јој је неко напунио главу великим надама за малог Ханса, и показао јој правац који води у остварење тих нада.
А Шваби зато све и иде што га српска рука држи и води. Кад Србин некога прихвати, он му даје најбољи залогај... А Срба мој, не може бити друкчије, тргнуће се, прионуће да
Оно што се дешавало у Јуличиној кући, било је неописиво. Лекари су наваљивали, и претили силом, да се лудак води у лудницу.
Друге води на гроб Милушићев, и моли, као неки сугуран лабораторист, да сами пробају, да сами предузму што мисле да треба предузет
Та гробарка сад води другу кронику, и сасвим другим примерима потврђује дубоко истиниту теорију госпа Ноле Лазарићке, некадашње богаташице,
Не слуша никога и ништа, води само званичне разговоре, да би средила оно што оставља. Адвокат и на ручку и на вечери.
рађа пуста паланка, и још паланка на мутној, лењој и мочварној Тиси, на реци која риба има, али као да душу нема, на води коју песма не пева.
Дуги меланхолични крици барских птица. Пуцкетање отровних мехура на устајалој води. И мртви ропац Тисиних тромих таласа који муљаву обалу полако троше.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Међутим његов поочим и за ум му се постара. Он га одведе учитељу месном и препоручи га да особито за њега бригу води, наставља га и чува. Ко је био учитељ, добро зна шта је свештеникова препорука за учитеља у малом местанцу.
тако да кукавни слишатељи морају, ил’ им се оће или неће, тамо мисли управљати куд ји суво сочинитеља перо води.
на десно уво леже и боговма оставља свет по својој вољи управљати, боље пролази него онај који с елементима процес води, будући да и тако најдебље про іуріѕ ет іуѕтітіа ништа друго није разма надежда момка да га будушта супруга усрећи.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
без пута И пут се за њим рађа СВЕТИ САВА НА СВОМЕ ИЗВОРУ Гледа у камену Своје треће око Види у непристрасној води Свој похарани ћивот Препун зрелих сисатих крушака Види своју вучју главу И на челу исписан знак Новог обећаног
небеса Уснама босим следим вам булке Пусто месо луди на мени Напушта ме напуштам га Груди разбијам шта ће ми више Води ме живи траг ваших зуба Од стене до стене од звезде до звезде Води ме из круга у круг СМРТ ЦРНОГА БОРБА На спавању му
ме напуштам га Груди разбијам шта ће ми више Води ме живи траг ваших зуба Од стене до стене од звезде до звезде Води ме из круга у круг СМРТ ЦРНОГА БОРБА На спавању му одсекли главу Однели је у град цара пса И бацили је пашчади Када
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ако ви ни при тим речима не приметите бутоне у њеним ушима и не задивите се, ради чега се цео овај разговор и води, онда, разуме се, она ће наставити: — Можда би то било претерано — ја не знам — ја нисам компетентна.
Нетко беше Кондија бимбаша, Беше Конда из малене Маћедоније, Из мале Маћедоније крај Поломља, Па он где год дође води Ту су њему броди. Разуме се да овим дивним стиховима нисам успео одушевити професора.
окружни прота и већ је одавно одликован црвеним појасом; Топта Камелеон се бацио сав на политику и необично је успешно води; Средоје Твор увукао се у полицију и, где год је био са службом, осећао се његов траг; Андра Крокодил је, као тутор,
наш велики трагичар, који је догурао био до виших разреда гимназије те окусио и вишу математику, ено га још и данданас води једну трагичну борбу са непознатим и уображеним количинама.
Да су дихексозе анхидрити, тврди то, што се при кувању у закисељеној води у два хексозна молекула хидролизују: С6 Н11 05 О С6 Н11 05 + Н20 = С6 Н12 06 + С6 Н12 О6.
је до споменика на гробу свога деде и овако јој се заклиње: — „Кунем ти се именом дон Алгуацила од Ла Фуенте, који води порекло од знаменитог Кастилијанца дон Хиацинта Нунеца де Коркуеле, који је лично својим мачем одсекао главу Мухамед
“ Затим овај покрет узе и шире размере, те у скупштини паде и једно кратко питање: „Зна ли г. министар и води ли о томе рачуна што се у државну службу увукао и један човек који је свршио универзитет?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Жива ограда је нарасла и осећам како ме гране шибају по колену. Старац као сенка одмиче преда мном. Запитах га куд води овај пут. — За Стари Аџибеговац, ако успете да се извучете. Негде десно свитну нешто.
Застали смо у недоумици. Краљ као да некога тражи, обрати се мени: — Шта ти чекаш, што не полазиш?... Води у пешачки ров! Али ађутант краљев ми у пролазу добаци: — Скрећи на коју било страну, само не води тамо.
Води у пешачки ров! Али ађутант краљев ми у пролазу добаци: — Скрећи на коју било страну, само не води тамо. Тада сви они почеше говорити Краљу како је опасно ићи овако у групи. — Немојте ви мени објашњавати...
Тада застаде неодлучан... Рука му је дрхтала, као да оклева. Онда проговори: — Колико сте имали шећера? — О томе води рачуна ти, а нећу ја... Најзад отвори, и у каси заблиста пун чанак сребрних динара.
— Зар Арнаутима и Бугарима у руке! Зло ћете се провести! — опомиње их Груја. — Лако је вама... О вама се води рачуна, али о нама се нико не стара — одговара један паметно и отресито. Данима ми гладујемо — додаје други.
Објашњено им је да се пексимит не гризе као хлеб, већ га треба у чају или води поквасити, или га преломити, па помало грицкати.
Све то још више изнурава људе и, већ малаксали, они продужавају пут лагано, шљапкајући по води и блату. А када се изиђе на оцедно место, вода пишти из поцепаних чизама. Онда опет настаје крш.
Коњ фркће и подрхтава у хладној води. По гибању његовом осећам како се напреже да извуче ноге из речног глиба. Већ седим на води.
По гибању његовом осећам како се напреже да извуче ноге из речног глиба. Већ седим на води. Коњ дигао високо главу и само стриже ушима.
А онај подметнуо торбу испред себе и седи малаксало у води, са главом клонулом на груди. На свима странама леже малаксали људи и коњи, од глади и умора, као скрхана, трула
Прскала је вода под ногама, прљава и жута као што је лице онога мртваца који је умро у води и само му штрчи укочена рука.
Војници оживеше. Ах, само да што пре стигнемо. Сури бродови, као огромна брда на води, дремају на пучини. Команданти одјахаше напред. Пронесе се глас да ће нас одмах укрцати. А тамо има хлеба, постеље.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Где сам то сада? Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води; онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен у чуну који језером сивим броди, и пун јунака чија пада сен на воду.
Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу, Или Дмитра Јакшића да мегдан води? Шест краљева шпиритуса? Све то броди. Ко ће полудети први? Туп, туп! копају угаљ испод нас; Кло, кло!
То тада дуго, дуго, одмарам главу у води, И руке гледам како, ко дављеници, тону: Сва јучерашња патња овде се ослободи, И све надање које поверавах некоме о
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У размишљању о бљеску Горњега света сјај њеног света потамне: замрзе Седефна ружа кружење риба у прозрачној плавој води. Досадно јој постаде лелујање медуза; смешно саплитање ракова по песку.
Одговорио би Ведран, али му се језик замрзао као рибица у леденој води. Старац ће строго: — Или ћеш рећи камо идеш, или нећеш изаћи из ове шуме! Трже се дечак.
Из воде, као из огледала, растао је ка њему лик високог, прекрасног момка. Једва је могао да поверује да самог себе у води гледа, кад из језера изрони Месечев Цвет, дотаче нежно дечаков образ и рече: — Хвала ти, мали брате!
Млâде се небо и земља сваког пролећа, плоде рибе у води и птице у ваздуху, све улице и све куће пуне су деце, само се у њеној ни дечји плач, ни дечји смех не чује.
Дане и недеље поче проводити над кладенцем, посматрајући свој лик у води. Ни корак срне, ни лет лептира, ни лелујање трава нису могли да привуку њену пажњу ни на један једини тренутак.
Шта тананост вилиних коњица према мом струку? — настављала је да гледа свој лик у води, а девојке су одлазиле у поља радујући се мирису високе летње траве, смејале се и певале.
а када зора закуца на прозор и сан превари рибара Луку — истрча Маријан на обалу и загледа се у пругу месечине на води. Ко зна колико је тако гледао? Одједном, пљусну га талас преко ногу и дечак зачу Сребренкин глас.
окрену се Маријан ка колиби јер му се чинило да га старац с прозора прекорно гледа, али савлада тугу и потрча ка води. Ћуте и таје таласи како се и када дечак попео на леђа сребрне рибе. Не одају тајну ни ветар, ни галебови.
Изненада, Старац осети како му под стопалима шуме таласи реке. Откуд таласи? Зар по води корача? Једва се осмели да погледа наниже. Како би човек по води корачао, туго голема?
Откуд таласи? Зар по води корача? Једва се осмели да погледа наниже. Како би човек по води корачао, туго голема? Али, гле, он по води заиста иде, шуште таласи, а на другој обали реке бљешти замак од кристала
Зар по води корача? Једва се осмели да погледа наниже. Како би човек по води корачао, туго голема? Али, гле, он по води заиста иде, шуште таласи, а на другој обали реке бљешти замак од кристала саздан.
— Погледај се! — рече девојка као да одговара на његову мисао. Погледа Старац свој одраз у води и крикну. То пред њим није био Старац, већ момак усница тек нагарављених. — Сећаш ли се сада ко сам?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Тешко, горко.) Ех, Стамболке Реџеповице, мори, жална песмо моја! Стари Реџеп на пут, а ја куде њума. Циганка ме води. Циганка на капиџик остаде да чува и пази, а ја куде њума, горе у одају. И тој хајдучки! Нога да не шушне.
— поведе сватове, дође овамо и води њу, ту, Коштану, и тамо, у Бањи, венча је за свога сина Асана... Јеси чуо? ПОЛИЦАЈА (понизно): Јесам, газдо!
Иза њих примећују се виногради кроз чију средину води широк, прав песковит друм. Из даљине чује се свирка сватовца. Доцније на друму почну да се назиру кола покривена
Само ме ти не дај, па и земљу где ти ступнеш и то ћу да целивам. (Очајно.) Не дај ме, слатки газдо! Води ме тамо! МИТКА (гледа је погружено): Куде, Коштан? КОШТАНА (очајно шири руке напред): Тамо! Тамо!
) Коштану у колима, опкољену пандурима, сватовима и са свирком одводе друмом, који води ка Бањи и при чијем крају и сама се Бања назире пуна дима, магле и паре бањске.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја за њом гинем! Њој ме душа води! О, дај ми руку, ја ћу с тобом поћи У гору, у твој завичај! О, ходи, С тобом ћу бити и дане и ноћи!
ЈЕСЕНИ МОЈА... Јесени моја, поздрављам те!... Ходи, И пођи са мном преко родних страна, По лијепијем мјестима ме води, Гдје шуме чежње мојих давних дана.
Већ је на крај стазе. Сада брвно води Преко уске реке што кривуда луком; Старица не стрепи, она напред ходи, И слободно хвата за доруке руком.
1911. СРЦЕ Из долине реке, из копаља трска, Путања ме води у голетне стране. Ноћ. Поју славуји, и на брсне гране Као седеф бела месечина прска. Већ ме ево врху.
Она и сад живи. На обале крша Ја долазим често кад ноћ тиха броди. Слушам како вјетар, окупан у води, У смоквама старим полако лепрша.
1908. ПОГРЕБ Повија се жито. Мирно, у дну села, Уском старом стазом, што на гробље води, За убогим одром мала пратња ходи — Препланула лица и снуждена чела.
Ромињај, росо!... Спери с душе, ходи, Прашину с градских зидова што паде... Лептире, амо, моје срце води, У љиљанима да утопи јаде... 1910. СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране.
доле цветне, Као у бајкама зборе тице сретне; Но тај говор мени нимало не годи, Ја свуд беду видим куд ме стаза води.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Страхин-бане, ти соколе српски, твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води. Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке. Нек су живе све јуначке главе које дижу чете на крајину!
Он је такав кад води онај духовити шаљиви разговор са трима шићарџијама који му нуде коња још бољега и још прида стотину дуката и сувише
Дакле, небеско и земаљско царство не искључује једно друго; и у једно и у друго пут води кроз борбу. Овакво схватање небеског и земаљског царства настало је у свом првобитном облику још у родовском друштву,
је онај јунак коме је турски дервиш упутио ласкаве речи: Твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води. Он је био први наш човек коме су Турци учинили неправду и који је осетио горчину издаје. Али није клонуо.
Очигледно, према човеку чаша и погача. Народни певач — с правом — води рачуна о тој сразмери. Уосталом, сви јунаци на свету много једу и пију.
Али пустимо да о њему говори Вишњић кроз уста Фочића Мемед-аге: Куд гођ иде, све кр'ата јаше, а другога у поводу води; он буздован о ункашу носи, а бркове под калпаком држи; он Турчину не да у кнежину: кад Турчина у кнежини
Је л' Чупића сабљом посјекао? Је л' Милоша с коњма истргао? Је л' Србију земљу умирио? Иде ли ми Кулин капетане? Води л' војску од Босне поносне? Иде ли ми, хоће л' скоро доћи? Не гони ли мачванскијех крава?
Води л' војску од Босне поносне? Иде ли ми, хоће л' скоро доћи? Не гони ли мачванскијех крава? Не води ли српскијех робиња, које би ме вјерно послужиле? Каж'те мене кад ће Кулин доћи? Кад ће доћи, да се њему надам?
је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш лијепу ђевојку, јал' је води, јали је не проси. Наравно, и оваква наша поређења веома се разликују од Хомерових.
ме царе за сватове пита, нека купи колико му драго, по ђевојку када њему драго; него ћеш ми цара поздравити: нек не води своја два сестрића, два сестрића, два Војиновића, Вукашина и с њим Петрашина; у пићу су тешке пијанице, а у кавзи љуте
Истом царе у бесједи бјеше, Милош иде, а кулаша води Ао пред шатор српског цар-Стјепана: „Је л' слободно, царе господине, да ја идем на мејдан у поље?
Али Милош утећ им не даде, веће обје увати за руке, све три води пред цара Стјепана; цару даде Роксанду ђевојку, и даде му једну уз Роксанду, а трећу је себе уставио.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
СЕ НАМРТВО ВЕЗАЛА 16 ИЗА ПРВОГ УГЛА 17 А МАЗЕ ТАТИНЕ 19 ОДАНОСТ ЈЕ ПСЕЋА 20 УЗЕО САМ ХАРТИЈУ И ОЛОВКУ 21 КАД НЕ ВОДИ КЕРА 22 ЈЕДНА ОВЦА СИВА 23 ГАЈИТЕ ПАТКЕ 24 КАД БИ МИ НЕКО РЕКАО 25 ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА 27 ДОСАДНО МИ ЈЕ 28 ЛУДИ ВИШЕ НЕ
Почела је да пада киша Целу је хартију сквасила Свећу угасила Није се скрасила Док миша није спасила КАД НЕ ВОДИ КЕРА Кад не води кера Ловац дупло звера Звери за то време Умиру од треме ЈЕДНА ОВЦА СИВА Једна овца сива У
киша Целу је хартију сквасила Свећу угасила Није се скрасила Док миша није спасила КАД НЕ ВОДИ КЕРА Кад не води кера Ловац дупло звера Звери за то време Умиру од треме ЈЕДНА ОВЦА СИВА Једна овца сива У базену плива Један
сева Молба да се нешто моли А мајка је да се воли ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ Домовина се брани реком И рибом у води И високом танком смреком Што расте у слободи Домовина се брани цветом И пчелом на цвету Маком и сунцокретом И
За све момке из Баната ОД СЕЛА ДО СЕЛА ПУТЕЉАК Од села до села путељак И багреми се стисли Путељком иде сељак Води коња и мисли РАДИЛИ СМО БЕЗ ГРЕШКЕ ИЋИ ЋУ КУЋИ ПЕШКЕ МАКАР ПАО НА ПРАГУ АЛ ПОШТЕДЕЋУ РАГУ Коњ гази прашину меку
негде далеко Када одлази Онај најдражи неко БИЛО ЈЕДНО ТУЖНО МОРЕ Било једно тужно море Вода доле небо горе А у води испод пене У самоћи чами вене Једна мала бела шкољка Једна ружа без пупољка Био један тужни алас Мрачан као
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Нарочито не бих без резервног уметка за лампу. Замисли: изгори ти батерија, а ти останеш у мраку, у води. — Тога се нисам ни сјетио, мајсторе — рече Јованче и стресе се од језе.
— Дај руку, ја ћу те повести — протепа добродушна Луња. Мачак фркну као прави мачор: — Зар мене женско да води! Нећу, па макар ишао на глави. Скочио је као опарен и кочоперно се испрсио. — Идемо. Лак сам као зец.
Батине прекјуче добио, јуче пронађен у шикари више кућа, јутрос обећао да неће издати чету ни логор. Води га да полаже заклетву.
Немирна твоја душа повукла те је једног недељног јутра до тајанствене пећине, према мирној води неиспитаног подземног језера. Ипак, ниси доље сишао, био си опрезан.
— Хајдемо. Спустише љестве у језерце и убрзо се нађоше до преко кољена у хладној води. Мачак се стресе. — Брр, хајде ти први, ево ти фењер.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ИЗ БЛАЖЕНОГ АВГУСТИНА Кад падох, Господ ме подиже, кад устадох, задржа ме, кад пођох ходити — води ме! И ко би тај, толико несвестан био путник, видећи пред собом кога где пропаде кроз лед у јаму, да би и он тамо
МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА Беда на води, беда од харамија, беде од свога рода, беда од језика, беда у граду, беда у пустињи, беда на мору, беда од лукаве
Лађари се за пут по води без страха с лађами путовати спремају; морске галије се од пристанка им на ширину извлаче појући нове Богу песме с
О томе стаће се велика тишина, јерно њихов господин, који је испочела основао на води земљу, стоји на њима, и држи их да се не колебљу... И што наш господин јоште чини на води?
И што наш господин јоште чини на води? Посвећује све воде, а и зли, личући му на крв. ПЕСМА ЉУБАВИ И СТРАХА За кога је страх, — страх да му је!
и боравити кано невеста с младожењом, ка пчела на цвету, ка новци у кеси, и птићи у гњезду, ка писмо у књизи и риба у води, прстен на прсту и домаћин у свом дому.
Од света јасније сунце у Јордану се купа, те се умива с водом — и ватра у води се разгорева. ЕПИТАФ ХРИСТУ У мôрноме своме животу, Од моје ми младости Све више у труду, С муком сам се тешко
Ко ли је тебе учинио господина и цара Над свим тим што год на земљи и у води има? БОГ ГОВОРИ Што вели, што ли заповеда, што ли хоће, страшни у договору?
самовољно плава, — куд је ветар окреће, туда и ходи, ама гдегод у крај и сама се прибије ако и шеврда тамо овамо по води, — такођер и ми.
Каде те зовемо на води, то таки плаваш нам слободу на лађи. Каде пак из лађе нашега тела душа наша изађе и лети горе к теби, ка птица
Кад он стигне, та и замочи држећи му рог у води, таки лепо питку воду, још лековиту је учини, те се сва зверад изокола напију.
)? Кад сав свет водом потопљен би, дигла ју је из земље била вода, претеривао ју је ветар овам, онам по води, и онде је донесе.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава, — „како мечка“, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се,
Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавног морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака
Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију. Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у
Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра. Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри
“ Погледа опет боље, да га очи какогод не варају. Како би то било да пас води коло?!... Присећа се да ли је икада видео да пас води коло.
Како би то било да пас води коло?!... Присећа се да ли је икада видео да пас води коло. Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је пас кадгод водио коло, тога се не сећа!
Лепо се ухватио и он у оро и води оро. И, зачудо, па некако баш и изгледа на коловођу! Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...
ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља“, — берем да знаје зашто се такој зове. Ете, тој ти се поздравила! Води гу, рече, — у Шам ће иде с теб’! — Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?